Sećanje
Odakle god kuci da idem,
mati kroz prozor izgleduje
i blage ochi uvek me vide,
pa brizno srce se obraduje.
Zaigra osmeh i blage rechi,
pogleda mila,pitati stane
i nikad ne uspe to da sprechi,
da suza radosti iz oka kane
Pa sva ustrepti ko list sa grane,
iznosi razne kolache redom,
pitanja mnoga,nikad da stane,
dok nas miluje toplim pogledom.
Svu je iscrpe radosti muke,
pa stalno,hitro nekuda hodi,
da li da miluje prvo unuke
ili sa nama razgovor vodi.
Sve je zanima,svega se seti,
a pitanjima nikada kraja,
ponekad ko da bi da poleti,
i ne pushta nas iz zagrljaja.
Rastanak svaki,teshko joj pada.
shta bi sve htela,ne zna ni sama,
jedva nekako suze savlada,
i dugo mashe,gleda za nama.
Kad god mi pogled prozoru hita,
mislima ista slika putuje,
strashljiva slutnja stalno se pitam:
da li nas josh uvek ochekuje?
SM '82
