Chuvaj se sine moj
Drhtava ruka,povijen stas,
zauvek stoji i mashe blago,
i stalno chujem zabrinut glas:
chuvaj se! Pazi!-dete drago.
U svet kada sam krenuo taj,
da u njem’ trazim mesto svoje,
secam se:bio je sunchani Maj,
sa mnom krenushe i zelje tvoje.
I dok me zivot mamio moj,
saveti tvoji sa mnom bishe,
i svugde pogled zabrinut tvoj.
Da l’ cu ga videti ikada vishe?
Susreti dirljivi kakva divota.
Razgovor-pitanja uvek roj.
Izmedju njih su dva zivota,
pazi!-chuvaj se, sine moj.
Stizem ponovo tiho tuzim,
k’o uvek domu svom hrlim,
al’ nemam kome ruke da pruzim,
i koga nezno da zagrlim.
SM '85
Pošalji komentar