(n)osam-(n)osam kroz moj beograd
volim kad sidjem tom ulicom do stanice, svaki se put osvrnem da pogledam kako od glave do pete izgledam u izlogu frizerskog salona sa crvenim venecijanerima.
volim kada mi zamirise pljeskavica iz grila cak i ako je vreo asfalt, kada mi uho pokupi spisak necijih priloga, pa usput uzmem dva "lakija", dopunu za koju svaki put dva puta ponovim i potvrdim broj telefona, pa ronjam po tasni trazeci novcanik dok "blic" pridrzavam podbratkom.
volim na autobuskoj stanici da otvorim kutiju cigareta i da jednu barem pripalim dok naslucujem koju muziku klinac pored mene slusa sa plejera, i da mi makar jedan autobus pogresan prodje dok ne stigne moj.
volim da prepoznajem ljude i kafice i gledam izloge prodavnica kroz prljavo autobusko staklo dok se ljudi meskolje, a ja otvaram prozore i sibere da se ne podavimo unutra kad naidje guzva.
volim da ti posaljem porukicu da sam krenula bas kada autobus pokupi miris krofnica uvaljanih u secer i njim izmami osmehe na najokorelijim licima putnika dok mota sa banovog brda da skrene prema adi ciganliji.
volim kada tinejdzeri kod ade opaljeni suncem i preplanuli smesno pricaju i kikocu se puneci autobus, sarenih peskira oko vratova i gornjih delova kupacih kostima koji vire ispod majcica nenasminkanih klinki.
volim kada kod sajma udje bar cetiri trudnice ili mame sa malom decom pa ja barem jednoj ustupim sediste jer mi je levi guz vec utrnuo i prija mi da protegnem kicmu hvatajuci se za sipku.
volim kada autobus uspori na gazeli pa stignem da vidim sve mostove i zagledam se u reku da vidim njihove odraze u njoj, kao kada putujem preko mosta u grad u kom sam rodjena.
volim kada kod sava centra ne moram da sidjem jer taj dan ne radim vec idem kod tebe, a svi ostali tu sidju pa imam gde da sednem ponovo.
volim i kada mi tu negde kod beogradske arene stigne poruka od tebe da kupim nesto usput ili mi samo napises da me volis i da jedva cekas da stignem.
volim kada posle kruznog toka nikada ne znam da li sam prosla pored opstine ili arhiva, ali se kod crkve uvek u sebi prekrstim i neka mi vest iz novina padne na pamet.
volim da ustanem stanicu ranije i da stanem na vrata namestajuci treger od tasne na rame, pa se u staklu autobuskih vrata pogledam da li se nisam rascupala jer hocu da budem lepa kada me vidis.
volim kada izadjem iz autobusa a on nastavi negde jos nekoliko stanica prema zemunskom keju po kom smo onoliko setali, pa mi se ucini da osetim miris reke iako je ona ipak predaleko od mene.
volim i da prosetam tu ulicu do tvoje zgrade, uvek se nesto zamislim i smejuljim pa pred ulazom u zgradu dva puta duboko udahnem pre nego sto udjem unutra.
volim kada se usunjam u stan a ti se sakrijes iza vrata pa me zagrlis i poljubis cim udjem, jer onda volim sto sam dosla, a ti kazes da volis mene, a ja zaboravim sta sam sve volela pre nego sto sam stigla pa volim samo tebe.
*zabelezeno tokom jedne bundevicaste voznje autobusom (n)osam-(n)osam :)
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 10 ) | Pošalji komentar
Taman procitam jedan post, kad ti izbacujes i ovaj. Danas nemam vremena za pisanje nesto mnogo, i mene ceka neko iza vrata )) A bas bih voljela jednom vidjeti taj Beograd. Sramota, ovolika klipaca a nikada nisam bila 
Prilika mnostvo, a svaku nenamjerno propustim. Moram... ako nista onda da vidim jednu meni dragu Beogradjanku koja me redovno poziva u goste ))
Za sad mi nekako pade na pamet, kad smo jednom šetali gradom držeći se za ruke i ona ugleda u izlogu velikog žutog medu pa joj zasjaše oči onako kao kada je bila mala...
kada je sledeći put došla kod mene, vrata na mojoj sobi su ostala onako poluotvorena, a ja sam sedeo naspram njih i čitao nešto pa se to moglo videti još iz hodnika...
videla me je, a ja sam se pravio da je ne vidim i čitao dalje uporno..
pogurala je vrata da brzo uskoči u sobu, a na glavu pa u naručje joj se skotrljao onaj žuti meda, a ona je stajala onako sasvim iznenađena ne znam koliko dugo i potpuno zbunjena je gledala čas u medu, čas u mene, dok joj nisu krenule prve suze uz smeh, a onda sam naravno prišao i zagrlio je ..:o)))
) ima ona jedna pesma od orthodox celtsa koju jako rado pevam a podseca me na moju beogradsku pricu, iako nije moj zavicaj ipak jeste moj grad, posveticu jedan post i tome jubim puno :*
@kojak:
)))) drago mi je sto te ovaj post inspirisao da to spomenes, sjajno! 
i dobro mi dosao u goste
))
) kako je samo malo potrebno da bi se osetio srecnim ))
neke stvari, sve zureci i bezeci, nikada ne ugledamo u lepom svetlu. i ne osvrnemo se, ako ih kojim slucajem cak i okrznemo.
svidja mi se kako osmatras i volis
sve ostalo je nevažno...
))