two pumpkins

d(r)amska pauza: horoskop za oktobar je bio malo losiji

ne lici na mene da zaboravim na nesto, pa necu ni na blog. svasta se izdesavalo, a sve u malecnom periodu od mesec dana. ne bih sve to nazvala istim imenom, ponajmanje problemima, ali svaka je stvar ponaosob iziskivala resavanje sad i resavanje odmah. bundevica je uvek strog kad sam ja u pitanju, valjda sto me poznaje, pa budite onda i vi. korite me zbog nepojavljivanja, zasluzujem.

*posao: otkazni je rok glasio do 20. oktobra, mada nisam bila duzna ispostovati ga, dadoh sebi 3 nedelje vremena da resim pitanje. resih ga za dve, vrbovase me iz druge firme, ganjah papirologije i dokumentacije, razduzih jednu uniformu, kljuc i karticu i odmah zaduzih na drugom mestu isto to. brzo se izdesavalo, malo drame, malo pozajmljivanja i nov pocetak slican starom samo stabilniji. stavka manje.

*ljubavna kriza: verujte mi da nije laka bila. umalo se prekide sve, prvo pre mesec dana pa odmah potom pre dve nedelje. nismo culi jedno drugo dovoljno jasno, reklo bi se. dve tikve. sedam dana smo bili razdvojeni, mnogo drame, suza, podsecanja i velikih reci kao sto su "poverenje", "izdaja" i sve one sto pocinju na "ne". nije bilo lako napustiti bundevarnik. bilo je nepojmljivo, nemoguce. svracala bih da citam ove postove ovde, pa bi mi bilo jos teze. tih sedam dana prestalo je da postoji sve, a oni se izgubili izjavom da nije vise mogao izdrzati bez mene, zagrljajem i suzama. obecanjem da ce me bolje paziti. na trenutak sam izgubila nanovo veru u ljubav, potom je povratila. neka...

*zdravlje: moje je odreagovalo burno na 7 dana bez icega, pa i bez duse takoreci. 2 zdravstvene knjizice nevazece, treca na cekanju, privatni pregled sa ispostavljenim racunom. dijagnoza divljanja hormona na nervnoj bazi. zabrinuto pitanje doktorke da li je sada na tom planu sve u redu i njeno uverenje da ce se ravnoteza vratiti sama od sebe. i vratila se.

*stanovanje: uglavnom sam kod njega. strepnja da cu morati u iznajmljen stan me uznemirava. nije reseno, ali narav me tera da tako razmisljam. nije ni resenje, ali narav me tera da bezim. trenutno se zaokupljam time, poslom i pospanim zagrljajima i poljupcicima kada se nocu u gluvo doba usunjam u bundevicin krevet. nekad znam da nisam nasla svoje mesto pod suncem, onda se tesim da sam nasla necije mesto u svom zivotu. i svoje u necijem. bude mi lakse tako.

ovaj horoskop je samo bio malo losiji, ali vracam se na letovanje: toliko se detalja jos uvek mota po secanju, jos mirisu dani na tzatziki, na grcki apartman i primorje ostrva tasos. a danas? danas je sest meseci, drugari, sest meseci postojanja naseg bundevarnika i pravi trenutak da nastavim pisanije :)

moj posao nije moj zivot...

juce sam se vratila na posao, koji mi je opravdanje zasto ne uspeh da izbacim post o grckoj i tasosu (tu je negde medju beleskama, obecavam da cu ga objaviti uskoro), pa se prisetih bundevicinog susreta sa jednom starom prijateljicom. sreli su se posle duzeg vremena, i na njegovo pitanje kako je, ona je pocela pricati o poslu. on bi joj na to rekao da nije pitao kako je posao, vec kako je ona, a ona bi odgovorila "pa... radim", u potpunom nedostatku svake druge teme.

vec pri pocetku veze zabranio mi je da pricam o poslu, skoro pa naredio da pricamo o svemu ostalom. u pocetku mi je bilo tesko, uvek bi se nekako kolege i sefovi izmigoljili iz neke recenice a tema nanovo izlegla posao. vremenom sam navikla da posao stavljam u drugi plan, da svet oko sebe gledam sire, dokazala da i meni posao moze da bude tek sporedna tema i nesto sto meni tek obezbedjuje sredstva za zivot, te nije i on sam. bundevica me je tome naucio, kao i nekim drugim stvarima za ova cetiri meseca i jako sam mu zahvalna na tome bas u ovom trenutku. ujedno sam shvatila da i on o svom poslu vrlo minimalno govori i da je normalno da isti isto toliko uticaja i ima na njegov zivot, na druzenje i na vezu.

onog trenutka kada dozvolite da posao vama vlada, da preuzme kontrolu, postajete bitni koliko i kancelarijska spajalica, koja ponekad fali, ali bez nje se generalno moze, a ona sebe vrednuje onoliko koliko vaznih predmeta i papira spaja, te ne zna niti od cega je napravljena niti za sta jos moze sluziti. na kraju se iskrivi, istrosi i baci, kao da je nikada nije ni bilo. ja radim svoj posao od decembra prosle godine, radila sam ga i ranije te ga vrlo dobro znam, do te mere da ga cesto "odradjujem" i radim mehanicki. godinama i iskustvom mnogi su rekli da zasluzujem i ugovor i unapredjenje (radim preko omladinske zadruge kao honorarac), no, nikada to niko nije ozvanicio te se sve svodi samo na dobar glas i dobro poznavanje mog imena u firmi i odeljenju.

da skratim pricu, kada sam se juce vratila u hotel, ilivam moje poslodavno preduzece, zatekla su me dva pitanja. prvo je bilo: "a ti nisi dala otkaz?", na sta bi odmah potom pitalac zapazio da sam tamnija u licu nego pre 20 dana, te zakljucio da sam bila na godisnjem odmoru; a drugo pitanje je bilo: "a zasto ti nisi dobila ugovor?", na koje vec nisam umela da odgovorim. na oglasnoj tabli zatekla sam 6 fotografija nasmejanih kolega koji su ugovore potpisali dok mene nije bilo, 6 osoba od kojih za bar cetvoro ne smatram da toliko vrede jer niti poznaju neki strani jezik nit neki poseban kvalitet servisa i iskustva. ne zove se to ni zloba niti zavist sto me je udarilo kao samar i tresnulo o zemlju, vec resenje da nesto napokon moram uciniti, sa nekim razgovarati i izdejstvovati konkretan odgovor na pitanje sta se u firmi planira delati sa mojom malenkoscu. preskolovana sam za posao koji radim, potplacena i po godinama starosti istice mi rok trajanja. a vec se odavno osecam kao ona gorespomenuta spajalica za dokumenta.

nervozna sam, jako, uvredjena i povredjena. imam bundevicu i prekrasno letovanje iza sebe, te mi ovo i nije glavna tema, ali me ponajvise muci. probudila sam se jutros u pet sati, iako radim od cetiri popodne, ne mogoh spavati, a za sebe nista dobro ne ucinih, cak popusih citavu kutiju cigareta do sad. razmisljam o razgovoru sa menadzerom u cetiri oka za koji cu morati debelo da stegnem petlju, razmisljam na koji ce nacin izgovoriti to "ne" i da li cu zamuckivati kada budem pitala koliki je otkazni rok. razmisljam da li ce mi se dlanovi znojiti kada u toku nedelje odem u personalno da ih pitam ima li sanse da me prebace u neko drugo odeljenje, gde mogu raditi neki posao za koji je potrebna moja diploma. razmisljam o mnogo cemu, bas danas, zato nikako da dovrsim pripovedanje o grckoj. oprostite mi, ne zamerite mi.

bundevica je tu da me drzi za ruku, ali ovo moram sama. on ne voli sto radim ovaj posao i navija za promenu. ja sam navikla na svoj posao, ali sam shvatila da od navike i emocija nemam nista i da nemam stabilnost, jedino sto taj posao treba da mi pruzi. jer, posao nisu navika i emocije, one su zivot, a zivot nije posao.

vratija se bundevarnik

nakon jedanaest dana i deset noci na morencetu, jos dve provedene u "lastinom" autobusu, vratismo se mi pravo u ovaj sibir ovde :) sta ste zahladneli u ovoj srbiji, jeste li normalni, pa mi smo se jos koliko prekjuce na suncu pekli i u slanoj vodi nogice brckali! :))

stigli smo juce izjutra, prekjuce po grckom vremenu (1h+ u odnosu na nas casovnik), popodne u 16:30 se popakovali u autobus i napustili limenariju, zatim i sam tasos trajektom do kavale, pa i grcku, preko makedonije, sve nazad preko vranja i nisa do naseg hladnog belog grada. citav poslednji dan stizale su poruke od nasih koje su upozoravale na ovaj smrz ovde, ali, iskreno, nismo se time previse okupirali, bitnije nam je bilo da uhvatimo i maksimalno iskoristimo i taj dan od jutarnjeg izlaska iz sobe do popodnevnog polaska. drugari, bilo je prekrasno, to je jedino sto umem reci o nasem odmoru u limenariji, na grckom ostrvu tasos, bez da pricu rastegnem u nedogled :)

na dan kada smo krenuli, bundevica je radio, pa s posla pokupio mene, stvari i sendvice i taksijem se odvukosmo do sava centra. sam put je bio odlican, bez preteranog zadrzavanja na granicama, doduse i bez sna, iako smo oboje bili umorni. jos u putu dogovorili smo se da ne stvaramo nikakve sem prekih kontakata sa nasim ljudima, citav nas plan svodio se na sunce, more i nas dvoje. ekipa koja je isla sa nama, mozete pretpostaviti, bila je mahom gerijatrija, mahom parovi sa decom koja jos nisu krenula u skolu. generalno uzev, to i jeste ciljna grupa vansezonskih letovanja i vansezonskih popusta, pa sta da se radi :) pohvalicu cure iz agencije, kao i samu agenciju koja nas je poslala u limenariju, jer smo imali veliku srecu prvenstveno sa smestajem: od pet-sest raspolozivih gde su po istoj ceni razbacivali turiste, mi smo fakat dobili najbolji. a malo je reci da pri odabiru aranzmana zaista nismo vodili racuna o tim finesama, bilo nam je bitno samo da odemo i da nas vreme posluzi.

kada smo stigli, docekao nas je pravi zvizdan, sunce je peklo kao nenormalno, devojka koja nas je docekala objasnjavala je kako smo suvise rano stigli i kako jos uvek ne mozemo u apartmane. neki iz grupe su odmah izasli napolje da istrazuju okolinu studija "meni" i da traze plazu, dok smo mi proracunato onako umorni zaboli kafe na bazenu studija, upoznali sobarice bugarke koje su nam vazda prirasle za srce za nase vreme provedeno u apartmanu, kao i grcku gazdaricu koja ne razume ni rec srpskog niti engleskog, ali se ispostavila za vrlo finu i pozitivnu gospodju. oko podneva uneli smo stvari u sobu, gde je sve bilo cisto i novo, kasnije doznali da je ovo tek druga sezona kojom posluje "studios meni", koji, verujte mi, vredi vise novca za boravak nego sto smo mi platili.

bespotrebno je reci da put od kilometar i trista do gradske plaze limenarije nije predstavljao nikakvu prepreku za nas, jer smo vec nakon nekoliko dana poceli da odlazimo i dalje, pa obisli i plazu metalija, pefkari i susedno mesto potos udaljeno 5 kilometara, sve upornim pesacenjem i entuzijazmom. slike bi svakoga dana u povratku u apartman prebacivali na laptop, bez ikakve selekcije, tako da smo na kraju ostali bogatiji za bezbroj fotografija osuncanih pejzaza ostrva tasos, od kojih mnoge izgledaju kao najlepse razglednice.

sunce nas je vazda ispostovalo za jedan septembar koji je uistinu plahovit za letovanje, te se mozda samo jedan dan nismo usudili brckati u slanoj vodi kada su talasi bili veliki i penili, a sunce se krilo iza oblaka. sve ostalo bilo je van nasih ocekivanja, pa stigosmo i po nekoliko puta izgoreti, po vasceli dan izlezavati na pesku i brckati :) a svaki put kada bih osetila beskrajnu milinu, bundevica bi dokazivao da oseca isto, rekla bih da je nasa uzajamna ljubav dosegla jednu potpuno nestvarnu dimenziju, punu milja, radosti, smeha, i beskrajne paznje. cuvao me je od svega, pazio me svo vreme, prvi me put u mom zivotu preveo preko granice i opravdao svako poverenje koje sam ikada imala u njega.

o samim danima provedenim na tasosu i svim sarenim detaljima cu svakako pisati, htedoh samo javiti da smo stigli, preplanuli od sunca i vazda odmorni i zaljubljeni nakon ovog putovanja :) bundevica se danas vratio na posao, a ja cu jos koliko sutra, tako da imam jos jedan dan do povratka u stvarni svet. ne zalim niti jednog potrosenog centa, a potrosili smo sve do poslednjeg; ne plasim se zivota u besparici koji sledi dok se ne oporavimo, ne brine me nista sto sledi nakon ovog odmora. samo dve reci su dovoljne: vredelo je :)

...ostao je jedan veliki bundevicin plavo-beli "hellas" peskir, dve "thassos" casice za ouzo, siroka majca od 8 eura sa mapom ostrva koju sam dobila kada sam izgorela, kao i jedna velika sarena marama koju sam nosila kao suknju... ostale su dve case od "mythos" piva koje nam je preslatki cikica iz "kostis" restorana poklonio za uspomenu kada smo poslednje veceri izasli na musaku i calamari... ostao je preplanuli ten i pregrst uspomena na ovaj septembar u grckoj, ostali smo i nas dvoje da se zajedno grejemo svim tim u nasem hladnom beogradu :) svako dobro, drugari! :)

godisnje odmaranje i vansezonski plan (deo drugi)

preskocicu svu pricu o tome kako me realnost letovanja zveknula po potiljku i preci na cinjenice. verujem da cete mi biti zahvalni na ovoj odluci :)

letovanje kao letovanje, prvenstveno je za sobom povuklo pitanje i skupljanje finansija. kalkulisanjem i bacanjem mogucnosti "na papir", kao i svi srbi uostalom, prihvatismo opciju "paradajz turizma" - to vam je ono kada srbin ode na havaje pa jede paradajza i slanine jer je sav novac pukao na put do tamo, ilivam pritezanje kaisa radi bolje destinacije. dzaba moj godisnji odmor kada nije placen, a i bundevicin budzet nije sjajno stajao, a opet, moralo se razmisljati i od cega cemo ziveti kada se vratimo iz grcke. bilo kako bilo, idemo tamo radi odmora, sunca i nas dvoje, i vec u startu se dogovorismo da zaboravimo na suvenire, erkondisn u apartmanu i bespotreban luksuz.

sledece na dnevnom redu bilo je opskrbljivanje sitnicama kao sto su mackalice, garderoba, kupaci kostim, papuce, peskiri i tako u nedogled. na moje veliko iznenadjenje, nista od ovoga ili nisam imala, ili nije bilo u voznom stanju. bas me cudi, obzirom da sam na zadnjem letovanju bila '98. godine. ovde cu samo dodati mali savet svim zenskim osobama da u nabavku ne ukljucuju, nikako, petljanje narocito zenskog dela familije, jer ce to izgledati kao organizacija male mature gde ce vas razvuci do najelasticnijeg dela strpljenja uz veliku opasnost da inplodirate. ali drugog izbora nisam imala zbog rupa u budzetu, pa se na kraju ipak doslo do zakljucka da je rezultat bio najbolji koji se mogao izvuci na taj nacin.

naredna stavka bila je prikupljanje dokumenata za vizu. moje predubedjenje da kada se na letovanje ide preko agencije potreban je samo pasos, je ocigledno bilo potpuno pogresno. za pocetak, moj pasos je bio "nevin", te sam iz nekog razloga morala davati izjavu u opstini da posedujem samo taj jedan pasos, kao da nije dovoljno ponizenje sama cinjenica sto nisam nigde isla, ovo ozvanicenje je kostalo 450 rsd. nakon toga, vecali smo da li ja spadam u "zaposlene" ili "nezaposlene" jer radim preko omladinske zadruge a jos uvek se javljam na biro svaki drugi mesec. iako smo po novom zakonu svi mi "prijavljeni" i ide nam radni staz, moja radna knjizica je imala "prometni" status isti kao i moj pasos - sto posto nevina. tako pogledah spisak dokumentacije pod "zaposleni", koji se sam isterao iz opcije zbog nedostatka pecata poslodavca u knjizici, dok bih se mogla zakleti da pod "nezaposleni" kao fusnota negde stoji dopisana i epruveta i analni bris i tu nastade opsta frka jer sam morala sve dostaviti za 2 dana.

nakon kratkog ponovnog vecanja i telefonskog dogovaranja sa agencijom, zadrugom i preduzecem, dodjosmo do zakljucka da sam ja vec 9 meseci "privremeno i povremeno" zaposlena, sto mi je zazvucalo kao kad tako nazivate trudnocu koja je toliko odmakla, no odcutah. bar mi nije bila potrebna epruveta. nekoliko memoranduma koji su pecatirani svedocili da ja zaista radim dostavljeni su agenciji tacno na vreme. naravno, dokumenta su mi jednom vratili kao "nepotpuna" jer mi opet trazise onaj pecat koji nemam u radnoj knjizici, pa se morah raspitati i kako stojimo u drzavi sa tim zakonom o radu preko omladinske zadruge, pa tek kad agenciji pojasnih to realno stanje, oni prihvatise moja dokumenta nazad i rekose da sam u pravu. za razliku od dokumenata, novac su prihvatili iz prve, tu nisu pravili problem ama bas nikakav.

sta reci dalje? dobili smo koverat sa vaucerom, moje i bundevicino ime i prezime na njemu, kao i izvuceno stanje koliko je sta placeno, finim rukopisom dopisano kada krecemo i sa koje destinacije. na mom stolu i krevetu povadjene stvari koje treba popeglati i spakovati za put. jos jednom treba svratiti do parfimerije po zaboravljene sitnice i nakon uvlacenja pertli u "venisom" izbeljene "starke" sastaviti strategijski plan za sutrasnje spravljanje sendvica. nisam sigurna kako se osecam, opet se nekako zaokrugljujem od milja i smejuljim na pomisao o 10 dana sunca i uzivanja, bez brige ko ujutru ustaje za posao, da ne bismo ostali uvece do kasno, bez ikakve brige na svetu osim one kako cemo se odmoriti.

valjda je dosao i taj trenutak, taj cuveni septembar o kom se toliko pricalo. tako da znate, kada nas ne bude narednih desetak dana, na odmoru smo :) pokusacu jos jednom da "uhvatim vazduh" na blogu do tada, a vi znajte da smo dobro, malo u guzvi oko pakovanja trenutno dok odradjujemo zavrsne finese, ali bundevicasto sasvim okej i obecavam da cemo se vratiti sa novim pricama i starim prepricavanjima cim pre, te nas nemojte zaboraviti i obidjite nam bundevarnik :)

godisnje odmaranje i vansezonski plan (deo prvi)

jos kada smo se upoznali, pa prica uzela maha, planirali smo neki vikend zajedno. kasnije se taj vikend u prici sirio, sa vikendice na pet ili sest dana negde drugde, da bi dorastao do dogovora za citavo letovanje, grcku, krajem sezone, u septembru.

obzirom da je bio tek juni mesec, kod mene na poslu kulminacija i haos, on u planovima letovanja u makedoniji sa drustvom, priznajem da nisam pridavala mnogo znacaja grckim ostrvima koja su zvucala predaleko i bila po mom vidjenju pokacena po nekim oblacima. sve dok moj sef nije objavio zadnji rok za upis godisnjih odmora: imali smo pravo da do septembra uzmemo dve nedelje takozvanog "stend-baja" (radimo samo ako nas pozovu, ako je prevelik haos) i dve nedelje "off", narodski poznat kao neplaceni godisnji odmor za honorarce. dosla sam kod bundevice jedan dan, rekavsi da cu verovatno da upisem drugu polovinu jula i prvu avgusta, na sta sam dobila vaskrsnuto namrsteno pitanje: "a sta je sa nasim letovanjem u grckoj?"

slobodno me okrivite za moju neozbiljnost, za sumnju da cemo uopste pregaziti to vreme od juna do septembra zajedno, krivite me i za osecaj da cu na poslu eksplodirati i dati otkaz ako ne uzmem odmor cim pre. skoro u poslednji dan roka uletela sam u kancelariju asistenta menadzera sa papiricem na kom sam nazvrljala da zelim drugu polovinu osmog i prvu polovinu devetog, sto je bilo fakticki neizvodljivo, jer septembar predstavlja zahuktavanje posla nakon letnje tisine u firmi. sef bi me pogledao, pogledao datume na papiricu, opet pogledao mene, pitao: "septembar?" pa me jos malo gledao s nevericom. "hocu da idem van sezone na more" rekoh mrgodno kako mu se svaki put obratim kada se zalim na platu, posao ili nekog od sefova ili kolega. zastao je par trenutaka nanovo da bi prolomio pomalo uzbudjeno, kao da godisnji upisuje samome sebi: "znas li da nikome nisam odobrio septembar?" stanka, ali ja zaista ne osecam nikakvu euforiju u ovom trenutku, narocito sto sam veoma svesna kako radim i koliki doprinos dajem kvalitetu posla. "ti ces biti prva! ...i jedina!" uskliknuo je. stigoh da promuvam jedno zbunjeno "hvala", cutke, ne osecajuci se privilegovanom, ali neka mu bude, vise me je brinuo taj period od dva meseca rintanja koji je prethodio imaginarnom letovanju. a taj mali leskovacki patuljak, iako srecan zbog svog postupka, samo je dodao na mojoj vecitoj agoniji honorarnog rada.

obavestih ja moju bundevicu da ga nisam izneverila planom i da je prva polovina septembra slobodna za nas dvoje. ako nista, mislih se, bar necu biti prisutna kada sa omladinske zadruge na obuku uleti novih 40 smotanih konobara, te necu doziveti ranojesenji nervni slom. svesna da finansijski tesko mogu da iznesem citav plan, iako vansezonski, spomenuh letovanje i mojima. na moje iznenadjenje, majka, baka, sestra i tetke se predase slicnoj euforiji koju je onomad i moj sef osetio kada mi je odobrio godisnji, te pocese vikati koliko ce ko da "ulozi", vazda srecni sto odlucih prvi put u zivotu da idem nekuda, pa jos u inostranstvo. ja ponovo ostadoh ravnodusna, krivite me slobodno, ali u julu, septembar je i dalje bio vekovima daleko.

malo je reci da se bundevica sa svog prvog letovanja, onog sa drustvom, vratio maksimalno indisponiran. vreme ih je unistilo, toliko da su deset dana umesto uzivanja na suncu i kupanja, proveli zakovani u smestaju u debelim duksevima i trenerkama. pri samom povratku odvec bi poceo nanovo spominjati grcku, stavljajuci je u imperativ kao popravni za traume iz makedonije, i mozda tu vec poce da se budi i moja svest. slusala bih satima o nocima pijancenja, o svirkama, dobroj dusi makedonske brace, mom neopisivom nedostajanju tamo, ali svaka bi se prica zavrsavala njegovim dubokim razocarenjem u vremenske (ne)prilike i mojim tesenjem da ce "nama biti bolje u grckoj".

pocetkom avgusta proveravali smo vansezonske cene letovanja, odlucili se za apartmane koji su delovali vise nego primamljivo, uklapali nasih sedam do deset dana u citav okolni plan. ja bih rekla da cu danas, sutra naci neku agenciju za putovanje, ali dani bi prolazili i rok za rezervacije postajao kritican. na kraju je on pri povratku s posla usao u prvu, raspitao se za aranzman i dogovorismo da hvatamo termin od jedanaest dana i deset nocenja na tasosu od petog septembra.

ovo bi bio trenutak kada je za mene letovanje probilo balon u realnost, napokon je postalo opipljivo i lagano prelazilo u realizaciju. zaista cemo ici na zasluzeno letovanje, moja bundevica i ja. zaista cu dobiti prvi pecat u olinjalom pasosu. zaista smo zajedno pregazili sve one vekove, uprkos svemu.