,,Kod smetnji u porodici, kada se čini da je jedan od supružnika potpuno izgubio razum, pa ne dolazi kući, odlazi nekoj stranoj osobi ili u porodici pravi ršum, po receptima stare vlaške magije, uglavnom se dejstvuje obredom isterivanja zlog duha. Svejedno da li je zao duh pri tom naneo i fiziološke probleme, on se isteruje srpom i kučinom koja je oko njega obmotana. Kučina se zapali nad samom glavom onoga kome se baje i potom se nečastivi priziva sa "otpadniče, krvopijče, kostolomče, mesožderče".
Kada vračara misli da je zloduhu skrenula pažnju oštrim glasom, isteruje ga iz ušiju, iz usta, iz glave, iz creva, iz ruku i nogu obolelog (čije se ime sve vreme pominje u bajalici). Zloduha upućuje "u gustu goru telelesku, gde ima da se jede i da se pije i spava u medenoj ložici".
Kada se bajanje dovrši, gar koji se sakupio od izgorele kučine zamuti se sa malo vode i bolesnik treba da popije tri gutljaja. Ako se ritual vršio bez znanja obolelog, samo nad njegovom slikom ili delom odeće, onda onaj ko je raščinjavanje naručio nosi vodicu kući i obolelom podmetne da popije kroz kafu, crno vino ili neki tamni sok. Mada se žene obično posluže i time da obajanu tečnost zamese u neku ukusnu đakoniju kojoj, primera radi, njihov muž ili sin, opsednut nepoželjnom devojkom, ne može da odoli.
Od želje za mirom u kući, međutim, nisu imuni ni muškarci. Zato vlaška magija daje recept kojim se mogu poslužiti i prevareni muškarci. Za to im dobro dođe jaje od kukavice. Ako ga naruči od vračare, prisustvovaće ritualu u kome se kukavičje jaje izbuši iglicom na vrhu i potom duvanjem isprazni. U šuplju ljusku stavljaju se dlačice koje je ispod svog i pazuha svoje žene iseckao i doneo prevareni muž. Rupicu na jajetu vračara zalije voskom i da ga nesrećniku sa uputstvom da ga u gluvo doba noći odnese u neki skroviti deo njihovog stana ili ga sakrije u šupljini na zidu kuće.
A ukoliko bračni par zajednički poželi da se zaštiti od iskušenja neverstva, treba da pođu u potragu za vrlo retkim puževima blizancima koji nose dve slepljene kućice i za jednim slepim mišem. Vrhove njegovih krila treba pažljivo odseći (tako da miš može i dalje da leti) potom ih staviti u šupljine puževih kućica i zaliti ih voskom. Na vrhu kućica zagrejanom iglom probuše se dve rupice i kroz njih se provuče lančić kako bi se amajlija nosila oko vrata. Muškarci amajliju pripremaju tako što vrh desnog krila stavljaju u levu kućicu puža bliznaka, a žene obrnuto.
Ljudi koji su bili deo ovog rituala potvrdili su nam da on zaista donosi sreću u brak. Milica i Živojin Veljković iz okoline Negotina čak su ga i sami izveli i, kažu, ljubav i veselje ponovo vladaju njihovom kućom. Ali, ima i onih kojima ritual nije uspeo. Takvi slučajevi, kažu vlaške vračare, ukazuju da njihov brak nije bio sudbinski već iniciran činima jednog od supružnika ili magijom naručenom od najbližih u njihovim porodicama.
Desanka Perić, vračara, pomenula je i slučaj dvadesetosmogodišnjeg Velje iz okoline Bora, mladog i zdravog supružnika, sa tek tri godine bračnog staža. Velja je pao u apatiju i pod uticaj crnih misli. U njegovoj blizini živela je vračara Ljubinka koja je odmah znala šta mu se dešava. Prozrela je da se Velja venčao mladom i lepom Ivankom, doduše bez ikakve prisile, ali da je bračnim stazama pošao ipak protiv svoje sudbine.
- U sličnim situacijama svaka vlaška vračara dejstvuje isto. Ako se pojavi suđena osoba, neće prezati da rasturi brak da bi ubrzala razrešenje - rekla nam je Desanka. - Ali, ukoliko je nezadovoljstvo izazvano samo nesvesnim saznanjem da to nije prava stvar, ona će pokušati da brak dvoje mladih supružnika spase.
Jer, u suprotnom, kako kažu vračare, može se desiti da nesrećnici od tuge umru ili ih obuzme neka opaka bolest na telu. Ritual koji se preduzima u takvim situacijama vrlo je impresivan, čak i kada se samo pročita njegov opis. Po očevicima koji su ga pratili, kad se posmatra uživo deluje poput filma. A Velja koji ga je isprobao na sopstvenoj koži tvrdi: "Boga mi je i delotvoran".
Sličan obred koji je za paćenika Velju izvela Ljubinka poznat je po celoj Timočkoj krajini. Primarijus dr Petar Paunović zapisao je onaj koji potiče od Kate Jović iz Rajca. I ona je bajala sa dve stabljike trske i komadićem bele loze. Sekući ih sekirom na pragu sobe gde leži oboleli mladenac, baka Kata bi govorila:
"Ja ne sečem ovu trsku, već ja sečem moru koja (ime obolelog) mori. Sečem mori ruke, sečem mori noge, sečem mori glavu, sečem mori mozak, sečem mori telo, sečem mori srce".
Kada završi, Kata uzima prostirač na kome je ležao njen pacijent. Presavije ga i složi tako da se sva četiri kraja poklope jedan preko drugog na jednom mestu, a potom ih probode vretenom. Dok vrti vreteno, Kata dalje govori: "Ja ne vrtim ponjavu, nego vrtim moru, koja (ime pacijenta) mori. Vrtim mori ruke, vrtim mori noge, vrtim..."
Kada izvuče vreteno kroz nastalu rupu, sipa vodu da kapa u posudicu postavljenu ispod ponjave. Isti taj postupak Kata ponovi sa maramom koju je stavila na glavu pacijentu, ali je tu vodu sačuvala. Od te tečnosti nastaje lekovita vodica kojom ona malo poprska ruke obolelom, istrlja mu slepoočnice i da mu da malo popije. Ukoliko se ritual ponovi tri puta i za to vreme ne naiđe suđenica napaćenom supružniku, on ostaje u venčanom braku, ali sada u njemu zaista uživa."
odlomak iz diplomskog rada Jelice Jojić (FPN)
ENDE -nema više
Belgrade Time
