za pocetak: seksualnog opstenja - nece biti!
definitivno smo isli ubrzanim kursom: naboj emocija, konstantno dopisivanje i zvanje telefonom, mnogo vremena provedenog zajedno.
zvala sam sve od reda i objavljivala da imam momka pa na pitanja ko, kad i kako sa neiscrpnim zadovoljstvom pricala sve sto sam znala o njemu. odmah je postalo zvanicno, od prvog poljupca: zajedno smo. statusi su se promenili u "zauzeto" i svi su to uskoro saznali, neki sa iznenadjenjem, neki uz smejanje i odmahivanje glavom. kao malo dete majci, sestri i tetki sam preko telefona objasnjavala kako je fini decko, sa univerzitetskom diplomom, ozbiljnog posla, pri tom me tretira kako sam oduvek zelela biti tretirana od strane muskarca... sto jeste istina kada se izuzme cinjenica da smo oboje u stvari dve velike budale koje privatno i dalje slusaju opako glasnu muziku, zapijaju se i oblace kao srednjoskolci.
sirom otvorenih ociju i naculjenih usiju slusala bih satima o tome kuda je sve putovao, gde je prosao, na koje je koncerte isao jos od devedesetih na ovamo... u debatama sam se vec snalazila, ali putovanjima nisam mogla da pariram, onda bi rekao kako ce me voditi svugde, pa u sarajevo, nemoguce da nikada nisam isla tamo a moja familija vuce korene bas iz tog kraja...
onda me je pozvao kod sebe, u mali stan u kome zivi vec nekoliko godina. rekla sam da cu doci, ali pod jednim uslovom: seksualnog opstenja nece biti! jos uvek. seks uvek upropasti stvar. znam jer je kod mene upropastio pozamasan deo, veza se prosto iskrivi, izgubi na ono malo duhovnosti i uzvisenosti koje je ikada imala, nebitan koeficijent uzitka. to vam je kao kad koza na nadlanicama ogrubi: ako je pocnete trositi isuvise rano i previse nepazljivo, kasnije treba puno nege i vremena da se istinski osecaj povrati. pristao je, kao da sam mu rekla da necemo jesti cips to vece ili da necemo ici osamdeset-osmicom vec osamdeset-trojkom. potpuno nebitno, da sam se pomalo osetila i glupo.
kada sam dolazila, sacekao me je na stanici, svratili bi po pice, pa kasnije i po klopu, na slavni novobeogradski sis. u medjuvremenu dugo pricali sedeci na tom kaucu, saznavsi da se i njemu podjednako znoje dlanovi kao i meni kada su mi ruke sa necijima dugo spojene, kada sam nervozna ili uzbudjena. davao mi je fotografije svojih tinejdzerskih faza, koje su varirale od dugokosog deckica sa okruglim naocarima, preko izblajhanog nakostresenog i opakog maturanta do slatkog brucosa potpuno cistog lica i sjajnih ociju. kikotala bih se dok je proveravao koliko sam golicljiva, odusevljavala se sitnicama i suvenirima sa polica koje sam i ja obozavala da skupljam od kojekuda, onda se poistovecivala sa majcama i pantalonama razbacanim po stanu, jer i ja citav zivot to sejem oko sebe. kasnije bismo uzivali lezeci pod prekrivacima, samo mirno gledajuci program kablovske televizije i opet se ponasajuci kao dve bundevice koje rastu jedna pored druge.
cutao bi, kao da pokusava nesto da kaze ali mu se ne da, a ja bih samo cutala. onda sam ga pitala sta je, neka kaze slobodno, pa to sam samo ja... rekao je da bi on mogao mene jako lepo da voli, trazio da zajedno obecamo da to necemo upropastiti. i obecali smo, oboje, zapecativsi izjave jakim poljupcima. dzaba smo potom ponavljali da necemo i sta sve necemo... a tako mi svega, da samo sve oko nas nije mirisalo tako fino i ruzicasto, da nisam ozbiljno resila da krenem sve ispocetka, da se nisam u njegovom zagrljaju osecala sigurno, zasticeno i duse zagrejane kao u malog deteta na badnje vece... zasigurno i ne bismo.
sutradan, kada me je tetka pitala kako sam provela prvu noc kod njega, rekla sam "lepo", znajuci unapred pitanje koje sledi: "a seks, jel' dobar?" "i seks... jeste." promumlah postidjena pred samom sobom u slusalicu tetki koja mi je vise prijateljica nego familija i sam bog zna da takve razgovore sa rodjenom majkom ne bih vodila! "e sad mi je lakse!" zasmeja se promukli matori glas sa one strane, a ja dodadoh samo "pa dobro, kad je sve islo tako dobro, zamisli da tek posle dva meseca saznam da je seks los, pa dzaba onda sav taj trud." dan-danas se ne oprah od pogazenog principa, ali nek je nama dobro. pa neka ide zivot, u ime ljubavi i dobrog seksa.
kad smo kod principa, jel ja rekoh da danas vise necu kucati postove? dodjavola :)
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 3 ) | Pošalji komentar
na kraju saznala, pa pobegla glavom bez obzira x)
@bejb: upravo tako
))