Današnji dečaci nemaju uzore. Istraživanja iz osamdesetih pokazuju da su četiri petine od ukupnog broja učitelja i nastavnika u osnovnim školama žene. Danas je taj broj još i veći (primer u školi mog sina, koji ima dvojicu nastavnika, jednog iz tehničkog, a drugog iz informatike... sve ostalo su nastavnice!).

Nekadašnji filmski uzori u liku Klarka Gebla, Džejmsa Dina ili Marlona Branda, imali su tipično muške crte, ali istovremeno su imali i manire, učtivost, poštovanje prema ženama, bili zaštitnički raspoloženi prema porodici i prijateljima. Oni su zamenjeni likovima kao što su Silvester Stalone, Arnold Švarceneger ili Žan Klod Van Dam, koji tumače uloge nasilnika spremnih da sve probleme rašavaju tučom i razbijanjem, destrukcijom i uništavanjem. S druge strane, jedina alternativa su šonje poput Hju Granta, čije ponašanje ima više ženskih nego muških karakteristika.


Nova vrsta idola su i sportski heroji. Nekada je cilj sporta bio naučiti veštine i vrednosti kao što su etika, poštenje, biti dobar timski kolega. Danas je većina sportskih aktivnosti pala pod uticaj novca. Danas igrači dobijaju ogromne svote novca za šutiranje i dobacivanje. Sportista više nije ličnost, njegova vrednost se izražava novcem. Igrači na terenu ostavljaju svoje drugove izubijane, slomljene, demoralisane, polumrtve, i jure dalje, jer su zato plaćeni. Posle utakmica u noćnim klubovima oni se opijaju, prave ekscese i ponašaju se zverski. Uvrede upućene sudijama na fudbalskim utakmicama veoma su česte, a navijači smatraju duhovitim kada razbesneli igrač protivničkom igraču odgrize uvo.

Fenomen sprotskog heroja nametnuo je brutalnost kao uzor. Poput pop zvezda, ovi uzori nastaju preko noći, dolaze iz mraka na mesto idola i mladim ljudima daju loš primer. A mladi su neiskusni i lako je njima manipulisati. Zato mnogi danas samtaraju da je njihova vrednost izražena u veštini da šutnu loptu ili pogode metu.


Da li je još uvek Betoven poznat koliko i Majkl Džordan ili Dejvid Bekam?