Belgrade Time
Kada dodju oni dani, I kada se osecam lose…..ne pomaze ni muzika, ne pomazu ni knjige…nista..E vidis dosao mi je taj dan, los dan …ne u vezi posla, prijatelja…ne jednostavno prisecam se nekih momenata I stvari …sta bi bilo da je bilo I ono sto je bilo da li je trebalo da bude uopste, I ono sto je uopste da li je do prostakluka uopsteno, ili nije?I onda krecem od rane zore da preispitujem sebe da li sam ja los covek? Da li sa ja TOLIKO los ccovek? Zasto dajem previse sebe, zasto se cepam na komade ? Zasto reagujem na gluposti tek onda kada dodje do grla I kada pocne srce da preskace …..zasto ne mislim malo na sebe?I place mi se …I to mnogo toliko da se zagrcnem I da osecam pritisak u ocima I na pameti samo jedno : Zasto sam dala da me vuce za nos neko ko je odavo rekao da ne zna da li je uopste sposoban da zivi sa nekim I da ne zna sta ce biti…I cemu su vodila sva ta moja nadanja da se kao glupa siparica zaljubim I volim , volim sa velikim V toliko velikim da sam u stanju da vrisnem na sav glas da sve pukne …..Zasto pokidah sebe ? Kad krhotine niko ne sastavi nikad….
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar