Napolju hladno, vetar duva sa svih strana. Odlično. Sestra mi je stavila topao kakao na sto. Popicu ga pa u krevet. Tako je i bilo. I dok sam ležala u krevetu umotana ( a prozor od sobe gleda na zgradu preko ulice-novogradnja koja nije dovršena) učini mi se da sam videla nečiju glavu na prozoru ispod potkrovlja. Ma ne-mislim ja šta bulaziš oči te varaju posle onoliko posla koji si odradila-ne s...ri više nego spavaj! I prođe taj dan, opet posao, posao, kuća...sve isto.

Posle tri dana.....

,,Stani, da ti kažem, ej stani imam nešto važno ne može ovde na ulici, ajmo kod tebe"-moja prva komšinica. ,,Pa ajmo, jel se nešto desilo ( prvo što mi je palo na pamet a imamo dosta samih penzionera u zgradi da je neko umro) jel neko ne daj bože umro? Pitam ja. ,,Ma ne.." zadihana odgovori ,,ali ako ne preduzmemo nešto siroma će da umre". ,,E, j....ti  daj da čujem o čemu se radi " -reko. Uđosmo u stan i poče priča( nisam se ni stigla izuti, sneg se otapao sa mojih ,,bakandži"),,Slušaj " -reče ,Znaš ovog ludaka j...mater što gradi ovu zgradu. M.....mu j....u p....u. Uzeo pare od nekih ljudi  još pre dve godine, oni prodali svoju kuću da bi kupili stan. E vidiš, ti ljudi mislim otac i  majka su umrli a sin je eto (pokazuje prstom) gore vidiš gore ispod potkrovlja šta će muka, nema gde, ima jednu grejalicu i jednu sijalicu, tu je već mesecima, a hladno je. Danju ide studira pa dođe ovde promrzo, pa ide noću radi negde u Beogradu  pakuje novine. Slušaj to ne ide tako. Siroma dečko navuće neku boleščinu." ,,Bože šta ja to čujem, vratim film unazad."

   Posle dva dana....

,,Ej , znaš šta ima, ej dala Bosa svoj stan koji je polu gotov dečku da živi i da se greje, platiće onaj monstrum što zida struju" - ,,Lepo mislim ja  ima dobrih ljudi. Ima toliko muke i patnje. I mi smo svašta u životu pregurali ali imamo krov nad glavom. Naše brige trenutno su male naspram muke ovog  mladog čoveka. Jel znam šta sledi dalje. Komšinica je rekla da je uzeo stan ispod potkrovlja, a ja na stolu imam predmet kojim se naređuje da se na toj zgradi ruši potkrovlje i sprat niže. Nadam se da će dotični gospodin povući neke veze i da se to rušenje na proleće neće zaista dogoditi. Da će platiti kome treba i da će se priznati njegov projekat koji je predao opštini a koja ga pre godinu i po nije priznala.Nadam se, ja sam nemoćna da bilo šta učinim, znam da u celoj toj priči ima još ljudi koji su te stanove platili a koji ne znaju za rušenje, a još više me boli što pojedinci prolaze kako prolaze, a ovaj dečko pitanje je da li će imati krov nad glavom, a roditelja nema i muči se.