Zauvek ću pamtiti svoju prvu ljubav. Zvao se Igor i imao je najlepše plave oči na svetu. Ne one hladne, čelično plave, nego baš lepe, kao nebo. Uvek su me podsećale na leto...

Sedeli smo zajedno na biologiji. I uvek smo je učili zajedno. U stvari, delili smo lekcije na pola i onda se na testu međusobno dopunjavali. Nastavnik je uvek sumnjao da nešto muvamo, ali nikad nije uspeo da nas uhvati na delu.

Išli smo zajedno kući iz škole. Ponekad peške, a ponekad kad je bilo lepo vreme, on bi me vozio na biciklu. Na ekskurziji smo sedeli zajedno u busu. Za rođendan mi je poklonio kasetu (hehe, kasetu ;)) GnR, «Appetite for destruction», album koji je tad tek izašao :D Još je uvek čuvam, mada više ni nemam kasetofon na kom bih je slušala, a Ganse slušam na mp4 playeru :)))

A onda smo se pred kraj osmog razreda posvađali. Nije hteo više ni da sedi sa mnom... Prestali smo da pričamo jedno s drugim, u mom albumu iz osnovne škole samo njegov potpis nedostaje... Ne znam više ni zašto, šta je bio razlog toj svađi...

Pomirili smo se kasnije. Ali nikad više nije moglo biti kao pre. Nekako smo se udaljili. Išli smo u različite srednje škole. U različite smene. Viđali se isprva svakog vikenda. Pa onda svakog drugog. Pa onda i to nekako prestali... bzvz...

Viđala sam se sa drugim momcima. I on sa drugim devojkama. Sretali smo se slučajno, u kafićima, diskotekama. Naša komunikacija se svela na neznatno klimanje glavom jedno drugom. Mada, meni bi srce uvek brže zakucalo kad bih ga videla... Prva ljubav se večito pamti i ostaje kao najlepše sećanje. Već sam se i udala, a čula sam da i on ima ozbiljnu vezu. Bilo mi je drago. Bila sam srećna zbog njega.

A tu vest sam čula od komšije, sasvim slučajno. Jer niko od mojih prijatelja i poznanika nije mogao da mi javi. Niko nije imao snage da okrene broj telefona i da me bar obavesti. Tako da na sahrani nisam bila... Da, na sahrani... Jedne hladne decembarske noći, Igor je pištoljem oduzeo sebi život. Kažu zbog ljubavi. Zbog devojke koju je voleo i hteo da je oženi, ali ona je imala drugačije planove...

Tuga... Imao je svega dvadeset i tri godine tada...

A ja... ja ću ga uvek pamtiti kao petnaestogodišnjeg plavookog dečaka, veselog pogleda i uvek nasmejanog, veselog i punog života...