Daleka sreca

14/12/2007
Stigla je zima nenadano opet,
vatra se u kaminu razgoreva,
na uglu lampion treperi zuti,
iz tamnog okna u dnu secanja,
izranja smeshak i tek se sluti.
zagledan u malih zvezda roj ,
shto nebom  tiho nekuda jezdi,
misao nemirna uzlece ka njoj,
a srce luduje, duboku tugu cuti.
Dve chashe na stolu, kao nekada,
vino u jednoj u drugoj topla suza,
smiluj se zvezdo, zastani tren
i budi moja jedina muza.
Stigla je zima ledena opet,
i hoce u led srce da skrije,
dusha ce ostati da zali uvek,
tuge joj nikada dovoljno nije.
Uzalud pogled beskrajem luta,
uzalud zvezdano nebo cheka,
niotkud pravoga znaka ni puta,
sreca je tako daleka...daleka...
Objavio Kojak u 19:25 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Hej!, sreća se uvijek čini dalekom i nedostižnom. I to je ljudski. Ono što imamo nije nam dovoljno za sreću i čini nam se da je baš ono nedostižno apsolutna sreća (mi romantičari volimo vjerovati u apsolutnu sreću). Ali bi li?
Poslao juana u 19:52, 14/12/2007 | Link | |
Eh, Milane,da sam neka emotivna dusica,
dirnula bi me ova pesma,
ovako - posto sam postala zaista bezosecajna
mogu da kazem samo: "lepa pesma"
Poslao zvezdana u 20:10, 14/12/2007 | Link | |
predivno kojak....predivno sjetno i toplo
Poslao Nurlisoul u 21:16, 14/12/2007 | Link | |
Iako se oseca zima meni je ova pesma topla.


Poslao jelenaartpoezija u 00:24, 15/12/2007 | Link | |
i ja se ugrejala,
pa još volim zimu
Poslao drvo u 08:06, 15/12/2007 | Link | |
#juana draga moja, svakako da je apsolutna sreca nedostizna i to je mozda i dobro shto je tako, jer bi onda sve muze utihnule i presahla nasha inspiracija da je nastojimo doseci makar i ne trenutak jedan i osetiti svi njenu lepotu... i ne samo da mi romantichari volimo verovati u njeno postojanje - siguran sam da u nju veruju i krajnji skeptici, samo nemaju hrabrosti ili dara da je pokushaju dotaci, nego se kradom uz nas ovako malo greju..))
Poslao kojak u 08:20, 15/12/2007 | Link | |
#zvezdana dusho, siguran sam u to da te je bar neki stih dotaknuo (poznam ti dushu), ali ti ne zamerim ni malo, shto tako reagujesh i to je ljudski i hvala ti na pohvali, znam da je od srca..))))
#Nurli devojko draga svakako su mi drage i jasne tvoje rechi, prosto takav je trenutak bio, a ja sam samo pokushao (mozda i malo nespretno) da ga zabelezim, jer mi se uchinilo da treba i hvala na pohvalama..))))
#jelena.... prijatelju i poetska dusho, drago mi je da ovih nekoliko stihova nasumce poredjanih da chine pesmu - tebi zrache toplinom i to me sokoli da nastavim dalje, pa mozda jednom napishem i pesmu nad pesmama, shto i jeste najveci san svakog od nas zar ne?...)))))
#drvence drago, mnogo mi je milo shto si i ti pronashla poneki stihic da je topal...inache pesma je posvecena jednoj dragoj osobi koje vishe nema,a najlepshi trenuci sa njom su bili vezani za pochetak jedne daavne, hladne zime...vino,vatra u kaminu i sjaj njenih ochiju su ostali neizbrisivo urezani u moje secanje toliko godina....)))
Poslao kojak u 08:35, 15/12/2007 | Link | |
ostade mi samo ono...
zima....
brrrrrrrrrr.......
i srce okiva led....
uuuuuuuuuuff

sačekaću da ti dodje proleće....
znaš odjutros mi nešto mnogo hladno))
Poslao AnaM u 09:04, 15/12/2007 | Link | |
Ali daljina nam je bliska. ;p
Poslao Neobichko u 18:56, 25/12/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]