Sedeo je na gvozdenom, hladnom krevetu. Tresao se sto od pomisli da ce dugo biti  tu, sto od osecaja samoce koji je prozimao svaki pedalj njegove duse. Pogled mu je tup, gleda kroz maleni prozor naspram kreveta I misli o tom plavom nebu koje je ograniceno tim prokletim resetkama.

     ,,Kriv sam. Ja sam jedno veliko nista. Ja sam nista. Napustili su me svi koje sam voleo. Dzabe tebi sve ono sto si radio, ordenje koje si dobijao, (krenuse mu suze muske, krupne, jezivo strasne). Sve je ostalo u jednom jebenom ormaru a sta si pa radio u zivotu da bi ih bilo vise-nista, ovako moj Nedzade sve je u jednom jebenom ormaru” .

      ,,Aj ne slini, kad si im zivote uzimao plakao nisi! Uzmi ovaj pasulj I znaj drzimo te na oku( cuvar pokaza prstima kao znak pobede samo iskosi I bocnu oci) . Ostavi onaj tanjir - ko psu, I pola leba. Udalji se tromim korakom niz hodnik.

       ,,Imam pravo na poziv-al koga da zovem? Minu, Ne ne nije ona kuci. Raleta’ On je u smeni. Ne cekacu one usrane da dođu sutra-ma boli me k…branicu se cutanjem I onako ne smem da kayem ko je to uradio oticice mi glava mamu im jebem “-( steze pesnice I pocinje sebe da udara u slepoocnice). Nastao je haos u njegovoj glavi, slike su letele I menjale se jedna za drugom. Pucnji. Zvuk caura koje se rasipaju po asflatu. Plac. Mrak. Muk. Prekid filma, padanje…..

        Probudio se. Svetlost mu je udarala u oci. Goreo je. Doktori sum u stajali pored kreveta, bio je vezan, mrmljali su nesto sto nije mogao da razume. Boca krvi visila mu je pored kreveta. Mrak.Prekid filma…..

         ,,Morate se probuditi, dosta je bilo, aj pitacu da vam ruke odvezu, nemojte tako”. Sestra ga je blago lupkala  po obrazima. Otvorio je oci, snop svetla ga je osinuo, okrenuo je glavu lagano ka prozoru. Bio je mrak. Ponovo mrak, prekid filma muk u daljini se cuje decji plac….

           ,,Imate rak pluca, kasno je da se bilo sta ucini, dobicete neku terapiju, slabi ste, vraticemo vas u celiju sutra”-Kratko, jasno sve je to dr izgovorio u jednom dahu, sve sto je on vec dve godine znao…..

             …………………………………………………………

       ,,E bre pa sto se obesi jadna mu majka! Molim, sta ti pricas tu, kakvo pismo? Ostavio na krevetu, ti naso pored , sta? Ne razumem covece sta pricas?”-Mumlao je inspektor u slusalicu ,,Sutra ce te dostaviti pismo, slušaj ti bolje da unutra nesto bude sto mi je od koristi inace …..”

        Pismo je stiglo u roze koverti zapečaceno. Na njemu je krupnim slovima pisalo POVERLJIVO. Bila su unutra samo imena. I jedna praznina velika kao Nedzadova dusa. Nije bio kriv. Sve je bio sticaj okolnosti, a on zrtva greske. Nebo je bilo plavo, ograniceno tim prokletim resetkama……………