two pumpkins

uvek se vracam i prepricavam taj nacin kako smo se upoznali on i ja. kako se pronasli, pa na prvo vidjenje onoliko smotano, pa popravni vec na drugom...

tom 9. maju, koji se vodi kao dan kada smo razmenili telefonske brojeve i prvi se put videli prethodilo je kratko virtuelno prijateljstvo. u nekoj zbrci, upadanju i ispadanju sa lista svacijih prijatelja, on je primetio moj avatar, malecku virtuelnu projekciju mene. sada mi ne da da ga menjam i kaze da je bas ta slicica zasluzna sto me je pronasao. takodje kada krenem da gundjam kada surfa po netu, voli da me argumentuje cinjenicom da da to nije radio ranije, ne bismo se nikada ni upoznali. i bude u pravu.

prvi razgovori su se vodili oko gluposti, nebitnih sitnica. pohvalio bi moje amaterske html izmene na profilu, ja njemu pozelela srecan put za bugarsku, on pitao sta bih volela da mi donese na poklon, a ja u sali odgovorila laptop, eto, tek da imam za uspomenu sto je on bio tamo. pa se smejali zajedno i obecasmo jedno drugome po pivo, nakon sto sam ga prozivala i pozivala na dvoboj istim. danas kaze da me je upapucio, da je devojce koje je on upoznao na netu bilo jedna ispicutura pivopijska i jedan brbljivac nezaustavljivi i da je on pao na to, a sada eto, ne ostade nista od njegove savrsene iluzije. do tog prvog vidjenja upoznali smo se sa nekim osnovnim cinjenicama o onom drugom: ko se cime bavi i sve one stavke koje obicno smatrate obaveznim za metanje u internet profil, ne bi li vas sto vise istomisljenika pronaslo. nego, ja odavno izgradih svoju percepciju internet druzenja poucena mnogim iskustvima od pre: sve je to ok, rec na virtuelnoj pozadini i to sve, ali... posle izvesnog vremena, ili hajde da se upoznamo, ili batali. narocito na tim portalima za druzenje, koji sem caskanja nemaju bog-zna-kakvu drugu funkciju.

i bi tako. razmenismo brojeve telefona i dogovorismo da se nadjemo ispred paba u ulici kneza milosa u 17h. isti dan ja imah dogovor sa drugarkom u 15h, te pomislih kako bas citav plan izgleda ok, jos i vreme bi fino to popodne, ali jos jednom se u zivotu uverih da kad izdaleka stvar izgleda savrseno, uvek treba izostriti sliku. da pojasnim, ne znam kako se to desilo, ali u otprilike istom medjuvremenu, drugarka mi najavi da ce kasniti, a on da ce stici ranije, te mi ostade dovoljno vremena tek da skoknem po drugarku, kazem joj gde cu biti, pa stignem do njega da mu najavim neplanirano drustvo od njih dve. da, odjednom ih nasta dve, kao da su se mnozile deobom pa je zato ona prva okasnila dok je izlegla drugu. znam da sam nervozno piljila u neke knjige u izlogu, od kojih je svaka u naslovu u nekom kontekstu sadrzala rec "srbija" i svaka se bavila nekom politikom sto me ni malo nije smirivalo niti radovalo.

sam cin upoznavanja i ispijanja prvog, drugog i treceg pica u ulici kneza milosa nije prosao narocito slavno. negde tu u pabu, dok je alkohol uzimao maha, istrtljah kako medju nasim zajednickim prijateljima postoji i jedan moj bivsi,nezvanicno zasluzan za moje skorije emotivno rastrojstvo, sto ponese za sobom neke izuzetno negativne vibracije. on se poce vrpoljiti, mrstiti, kako kasnije cuh pomislio je kako tu sedi sa nas tri, odjednom izbombardovan nekom pricom u koju je poceo misliti da biva uvucen kao zrtveno jagnje koje nema pojma da je pripremljeno za veceru... i iznenada ustade, izvini se, pozdravi se, rece da cemo se satro videti, ubedjen kako je to nas prvi i poslednji susret u zivotu.

ja ostah potpuno razocarana u sebe slusajuci njih dve kako preplicu neke druge price koje mi se kao roj pcela zabadase u mozak, a na pitanje sta mi je, odgovorih da se on meni svidja, a sjebah sve u startu i ako je iole pametan nikada vise nece hteti da me vidi. drugarka me posavetova da se borim, da mu ne dam da ode, da ga zovem i da dosadjujem dok ne pristane na popravni, jer odista citava sporedna prica nije imala tolikog uticaja na dalji tok dogadjaja koliko se tad cinilo.

poslusah. svidjao mi se. naslutih da je on jedna dobrica, jedna fina veza na pomolu i nesto za cime vredi malo i pojuriti. isto vece smo se iznova dopisivali, saznadoh koliko je ostao pod negativnim utiskom, da cak ni na svirku svojih dobrih drugara nije otisao nakon naseg susreta... ponudih mu da svrati, znajuci da nece hteti, ali bar se vratise osmesi kroz tekst na displeju. 12. maja smo se videli sledeci put i taj datum oznacen je kao pocetak nase veze :)

pitala sam ga kako me je video na tom prvom susretu, ako se izuzme sve sto je isti pokvarilo. najcesce bi rekao kao jednu seprtlju, malo jedno pile sa krupnim ocima i lepim osmehom koje je smotano pokusalo nesto, pa nije uspelo u poduhvatu. "mukica" je rec koju bi izgovorio sa simpatijama, dodao da je bio nemocan da odbije moju predstojecu upornost jer je taj osmeh ipak izazvao nesto u njemu. rekao bi da se ja smejem ocima, da mi se citavo lice ozari kad to cinim i da mu to predstavlja licno uzivanje.

i to bi bio taj, smotani i zamalo upropasceni pocetak naseg druzenja. nisam se pokajala sto sam poslusala drugarkin savet, a ubrzo su se ona i on "okumili". kada bih joj kasnije kukala na neke stvari koje se zbivaju, vazda bih ga zvala "onim njenim kumom" i nju krivila sto sam sa njim, pa se zajedno svemu smejale. ipak, tog dana, sva moja proslost i moji bivsi ostali su negde iza, nekada toliko uticajni i veliki, najednom su postali smesni i mali, daleki... poceli smo da postojimo samo nas dvoje :)