godisnje odmaranje i vansezonski plan (deo drugi)
preskocicu svu pricu o tome kako me realnost letovanja zveknula po potiljku i preci na cinjenice. verujem da cete mi biti zahvalni na ovoj odluci :)
letovanje kao letovanje, prvenstveno je za sobom povuklo pitanje i skupljanje finansija. kalkulisanjem i bacanjem mogucnosti "na papir", kao i svi srbi uostalom, prihvatismo opciju "paradajz turizma" - to vam je ono kada srbin ode na havaje pa jede paradajza i slanine jer je sav novac pukao na put do tamo, ilivam pritezanje kaisa radi bolje destinacije. dzaba moj godisnji odmor kada nije placen, a i bundevicin budzet nije sjajno stajao, a opet, moralo se razmisljati i od cega cemo ziveti kada se vratimo iz grcke. bilo kako bilo, idemo tamo radi odmora, sunca i nas dvoje, i vec u startu se dogovorismo da zaboravimo na suvenire, erkondisn u apartmanu i bespotreban luksuz.
sledece na dnevnom redu bilo je opskrbljivanje sitnicama kao sto su mackalice, garderoba, kupaci kostim, papuce, peskiri i tako u nedogled. na moje veliko iznenadjenje, nista od ovoga ili nisam imala, ili nije bilo u voznom stanju. bas me cudi, obzirom da sam na zadnjem letovanju bila '98. godine. ovde cu samo dodati mali savet svim zenskim osobama da u nabavku ne ukljucuju, nikako, petljanje narocito zenskog dela familije, jer ce to izgledati kao organizacija male mature gde ce vas razvuci do najelasticnijeg dela strpljenja uz veliku opasnost da inplodirate. ali drugog izbora nisam imala zbog rupa u budzetu, pa se na kraju ipak doslo do zakljucka da je rezultat bio najbolji koji se mogao izvuci na taj nacin.
naredna stavka bila je prikupljanje dokumenata za vizu. moje predubedjenje da kada se na letovanje ide preko agencije potreban je samo pasos, je ocigledno bilo potpuno pogresno. za pocetak, moj pasos je bio "nevin", te sam iz nekog razloga morala davati izjavu u opstini da posedujem samo taj jedan pasos, kao da nije dovoljno ponizenje sama cinjenica sto nisam nigde isla, ovo ozvanicenje je kostalo 450 rsd. nakon toga, vecali smo da li ja spadam u "zaposlene" ili "nezaposlene" jer radim preko omladinske zadruge a jos uvek se javljam na biro svaki drugi mesec. iako smo po novom zakonu svi mi "prijavljeni" i ide nam radni staz, moja radna knjizica je imala "prometni" status isti kao i moj pasos - sto posto nevina. tako pogledah spisak dokumentacije pod "zaposleni", koji se sam isterao iz opcije zbog nedostatka pecata poslodavca u knjizici, dok bih se mogla zakleti da pod "nezaposleni" kao fusnota negde stoji dopisana i epruveta i analni bris i tu nastade opsta frka jer sam morala sve dostaviti za 2 dana.
nakon kratkog ponovnog vecanja i telefonskog dogovaranja sa agencijom, zadrugom i preduzecem, dodjosmo do zakljucka da sam ja vec 9 meseci "privremeno i povremeno" zaposlena, sto mi je zazvucalo kao kad tako nazivate trudnocu koja je toliko odmakla, no odcutah. bar mi nije bila potrebna epruveta. nekoliko memoranduma koji su pecatirani svedocili da ja zaista radim dostavljeni su agenciji tacno na vreme. naravno, dokumenta su mi jednom vratili kao "nepotpuna" jer mi opet trazise onaj pecat koji nemam u radnoj knjizici, pa se morah raspitati i kako stojimo u drzavi sa tim zakonom o radu preko omladinske zadruge, pa tek kad agenciji pojasnih to realno stanje, oni prihvatise moja dokumenta nazad i rekose da sam u pravu. za razliku od dokumenata, novac su prihvatili iz prve, tu nisu pravili problem ama bas nikakav.
sta reci dalje? dobili smo koverat sa vaucerom, moje i bundevicino ime i prezime na njemu, kao i izvuceno stanje koliko je sta placeno, finim rukopisom dopisano kada krecemo i sa koje destinacije. na mom stolu i krevetu povadjene stvari koje treba popeglati i spakovati za put. jos jednom treba svratiti do parfimerije po zaboravljene sitnice i nakon uvlacenja pertli u "venisom" izbeljene "starke" sastaviti strategijski plan za sutrasnje spravljanje sendvica. nisam sigurna kako se osecam, opet se nekako zaokrugljujem od milja i smejuljim na pomisao o 10 dana sunca i uzivanja, bez brige ko ujutru ustaje za posao, da ne bismo ostali uvece do kasno, bez ikakve brige na svetu osim one kako cemo se odmoriti.
valjda je dosao i taj trenutak, taj cuveni septembar o kom se toliko pricalo. tako da znate, kada nas ne bude narednih desetak dana, na odmoru smo :) pokusacu jos jednom da "uhvatim vazduh" na blogu do tada, a vi znajte da smo dobro, malo u guzvi oko pakovanja trenutno dok odradjujemo zavrsne finese, ali bundevicasto sasvim okej i obecavam da cemo se vratiti sa novim pricama i starim prepricavanjima cim pre, te nas nemojte zaboraviti i obidjite nam bundevarnik :)
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 10 ) | Pošalji komentar
) hvala!! :*
ae najbolji provod i nek vas posluži vreme i ne brigaj za blogitj :o))
pa da...
jes, baš to
hahaha
bundevarnik cuvamo od lopova
(trebace vam nesto i za posle odmora)
DDD
dodjem vam ja jos koji put pre puta
)
<3
)