Dva krika
Mi smo dva krika,
Dve tople suze,
I sve shto tren se zove.
Iza nas nece ostati nishta,
Sem vechne tishine ove.
Mi smo dve zelje,
Dva uzdisaja
I nishta zivot nam ne daje,
Sem bure laznih obecanja
I nade shto kratko traje.
Mi smo dve lazi
Dve chashe ispijene.
U laznom zanosu i zagrljaju
I rechi tiho izrechene,
U bolnom promashaju.
Iz laznog zanosa i obecanja
K’o da se sunce promalja mlado,
Izniche novi zivot iz nas
Kome se dajemo rado,
Moleci za njegov spas.
Pošalji komentar