zakljucivanje, zakljucavanje, otkljucavanje...
na moju srecu, pocetak naseg zabavljanja je dosao dok je na poslu vladalo zatisje pred buru koja svake godine dolazi junom. imala sam dovoljno vremena da ga pripremim na cinjenicu da mozda necu imati slobodne dane, da ce mi smene trajati od jutra do sutra jer sam honorarac bez radnog vremena koji radi po inerciji posla, pripremu na to kakva cu mu dolaziti... verujem da je mislio da preterujem, a ja sam mu potajno zavidela sto sedi u kancelariji 9 sati dnevno, slobodnog vikenda i ustaljene radne seme.
jedno jutro, na moj slobodan dan, probudila sam se u njegovom krevetu. naravno da znam kako sam dotle dosla, ono sto se razlikovalo od dotadasnjih situacija jeste da njega nije bilo. samo sam se ususkala i okrenula na drugu stranu, uzivajuci u cinjenici da je ceo krevet moj, pa i oba jastuka. u neko doba zazvonio je njegov fiksni, na koji se naravno nisam javila, pa odmah i moj mobilni. rekao mi je da je na poslu, ali ce izaci ranije, da sam zakljucana u stanu, da si nadjem neku zanimaciju dok ne dodje oko 1 sat.
hm. nije me preterano radovala cinjenica da narednih bar sat ipo ne mogu da izadjem napolje. nije da mi se islo, ali sta da mi se islo? u svakom slucaju manje bi me radovalo saznanje da sam cvrsto spavala u tudjem otkljucanom stanu, ja koja na rodjenim vratima imam bravu koja se automatski zakljucava i bez koje ne bih mogla mirno da zivim u beogradu.
kada je stigao nasalio se pitanjem gde je njegov mali taoc, a odmah potom rekao da ce mi uraditi kopiju kljuca od stana. precutno sokirana izjavom, osetih se malo nelagodno, to bi ipak bio mozda mali korak za covecanstvo, ali povelik za mene. nisam bas bila sigurna da li 15 dana zabavljanja sa sobom treba da nosi takve korake. narednih par dana vesto sam izbegavala konverzaciju na tu temu. cak bih odlazila od njega na posao, bio bi u pravu da mi je tako blize i lakse nego da predjem pola beograda iz drugog pravca, ali nisam dozvoljavala da govorimo o kljucu sve dok nije postalo neizbezno.
kada su nam smene pocinjale u slicno vreme, nervozno bismo cekali jedno drugo, ja bih nekada ostajala na poslu do kasno u noc, pa bi on zurio iz grada da me doceka, ili bih ga morala buditi leganjem na zvono, sto bi bilo jos gore... jednom sam cak citav dan bila kod njega nasamo sa kljucem, ali bih se izvukla glupim izgovorima da nemam pare za izradu i ne znam gde u blizini postoji kombi za narezivanje kopija.
situacija je kulminirala jednog jutra kada sam bez potrebe ustala ujutru u pola 7 samo da bih stan napustila kada i on, iako sam radila tek od podneva. progundjao je u prevozu da ne bih to morala da radim da imam kljuc, a ja bih bunovno, jos cestito neprobudjena slegla ramenima.
sutradan je promenio stav. sedeli smo za stolom, kada ga je tresnuo o isti: "ovo je tvoje." gledala sam nemo, pa onda pokusavala da ga zaturim ispod papira na stolu, kutije cigara ili cega god, ne bih li se izvukla da sam zaboravila da ga ponesem. "zar neces da ga dodas na privezak?" pitao je. klimnula sam cutke. onda je poceo da se smeje, rekao da ne uzimam to toliko za ozbiljno, da on jednostavno nece da razmislja da li cu ja "poljubiti vrata", kada ce ko doci u stan, i da li ce on biti budan ili uopste tu kada nekad dodjem.
u pocetku uopste nisam zelela da ga koristim. rekla bih kako ne umem da otkljucam njegovu bravu jer "proklizava" (ziva istina), onda kako ne znam gde su mi kljucevi i tako dalje... dok ljudi iz moje okoline nisu poceli da se petljaju gde im nije mesto. smejali bi se na saznanje da smo moja bundevica i ja toliko kratko zajedno a ja pricam o ljubavi i funkcionisanju. ismevali bi nas odnos i predvidjali skori kraj ili svadju. tada sam po prvi put zaista upotrebila kljuc tako sto sam na pakosno pitanje sta mi je to momak uradio, jednom odgovorila: "uradio mi je kljuc od stana." i ljudi su me ostavili na miru sa svojom prekom vidovitoscu...
uskoro sam naucila i kako da otkljucam bravu, a da ne "prokliza", a pre svega kako da zakljucam nasu srecu van domasaja ptica zloslutnica.
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 4 ) | Pošalji komentar
) ko zna kakav ce ti sledeci put kljuc dati... ))
a poverenje, ne znam da li po obostranoj intuiciji, jer nema drugog realnog uzroka, uvek je bilo treca osoba u nasoj vezi )
Svaki pocetak mi je posebno vrckav i zanimljiv Ah... okolina uvijek ima nesto za nadodati i dobaciti. Bitno ih se u startu rijesiti 