Belgrade Time
Ubijam se od posla ( dobro od svega po malo hm..) no oči mi ispadoše gledajući u predmete ( to je bilo jutros) čitam razna sranja ect. kad ( otvoren mi prozor stalno na ofisu) čujem ja pišti neko pištaljkom, pa stane, pa opet, pa stane, i tako nekolikoooo puta. Dignem guzu sa stolice dođem do prozora kad ono neka žena ladno duva u pištaljku u znak protesta, na NAŠU UVAŽENU INSTITUCIJU, pretrča ulicu kad valjda završi šta je imala ( zamalo da je jedan zgazi) hrupi u kola (crveni opel) i zbrisa. HM, nije ni čudo što nam pišti, a meni bre nešto beše toplo oko srca kad ču onu pištaljku i to me vrati u neko doba čini mi se revolucionarnije -teže -a lepše no sad. Drago mi ( pa nek nas je pištala) beše kad ču taj pisak i što bre neizumre PIŠTALJKA.Krenulo je....
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar