prvi ulazak u drustvo: nesto kao inicijacija za vezu
bilo je relativno lako biti lepsa polovina nekoga ko je toliko obozavan na netu. opet, ja sam za sobom povukla izvesnu predstavu o sebi i uskoro su usledili pozivi na druzenje i komentari. upoznala sam se sa cinjenicama ko je vazniji, ko je uostalom ko i ciji, iz koje price dolazi.
prvi susret je bio verovatno sa njegovim kumom. njih dvojica su se znali vec godinama u nazad, "kumova kafa je njega odskolovala" dok je kao student iznajmljivao tu malu sobicu na novom beogradu. ziveli su pod istim krovom, da bi odjednom nekako izgubili kontakt, sve dok moj pumpkin nije dobio poziv nakon sto godina od svog gazde i cimera da se ovaj zeni i da ga zeli za kuma, a u nas srba, velepoznato, takva se ponuda ne odbija. to je prica koju sam doznala pre upoznavanja sa njim pa cak i prvi susret koji se sastojao od mog mahanja ispod prozora je nekako dobro dosao, radije nego da sam zaista pruzila ruku i predstavila se. drugi put smo se vec videli licem u lice, malo pricali o poslu mom i njegovom, malo naslucivala da je kumov brak u krizi, i da se gospodja kuma retko spominje, iako zivi sa njim. sa slika mi bi jasno i zasto i to me ohrabri u razmisljanjima da li se ja uklapam u citavu pricu ili ne - dosavsi do zakljucka da se uklapam u svakom slucaju vise nego ona.
govorio mi je cesto o svom pozamasnom drustvu, svi povezani muzikom cinili su jedan vid lokalnog andergraunda, slusala bih o beskonacnim blejanjima sa njima tu i tu, o likovima koji se isticu i koji mu nesto znace. na kraju je dosao i trenutak kada mi je saopstio da bi voleo da krenem sa njim jedno vece, da bi voleo da ih upoznam. dosla sam s posla, vec nakon celodnevnog rada na nogama vise nisam bila zaista nizasta sem da se strovalim u najblizi krevet, no medjutim, odbijanje nije postojalo kao opcija. rekao mi je da ce tu biti dosta ljudi, da sam ja pametna i da imam temu i da veruje da cu od njih 30 naci bar jednog sagovornika, da nema potrebe da se drzim za njegovu nogavicu citavo vece. recimo da sam trebala to bukvalno da shvatim, umesto sto sam se osmehnula i poljubila ga, kao pred nemili izlazak u sebi misleci kako ce sve brzo proci, popicu par pica sa njima, ispostovati i nestati.
unapred mi je pricao kako je danima iscimavao ljude da dodju to vece jer ih dugo nije video i kako jedva ceka da se sa svima isprica, o skorom putovanju, o koncertima, o predstojecim svirkama, da im prvi put uzivo predstavi svoju devojku o kojoj im je pricao. kada smo stigli, prepoznavala sam likove sa fotografija, ko je s kim u bendu i ko je prijatelj a ko poznanik, svakom uredno pruzila ruku a za uzvrat u drugu dobila limenku piva. nakon te tehnikalije upoznavanja, moja bundevica je bila uvucena u vrtlog price. u par navrata nalazila sam sebe kako ga trazim pogledom, a on je sa nekim u prici, u bratskom zagrljaju, u objasnjavanju i prepricavanju. par ljudi bi prislo i meni, ispitalo me po nesto i nastavilo dalje. sa par devojaka uspela sam i da se uklopim u neke zenske price, prvenstveno u prepricavanja kako je biti devojka jednog iz ekipe i kako izgleda putovati vozom sa dvadeset muskaraca. neizbezno je reci da sam osetila veliko njegovo nedostajanje, i tu je bila moja greska.
prisao bi mi kada bi video da stojim sama ili da trazim njega, zagrlili bi se, poljubili, ali ja to nisam u datom trenutku videla kao moje odvlacenje njega od drustva, vec kao prekopotrebnu zelju da osetim pripadnost. pripadnost njemu.
zbog mog umora i jos raznih uzroka, ranije smo se povukli nego sto je on zeleo sa mesta okupljanja. najbitnije mu je bilo da me bezbedno dovede kuci, ali u biti bio je prvi put ozbiljno ljut na mene. sutradan me je kritikovao, rekavsi da ne moze da veruje da sam tako postupila, da sam ga vukla za rukav kada mi je lepo objasnio kako takvi izlasci izgledaju. priznala sam da da, nije potrebno u drustvu stalno traziti ono drugo kada vec toliko vremena provodimo zajedno "kod kuce" i imamo vremena bas za sve. pokunjeno bih samo spustala glavu i klimala, sa razumevanjem za svaku kritiku, sa nadanjem da mu niko nece uzeti za zlo i da ja nisam jos jedna smizla koja se u drustvu pojavi i nestane kao da nikada i nije bila tu.
ja sam bila strozija od njih 20 to vece. nisam se trudila da ih prihvatim da bih kasnije doznala da je to imperativ ako zelim da budem sa njim. rekao je da je na meni da odlucim zelim li ponovo izaci sa njima ili ne, i da me on nece kriviti sta god da odlucim. zeleo je da se uklopim a ja sam uprskala smatrajuci to nevaznim.
na kraju veceri, kada su me vratili kuci, rekao je kumu da mu se jako svidjam i da je zaljubljen, ali da nakon ovoga nije siguran sta da radi sa mnom. kum mu je odgovorio da on mozda ne zna sta da radi s tim sto ima i da mora da resi problem, ali ovaj eto, sada mora da trazi sve ispocetka. iako je sve bilo uprskano, taj prepricani razgovor mi je dao do znanja da sam ja ipak u citavoj prici odvec "negde" i uveliko "nesto".
prvi put je bio ljut na mene, a vec drugi put sa njim sam pripremala popravni, ovaj put ne da ga pridobijem, vec da ga pridobijem nazad.
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 4 ) | Pošalji komentar
pozdravce!
).