- Šta želiš da budeš kad porasteš?

- Želim da budem pisac... mislim, želim da pišem, i da od toga živim, da me neko zato plaća.

- Aha, dobro... je li imaš neku vezu, u nekim novinama, poznaješ li nekog izdavača?

- Ne, ne znam nikog takvog, ne znam čak ni nekog ko piše... kad malo bolje razmislim, poznajem i vrlo malo onih koji čitaju.

- Aha... to je nezgodno... A je li iko pročitao išta što si napisala?

- Da, objavila sam neke nekoliko priča na nekim sajtovima...

- I je li čitao to iko?

- Pa, jeste...

- Jesi imala neke komentare?

- Da.

- Jesu bili dobri ili...?

- Pa, bili su dobri, tu i tamo neka zamerka i sugestija, ali uglavnom dobri.

- Odlično, onda krenima od Interneta, otvori blog i nadaj se najboljem. Ako ništa, dobro je za vežbanje pisanja.

I tako, evo mene, otvorila blog i nadam se najboljem. Možda će neko da ga čita, možda će neko da otkrije moj talenat, možda... U svakom slučaju, neće da škodi. O čemu ću pisati? O svemu o čemu razmišljam, o onom što me tišti i o onom što me raduje, a Vi što budete čitali, ako Vam to ne oduzima previše vremena, napišite mi da li Vam se dopada ili ne dopada, i na moje teme ‚‚podelite dileme''.  

Sada je 10.15h ujutru, prelep, sunčani dan. Sjajno vreme za svaki početak.