two pumpkins

danas mi mnogo nije dan. pff, 'bem ti zensko kad sve boli. kad mi se spava celi dan. kad se uvih u sarmicu jos cim namestih krevet, cestito ne ustadoh vec ponovo legoh.

jedva odoh do maxija. bleda kao vampir, rascupano ovo malo plave kose sto imam na glavi, idem i gundjam si u bradu. cekam da me prodje pms-icna migrena koja je pocela jos juce i danas me probudila.

boze, kad sam se pretvorila u ovo cudoviste? tacno samu sebe na moju majku podsecam kada smo poceli da prepoznajemo prve znake njenog klimaksa. samo mi vikleri na glavi fale i ista ona.

kuvah si rucak, to me inace uglavnom mrzi, ili jedem nesto gotovo "na podgrevanje" ili gotovo "s nogu", a danas uredno spravih i panirane lignje, i kukuruz i supicu i malo sladoleda zamutih. bundevica mi preko telefona nabaci da bih mogla njemu nekad skuvati nesto, dugo nisam. samo frknuh na njega, nek vodi drugara kod cice na cevape, ne zanimaju me. ta bar on zna gde se dobro jede.

joj pritisak mi je u djavolu, devedeset sa pedeset. hocu da mrem. sad bi on dosao da me mazi i pazi. bas u ovakav dan obasipa me ljubavlju i paznjom vazda. joj sto ga ja volim zbog toga :) a komarac sad da me ujede otrovao bi se koliko sam gundjava.

ni "blic" nedeljom nema kolumnu "beograd 00-24". e, tacno bih se sad ovom veselinu simonovicu direktno zalila, to mi je omiljeni deo novina: saznam ko je koga odzepario, ko se svadjao i gadjao na ulici, a ko i gde prepadao pijan prolaznike. zanimljivije mi to da citam nego hroniku i politiku. u toj kolumni se redovno bar na nesto zasmejem, kao kad je baba pre neki dan radnika na susednoj zgradi uspela da pogodi flasom pravo u glavu, svaka cast na preciznosti. horoskop mi nije zanimljiv otkada i za sebe i za bundevicu isti znak citam, oboje rakovi. pff.

eto nakukah vam se na sve i sva, odvrnuh malo ventil, nemam danas koncentracije da pisem o necem drugom. sad mi lakse, taman da nastavim da citam "imenjaka" od djampe lahiri. nije losa knjiga, o bengalcima u engleskoj koji su sinu prvencu dali ime gogolj. svidja mi se sto se lako cita, za pms dusu dala, bolje nego ovaj tv sa 3 programa otkad ne placam kablovsku. kad god pogledah danas neka zaba ili buba se kreveljila na mene sa nacionalne geografije na be92 u krupnom planu. 'bem ti nedelju i program nedeljom. odoh da udaram glavom o zid, pa ko pre pukne, mozda je vreme za jos jedan "sudoku".

da, bundevica je na sigurnom, luduje ovaj vikend jer mu je ortak tu. jednom me je neko pitao zar ga ja pustam tako. nije on moj ker da ja njega pustam ili ne, nek ide gde hoce i s kim hoce. tako i kada su njega pitali sto me nije poveo, on je odgovorio da ja nisam njegova krava da me on voda, da sam htela/mogla, dosla bih. ljudi su brzo digli ruke od nas i rekli da zasluzujemo jedno drugo, hvala lepo :)

odoh se utapati u blagodetima pms-a, muckam molotovljev koktel da ga zveknem na ovaj kafic ispod mog prozora, mozda sutra osvanem u kolumni "beograd 00-24", he-he.

trebalo mi je neko vreme da odlucim kako se zelim zvati na blogu, kao i da odlucim da blogujem o nama, pumpkinsima. ilivam bundevicama, ako zelite. mi smo jedan sasvim obican par koji se upoznao 9. maja 2008. godine na jedan sasvim obican nacin i vodimo jedan sasvim obican zivot u "velikoj bundevi" zvanoj beograd. kada vec oni tamo po amerikama imaju "veliku jabuku", mi sasvim logicno imamo "veliku bundevu", pumpkin-grad, mislim da bi ste se mogli sa mnom sloziti oko ovoga :)

ovaj prvi post uz hladnu nes kafu na novom beogradu, predstavila bih tek kao uvod u nasu pricu. zelim da je zapisem. mislim da treba. mislim i da se necu pokajati. smatram da je vredna pisanja.

ko sam ja? jane o'pumpkin (lepsa polovina jacka o'pumpkin) i imam 26 godina. druga bundevica ima 29. kada smo zajedno licimo na dve bundeve: meskoljimo se, smejuljimo, prosto se nekako zaokruglimo od milja, a onda se priljubimo jedno uz drugo i lepo nam je. toliko lepo da nekada ne zelim da prodje. nikada. kao da nas je neko slucajno posadio jedno uz drugo, i eto ga, tu smo, takvi kakvi jesmo.

sta bih jos mogla reci o sebi a da se tice bloga... pisem malim slovima, jer volim. tako kucam i sms poruke i sve ostalo sto nisu neka "ozbiljna" dokumenta. pisem sa "male tastature", telefonske, sto znaci da sam "mobilni bloger" :) tok price pojasnice i zasto, ali pre izvesnog vremena dodjoh do zakljucka da to nije nikakvo ogranicenje za pisanje. cak stavise, daje mi mogucnost da pisem sa lica mesta, ne moram da jurim wireless signal sa laptopom u rukama ili da cekam da dodjem kuci i zaposednem pc. dakle, ovaj blog je napravljen sa mobilnog aparata, symbian os, i bice sa istog vodjen :) u cilju mi je da na ovaj nacin dokazem i da se tako moze bez ikakvih problema. nadam se da cemo se ugodno druziti i da cemo mi, pumpkinsi, naci neko svoje mesto u vasem sistemu.

veliki pozdrav, kuckamo se :))