Из фараонове главе расте коров,
Тек два-три цвета у њем никоше.
Нил опасује двориште моје.
У меaндрима се купају векови.
Пред мојим вратима, источним,
у катаракти сe месечина купа
разломљена на безброј комада,
светлуца у заборављеној ноћи..
Тек два-три цвета расцветана,
на фараоновој глави размирисани.
Благи се мирис вековима шири.
Још увек зора сумраку хита,
тражећ излаза у искону.
Небо је ведро,дубоко и плаво.
на твоја бедра наслоњено.
Звезде напајам зором твојом.
Не заборави мараму драга,
крај Нила увек ветар дува,
само у једном, једином смеру-
никад му не иди у сусрет.
У Клеоптриној соби мемла,
маховина се намножила..
Гледај, истоком зора руди,
из ока твога суза бистра.
У мојој глави Александрија.
Сахара душу осваја тихо.
Не заборави мараму драга,
душа јe моја у оку твоме.
'07
