Davne 1740. godine u francuski grad Nant iz Amerike je stigla  pošiljka. Našla se u obimnom tovaru jednog trgovca koji je gotovo bez predaha putovao od Evrope do Amerike. U Nantu su biljku odmah prepoznali jer je već potanko opisao i nacrtao botaničar Plumije koga je još Kralj Sunce, Luj XIV (1638-1715), slao da po svetu istražuje i za prekrasni versajski vrt prikuplja najlepše biljke. Plumije je biljci dao ime prilikom boravka u Americi, u znak uspomene na Pjera Magnola, direktora Botaničke bašte u Monpeljeu. Nazvao je - magnolija. Biljka koju je trgovac doneo u Nant bila je velika magnolija jedna od oko osamdeset vrsta koje rastu u Srednjoj i Severnoj Americi, kao i u Kini i Japanu.
       Da li si znao da se cvetovi  pojavlju isključivo na magnolijama koje su starije od deset godina? Engleska književnica Vite Sakvil-Vest (1892-1962)je tokom putovanja u Ameriku između ostalog napisala i ovo:
„Udisala sam miris magnolije punim plućima i držala otvorene prozore tokom noći za razliku od Indijanaca koji se plaše da spavaju pod magnolijom dok je u cvetu.”
   Ponekad se dešava da magnolija prerano procveta. Smatra se da je to nesumnjiv znak da je vlasnik biljke zbog nečega uznemiren i nestrpljiv.
    Postoje i legende koje govore nešto sasvim drugačije. Pripoveda se kako magnolije devojkama poklanjaju samo neverni i lakomisleni mladići koji ovim cvetom šalju poruku da im zapravo ne treba verovati.
„Uzmi cvet, ali se u mene ne uzdaj!”, poruka je koju navodno nosi cvet magnolije.

Da li si nekada dobio cvet Magnolije na poklon? Koje je boje bio?