Ljudi moji, svašta na ovom svetu. Sedim ja kao svaka poštena ženska u kući, ne mislim da mrdnem ...ali ne lezi vraže....Pojavi se sa nekog bloga neki Čaki i počne da burgija, da se ide  na izlet, pa da se ide. Teško ribu u vodu uterati...i i i  ja već držim kvaku u ruci... Kola boli glava, nije baš glava, ali točkovi i motor, nisu najbolji, a i vrata se ne zatvaraju... nema veze sutra se kreće....

E, sutra, ima još putnika, te hoće, te neće, dok se oni kolebali ijaaaaoooo, pljusnu ti neki sneg, zaveja drumove, zaledi puteve, ali mazge kretoše kod deda Mraza....

Dobro su prošli, samo im se tri puta kola kvarila, bar toliko puta  Čaki izjavi da mora da gvirne nešto ....Da je gvirnuo, gvirnuo je, i da smo išli dalje, išli smo...

I led okovao put, nismo ni zalutali, a kad stigosmo leeeeleeee.... dočekaše nas kao da smo došli  baš sa blogoja..... uvedoše nas u neku sobu kao sa filma, pa kad počeše da iznose... videlo se da smo izgladneli i ožedneli... ja se uhvatih za čašu sa vinom, neki za pivce, a neki sipaju so na ruku, pa drmnu tekilu, pa limun.... to mi se najviše dopalo... meni nisu dali, kažu treba tek da se utreniram... Onda počeše da dolaze gosti...he he he he....ne morate baš sve da znate, ali bilo je i za mene i za Čakija da gledimo... a da smo gledili... i... hmmmm.....

Onda dodje Mungi, ijaaaooo, ta ti napravi cirkus od smeha dok si rekao piksla, još me usta bole od smeha....

Mala princezica nas je prvo osvojila svojim šarmom, a onda pobegla u sigurnost svoje sobe.

Glavna domaćica je kao neka vila oko gostiju lebdela, zabavljala nas, ma uživali smo milion posto, ja još malo više....

I prodje noć, ja sam odlično se smestila, jel ste uopšte i sumnjali.... siroti Čaki.... borio se sa frižiderom.... dušecima... ali ne bih rekla da mu je bilo loše....

Ujutro, drmnusmo kafu i kad su domaćini već hteli da nam mašu, počeše da dolaze gosti, naravno i jedan šarmantan mangup, a AnaM poče da trepće kao svraka na jugovini, da se uvija i izvija ka mangupu, a Čakija samo pita:kad ćemo, ni on baš nije jurio.

Videše domaćini šta ih čeka, pa opet postaviše bogatu trpezu....

Kad je pao mrak, mobilni počeše da zvone kao da su nas oteli svemirci, Čaki samo mahnu rukom:Pokret....sve je dobro prošlo i ljubljenje i pokloni što smo dobili, puna kola, i pozdravi, ali AnaM  ne bi bila AnaM  da nije ostavila tašnu , posle jedno 20km, dolete neki irvas i donese je, još smo u snegu pričali....lele...kad ti Čaki pritisnu gas...dobro sam imala farmerke.... ne znam gde smo toliko žurili, opet je zastajkivao na putu, gvirio  i  grdio neke svećice, neke cilindre, hladio se motor, ja zagrevala i tako to...E...kažite dragička, moja kolica raspalila 12o km po snegu u noći...ma, ne, nisam se bojala, gde bi ja....uživala sam...

SRETNU

 SREĆNU

СРЕЋНУ

И како год више волите

2008

ŽELI VAM VAŠA

    AnaM

I nemoj posle da kažete da se nisam učantrala i napisala post

                                  Veliki poljubac

                                   Vreli zagrljaj

                          Svima koji me vole, manje ili više....

            A onima drugima dva...možda se predomisle ove godine.....

Ja ne volim kad me ne obožavaju svi...ne volim i tačka...j a nisam od onih koji kažu.. .nije važnoJ)))) važno mi je i volim komentare i to samo pozitivna... tek da se zna..

                             a da i ljubomorna sam:))) smeta li vam????:))))

Rekoh ja , ne mrdam više iz kuće, i tu mi se svašta dešava, ali kad negde krenem…..

Šta sam radila danas neću da pišem, mada bi vam to bilo verovatno interesantnije... ali nema... a bilo bi za jedno tri posta....

Pade noć. I naravno ja imam karte za pozorište. Napolju lepota vremena... noćas će spavati miš i mačka zajedno. I sad ja krenem da se oblačim. Obično mi treba pet minuta... ali treba sve te slojeve naredajati na sebe..... plakar osta prazan..

Setaju oni pingvini po Terazijama i Knez Mihajlovom, dive se onim svetlima... ja jurim kao da me goni bik sa sve toreadorom.... dojurih u pozorište, odmah... malo nezgodne asosijacije. Samo što poče pretstava izvadiše mašinke, ubiše nekog Čačkalicu... valjda onog što je nestao sa bloga...

Posle pauza, to mnogo volim, šetaš merkaš  zgodne tipove, a oni  tebe, pa kad se nagledate, popije se sok, nema ovde šampanjca, mi smo sirotinja... onda opet pišti neko zvono, kao kad čoban tera ovce, i to zvono utera narod u salu.

Počelo je mnogo interesantno Dafne, nije Dafina, nego onaj preobučeni muškarac iz “Neki to vole vruće”, sa Slatkicom u krevetu.... Kao nešto bi, a ne bi. Narod umirao od smeha, ja malo kiselo, gura me drugarica što se ne smejem... šta da joj kažem?...

I završi to... jedva... odoh na bus, jedno pola sata sam igrala pipirevku, uz zvuke nekih harmonikaša, oni posle dobiše pare od promrzlih čekača  a ja udjoh u bus..... meni ništa nisu dali, nisam sigurno lepo igrala....

I sad ću da se zaletim pravo sa vrata u krevet, neću ni da se skidam, umorna sam oči ne mogu da držim....i i i i i ulazim ja u kuću....

Leeeeeleeee, šlog da me strefi... curi voda niz stepenice, zapljuskuje vrata, pa niz stepenice koja Nijagara... narod izlegao kao da je sabor... svi cokću i uzdišu gde je??? ... gde je???... Otputovala sigurno... a neki i psuju onako sočno... tu ženu što je nema.... sirota...

Ja sam se pomolila svim poznatim i nepoznatim.... samo da nije kod mene... ne smem da podignem pogled ka vratima... a i ne mogu zapljuskuje ona Nijagara... Leeeleee, u lift ne može, nijagara skrenula neki deo i tamo.... Zažmurim ja kao Bajaga što reče, ljuljnem kroz onu vodu, podignem pantalone, i ronim do stana..... Uraaaaaaaa... nije kod mene,dižem ruke , stežem ih, delim osmehe na sve strane... bravo... kao bokser kad nokautom pobedi...

Ali za kratko moje bejaše... ona vodurina ima nameru  da udje kod mene, neće valjda tu da spava.... nekako se sliva ka mom pragu... i sad umesto da ronim po krevetu, čekam majstore da skrenu vodopad... leeele... na moja kola u garaži.... valjda neće baš na njih... a mozda ih i opere ta voda... lepa čista...

laku noć onima kojima se ništa danas nije desilo, primite me u svoj san... videćete, neću biti dobra....

.......      

Najvazniji je čvrst karakter, zar ne?

Izbacila sam ga iz kreveta. On će meni da nabacuje komplekse i otkriva skrivene misli. E, nije ga majka rodila  koj` će da meni gospodari. Istuširala sam se i hrabro legla u krevet. To što ja u decembru, kao luda Nasta idem u krevet u nekoj spavačici.... kao da se spremam da zavedem ceo svet i muški, ženski, i još nekog vanzemaljca pride...  nije bio nikakav problem.

Pokušala sam da zaspim, san mi ne dolazi. Kafa. Mislim... prevrćem se, okrećem brzinom pred kojom izgleda i ringišpil da miruje. Ništa.... sati prolaze.

 A da ga ipak uzmem u krevet?? Ni slučajno! Samo na sekund? Neeee...

 Hrana, iskačem iz kreveta... tacna... frižider... gomila hrane nestaje.... Ringišpil...

Zaspala sam... uraaaa ja sam pobednik... ma, znala sam...

Posle pola sata, nešto mi zasmeta na glavi... zima mi... na glavu... ruke su mi visoko podignute... ledenice...  hladno mi na gola ramena... uvijam se da zaspim... sve mi je toplije... i previše... ringišpil...

Besna sam na sebe... ali... oblačim pulover.... ringišpil... ćebe... uraaa... ti ćeš da mi kažeš da ne mogu sama da spavam...

Uvijena sam od glave do pete u neke krpetine... sad ću da spokojno spavam... pa ja to i spavam...

 Ne mogu da se pomerim od tih krpetina, ali zaspaću... Toplo mi je pulover leti na kraj sobe, izvlačim se iz onog ćebeta... ne gledaj na sat... to nije zora... ja ne mogu sama da spavam... ihhhh.... ja... ja sve mogu... i ja ovo spavam, a piše neki duh

Moje misli, nije nego.......

Žedna sam.

Probudio me je šum vode, zvuk telefona... sanjam da je pijem, pijem, a usne su mi suhe. Pokušavam da progutam samo jedan gutalj, nestajem u trenutku svesti. Borim se sa snom pokušavajući da mu se vratim, ali žedj je jača. Obavija me, guši, nadražuje čula, zove...

Dotičem suhe usnice, jezik ih oblizuje. Ne vredi. Celo telo žudi za samo jednom kapljicom vode. Čeznutljivo gledam mecu, nema nameru da mi donese vodu. Guram ga nestrpljivo iz kreveta... pada na pod, vodu ne donosi...

 Da se probudim, dignem iz toplog kreveta, izadjem na lednu terasu i uzmem kiselu vodu.? To mi se čini da je podvig, dostojan heroja iz neke savremene bajke. Da pokušam da se zavaram i da ipak zaspim, zora je blizu, a onda kafica.... miris kafe mi zagolica nozdrve, jedno stopalo već izviruje iz kreveta, a onda još brže se vraća natrag. Ko li je otvorio prozor pa me ona ledenica od “svežeg vazduha”  poliva, i kome uopšte treba svež vazduh u januaru, ili decembru, ili tamo već nekom mesecu?

Žedj me vraća svesti.

 A onda panika... šećer?? Da nemam šećer kad sam tako žedna... ta žedj nije normalna... šta sam uopšte pila, jela???Kad sam zadnji put pila? Šećer je gotovo je...  sad ću da umrem... nema me više, kažnjena sam ... umirem... usne su mi potpuno suhe...  žedj... žedj... opipljiva je uzima me, zanosi, nestajem...  gotovo je zbogom.... adio.... umirem...

 Da nije to, ona ribetina??? Riba treba da tri put pliva, u vodi je sigurno plivala, nije se rodila u zamrzivaču, u ulju??? Više nego verovatno, ali u vinu??? Naravno, kad ja pijem kao da sam uprosila vino.... jadna ribica je žedna... da popijem ono vino iz frizidera?? Ali nisam ga ja otvorila, kako sad da popijem, pa...

Žedj, usne su mi potpuno suhe... žedna sam... samo gutalj vode... molim....

Ne vredi, diž se AnaM... i natoči čašu vode... nema šanse da sama dodje... i... tako sam  te žedna....

ITALIJANSKA  KORPORACIJA:Imaš  2  krave  ali  ne  znaš gde  su.  Odeš  na  pauzu  za  rucak.
 RUSKA  KORPORACIJA: Imas  2  krave.  Prebrojiš  ih  i  shvatiš  da  ima  5  krava.  Ponovo  ih  prebrojiš  i  shvatiš  da  ima  5  krava.  Ponovo  ih  prebrojiš  i  shvatiš  da  imaš  42  krave. Ponovo  ih  prebrojiš  i  shvatiš  da  imaš  2  krave.  Prestaneš  da  brojiš  i  otvoriš  novu  flašu  votke.
 KINESKA  KORPORACIJA: Imaš  2  krave.  Imaš  300  ljudi  da  ih  muzu.  Tvrdiš  da  je  zaposlenost  100%,  visoki  prinosi  mleka,  i  uhapsiš  novinara  koji  je  objavio  cifre.
 INDIJSKA  KORPORACIJA: Imaš  2  krave.  Obozavaš  ih  dok  ne  crknu.

Srbije nema na spisku.... mora da su krave negde otišle....

Nije smešan post...!!!

Pročitah u jednom postu pitanje: da li je moguće voleti dve osobe u isto vreme?
Moj glupi komentar je bio kakav je bio, nije važno....
Lagala sam....
Ja sam uvek volela dve osobe istovremeno, jedna je dopunjavala drugu.
Jedna majka H me je rodila, druga majka S me je odgajila.
Obe sam volela na svoj način. S me je nesebično školovala, hranila, brinula za mene cele godine, nekako je bila uvek tu za mene.
H sam vidjala leti, čim škola završi, ili kasnije, kad dobijem godišnji, odjurila bih u njeno naručje.Obožavala sam je. Uživala sam na moru, jurila po izletima, imala prijatelje za koje bi poginula, tamo sam se i zaljubila.
Onda sam se tužna vraćala majci S. Ona me je uvek dočekala sa nekim problemom, pričom, zahtevima, volela sam to. Bio je izazov.Vraćala sam joj sve što sam mogla, i kad je tražila i kad nije. Nisam mogla da je napustim, ne volim da odem od onih koje volim, iako bi mi bilo bolje da to uradim.
Jednom se meni neko blizak razboleo, majka S nije mogla da pomogne, priskočila je majka H, i vratila život njemu, koga sam volela više od bilo kog na svetu, više od sebe. Nikad to nisam zaboravila majci H, volela sam je još više, ako je to moguće, poštovala sam njeno znanje i moći koju je tad pokazala.
Kad sam bila sa S nedostajala mi je H, i obratno. Nisam dozvolila da neko u mom prisustvu kaže i jednu jedinu reč protiv bilo koje majke. Branila sam onu drugu kao tigrica. To mi je često stvaralo probleme.
Moje majke su nekad živele zajedno, stalno su se nešto čarkale, kao prave sestre. H je tvrdila da ju S iskorišćava, da hoće da uzme ono, što nije njeno. S je opet htela da bude u svemu prva, ona je govorila da je to vekovima njeno i da ne da nikome. One su se svadjale kao piljarice, drugi su im se prvo smejali, pa im se rugali, a onda su našli u njihovoj svadji korist za sebe.
To im nije bilo dovoljno. Potukle su se, prljavo, krvavo, bile su zle kao da su se takmičile koja će biti gora. Moje srce je krvarilo, nisam mogla da stanem na stranu ni jedne, ni druge. Prvo je H tražila da se odreknem majke S, a odmah zatim S je tražila da se odreknem majke H.
Da li biste se vi mogli odreći svoje majke??? Šta biste uradili, da život vaših najmilijih zavisi od vaše odluke??? Ne žurite, razmislite, imate vremena, ja ga nisam imala.
Bila sam gladna, povredjena,umorna, svakodnevno je neko rekao nešto prljavo o mojoj H majci, morala sam da ćutim, drugi su zavisili od mene. Onda me je pozvala majka H, telefonom, ispljuvala me je, rekla da sam izrod, i još puno ružnog. Ćutala sam. Šta sam mogla da kažem? Obe su bile u pravu, zar nisu shvatile koliko to njihovu decu boli? Kakve su to majke koje ne vole svoju decu, nego su dopustile da im se omladina rasprši po celom svetu?
Sad su se kao pomirile. Stalno reže i dalje jedna na drugu. Prave se da se podnose, a raduju se kad se onoj drugoj nešto loše dogodi.
Zašto ja nisam mogla da imam, kao svi drugi, samo jednu majku, koja me voli? Možda zato ja ne umem da volim. Uvek se bojim da će me povrediti, kao što me moje majke stalno povredjuju.

Stavih danas malo ručka
Izadjoh dok se on krčka
Stavih u njeg` i svinjsku mast
Mišljah poješću u slast

 
Ali ovde neka čudna klima
Zanese me oštra zima...
Htedoh kupit malo vina
Ili drugog nečeg fina...

Kesten pire, biće čisti čar,
a u kući neću pravit’ dar-mar
najavi se jedan čudan lik,
ma, sigurna sam, vi mu znate nick

 Mnoge zbog njeg’  išle bi i na kraj sveta
Blogerkama on je ahilova peta
Plamti vatra... ručak osta samo trag...
Jao AnaM , mani kompić, odneće te vrag...

 Setih se sinoć, kad sam se spremala  u krevet, jedne prijateljice. Priča ona kako je pronašla odlično sretstvo za kontracepciju. Imala nekog navalentnog muža, a ona nije volela da radi te sklekove. Kaže ona, obuče se za krevet, ovako: jedne gaće kratke od makoa, pa još jedne dugačke do kolena, pa preko toga hula hopke, pa pidžamu, pa preko pidžame još debele čarape,onda se uvije u šal rukom pleten, a vuna sa planine, ovce kad su šišali, doneli…. I nije je dirao, jedino joj kućna pomoćnica ostala negde u drugom stanju… nije znala taj recepet.

Sinoć pade meni to na pamet, kad sam se onom ledenom vodom kupala.Trebalo je politi se, a ja... prvo palac na nozi pokvasim, pa stopala,  pa posle pola sata listove noge, brrrr, pa  kolena, pa lagano butine, ledena voda.... i onda dalje, polivam...  nema više da zamišljate... sram vas bilo....

 I tako zaledjena legnem. Samo što sam spustila glavu na jastuk, i zamotala se  Baam,... bum... baaam... bum... kao da se ruši kuća. Komšija slavi rodjendan.

Ponesem ti ja one krpice, mecu, i u dnevnu sobu, a ona osvetljena od ovih novih sijalica kao da je august u podne. Gde sad da spuštam roletne, navlačim zavese i ostale cirkuse. a  prispavalo mi se.

Nisam ni oči zatvorila već zora...  tras-bum... ja se samo kao mačka uvukoh pod jastuk.... malo se smiri, opet kuc-kuc... uvlačim se u krevet, branim san, još više kuc-kuc.... i čujem glasove

-Da pozvonimo?

-Da nije negde otputovala?

-Mrak joj u stanu....

Pa šta će da mi bude u 5ujutro u nedelju, da neće da mi igra mečka,  mislim ja, i vidim već svog Boška Boškovića. I naravno, posle kuckanja zvono, a ja nemam zvono kao sav normalan svet, nego nešto pijuče, nako pile.... raspijuka se ono... i digoh se ja. Otvorih vrata, belu mačku ne vidim.... Kad komšija... valjda je komšija, pojma nemam...

-Dobro jutro komšinice, na vašu antenu pao mi veš.

-Kakva antena, ja imam kablovsku... ja onako bunovna...

-Imate,  kategoričan on...

Pogledam ja, stvarno imam.... a na njoj viore neke crne muške gaće, sneg popadao one se skočanjile. Otvorim ja prozor ne mogu da dohvatim, on metar i žilet, sad će da mi pomogne, pogledam ga ja umilno, kao zmaj od Bosne, uzmem štap i srušim mu one gaćetine na ulicu... Ode... bez hvala...  ljut, tražio još da ga čekam da mu otvorim vrata...

 Kao da su mu to jedine gaće, i šta će mu u 5 ujutro... odoh da spavam... do podne... caolina...

Obuze me danas neka fibra
Inače bih davno digla moja sidra

 Mislim otkud u sred zime vrela dana
Da l` to se neka srcu otvorila  rana?

 Ili neko pored mene ki`no?
Pa je klice gripa u mene rino

 Treb`o bi mi neko vruć  k’o ekvator
A pokretan kao ventilator

Dosta  mi je ovog sa Severnog pola
Pred kojim moram skakutati...   obučena

 Nešto mi sad žao, ali Gulanfer navalio, neka ide, pa neka ide, uplašio se drugar da se ne razbolim. Neće grom u koprive. I šta ću, ja počela da tražim Slatkiša, pronadjem ga u nekom kafiću gde je bio vlasnik Objasnim mu situaciju, da je loše pretstavio Zemlju pred Svemirom, da ode do Belladonne.... i tako to...

Pristane Slatkiš.

Mislim najviše zbog onog...  i tako to...

 Kad smo bili pored moje kuće, šta reći, Belladonna ošinu, pretvori ga u Kaktus, okomi se na mene, nisam se dala, ali sila je sila, klepi me baš podobro po glavi, sve mi točkiće pomeri, nadam se u pravom smeru, zabolelo me je kad sam u izlogu radnje primetila da sam postala ruža... strava, to mi je dalo snage, ogrebla sam Belladonnu trnom, svemirce zapahnula onim sladunjavim mirisom, koja žena još koristi miris ruže? Oni odoše... daleko im lepa kuća, a ja ostah zasada.....

Bila sam planirala još koješta, ali me pritisle nove ideje... ne ljutite se... pa...  ovo se odužilo, a malo je toga što prija kad se oduži... slažete li se samnom?

Сад ће да се буни извесна персона што завршавам питањем, али шта ми можеш... у та та... у та та????

Nemam atom snage, odakle li ova Belladonna crpi toliku energiju?

Jurile smo po radnjama, ja probavala cipeliše, ona neke gluposti. Ukus za odevanje joj je... dobro, neću o tome...

Kupila sam joj neku hranu na ulici, to je pojela, nije ni primetila, stalno nešto traži da joj se radi. Ja sam na to navikla, ali, sramota to tako....

I ništa neće sama, ni nokte da otseče, ni kosu da opere, još samo što ne traži da je neko kupa....

Izbrukala me u teretani,  prvo, navalila na one besplatne sokove, onda u garderobi... pa znate... tamo se... pa kako da vam kažem... tamo... joj... pa eto, treba malo brže da se presvuče, inače.... teško ćeš izaći... jednom ja skoro zaglavila.... ispalo da je to neka slatkišica...

I ne shvata da slatkiši u teretani nisu pravi slatkiši, oni su više onako... onako...  pa kao što mi normalnim slatkišima služimo za trofej, e tako i ti slatkiši su više za pokazivanje, nego za nešto konkretno, pa ko voli, nek izvoli....

Mogu da posluže da doček Nove... i tu je kraj.... uf... nemaju te bicepse, tricepse na pravim mestima....

Drugi dan sa Belladonnom. 

Uf…opet sam noćas zaspala kao top, gde mi dodje ovaj ranoranioc u kuću.

Kažu da svakog gosta za tri dana dosta, ko zna kako je na njenoj planeti...uf uf uf…

Imam plan, sad ću da je vodim po radnjama da je totališka izmorim, i to sve gradskim prevozom,he he he petak... onda ću kao slučajno  da novčanik zaboravim kod kuće posle ručka u nekom restoranu, prvog mog slatkiša koga pogleda, ima da šutnem u mom stilu .Ili možda da je odvedem u moju teretanu??? Gde li se taj njen baksuz zavukao??? Da mi ga je naći, pa neka ga pretvara u kaktus, ili već u šta hoće, samo da mi se skloni.

Onaj moj obožavac sa ružama, jutros poslao samo jednu ružu, kao romantika, ružu... meni... zatakao ju za vrata... e, jes budala, što li ne udje, pa da skuva kafu? Doduše, žalio mi se telefonom, kao spopala ga Belladonna još na vratima, prošli put,  siiiiirooooti čovek, sigurno se teeeško odbranio, ma, samo kad ga potkačim. Ja sam ljubomorna, na aktuelne obožavaoce retko, na buduće tako-tako, ali na prošle, ili na one na koje bacim oko... ijaaaooo, ne sme nikoga da pogledaju, koje pogledaju, ne sme da da pomisle da postoji još jedna žena na svetu.... a Belladonna samo prevrće oči i slatkišu, slatkišu... a i ti slatkiši, vala dobro da ne mogu da ostanu u drugom stanju, od naroda ne bi mogao da ideš ulicom...

Caolina... sad juuuuriš pešadija... pa kom opanci kom obojci....

Drugi dan sa Belladonnom

Počelo je interesantno. Probudila se u ranu zoru, otišla da tušira i potrošila mi svu toplu vodu.

Možda mi skuva kafu, ponadala sam se, ispostavilo se potpuno pogrešno.Samo sam zagrlila mecu i pokrila se preko glave, pokušavajući da spavam. Jutro je za spavanje, noć za izlaske ili blogoya ili da se nešto radi na kompiću.

Ona me je prvo blago cimala po ramenu, povukla pokrivač na pod, sve više sam se uvijala u krevetu pod jastuk, nije uspalo.

-Šta hoćeš, pusti me da spavam.

-Vampirušo, probudi se , gladna sam.

-Hoćeš da kažeš da ćeš nešto da jedeš u cik zore? Nema ni 10sati.

Izbacila me iz mog divnog toplog kreveta po kifle... puter, pržena jaja, jogurt, sir... sve te užase je potrpala u usta. Ja sam kafu jedva prinela ustima sva dremljiva, a ona mi je dunula dim cigarete u lice.

-Doćiću na ručak u 13h

Dobićeš ti pizzu margaretu, lepo mi je rekla Freeda.

Popodne je bilo strava. Jedan moj obožavaoc svratio sa buketom ruža, mogla sam da mu ih tresnem o glavu. Belladonna je sva ljubazna stavila cveće u vazu. Skuvala mu kafu, pušili su i pijuckali, nije me ni pogledao više. Šutnuo me, dok si rekao piksla.Ona ga je zvala slatkiš, stalno se smejala i pokazivala mu zube. Uf... a ja ljubomorna kao pas, i nije važno što je on otpisan davno, ipak je to moj obožavaoc.

Dogovarala se i da navečer izadju. On se sreo sa mojim pogledom. Pogled ne ubija, zar ne? Varate se moj ubija....

Meni se svašta dešava, a ako se ne dešava, moglo je tako i da se desi.

Jutros odem ja na kaficu u moj omiljeni kafić, trebala da dodje jedna drugarica da mi nešto donese. Sedim ja, kelner mi doneo mmmmm... još miriše, nesicu.... i naravno, zanela se je u neke misli, planove.Treba da kupim neke sitničice.

Kad, sedi neka ženska ispred mene, i plače, sve šmrca, one suze na sve strane, neprijatno mi. Ni da je pitam, šta joj je, šta se to mene tiče, a opet, gleda pravo u mene, kao da očekuje nešto. Sva sam počela da se vrpoljim.

Kelner joj donese nešto u čaši. Zgranuh se, mora da joj je baš loše, naručila neku rakijčinu. Kako je prolazio pored mene, ona se sirotica pomeri, da obriše suze sigurno, dugačke neke noge i saplete onog dečka, on ispusti tacnu, koja pade na moj sto, kafu samo što sam srknula, prevrte se šoljica. Tužno ispratih ostatke kafe po mojoj suknji, što li ne obukoh pantalončine...

Kafa mi ulete u stomak, ali sa pogrešne strane.

Ona skoči, poče da me briše, da se izvinjava, da objašnjava,...  a plače, kao da je nekog ubila. Ja nikad ne plačem, suze na mom licu su se jednom okamenile, i sad mi je teže da pustim suzu nego...

Zamislite šta joj se desilo. Izbacila je gazdarica, jer je neko kučence nahranila u dvorištu gde je stanovala. Kakvih sve ljudi ima.

Pružila mi je ruku. Ja po stisku ruke ocenim čoveka, za nju nešto nisam mogla, samo je prošaputala Belladonna

I... ja dobila drugaricu na 2-3dana, dok ne nadje nešto. Divno. Joj samo šta ću sa kuvanjem???

Složićete se samnom. Ovaj život je blesav i tačka. Kad bih mogla da gvirnem samo malo unapred, radoznala sam, pa to ti je. Ne spadam uopšte u one što kažu da ne žele da znaju šta će im se desiti... kao boje se. Nisam, verovatno, vidovita, jes` kao da to ima, ali do sada nisam nikad omašila šta će mi se desiti.
Ali...
Još pre nedelju dana otprilike, rešila ja da lepo sedim u kući, za Novu godinu. Ne kitim jelku.

Upaliću TV, okretaću kanale i tiho ću patiti... Neću ništa ni da pijem da ne postanem solotrinker.

I onda je počelo. Pozvali me prijatelji, bilo im žao da budem sama ove godine. Još se ja nećkala, kao ne  znam da li da idem. I išlo mi se, i nije...

Onda su počeli da mi daju ponude, neki čudni ljudi. Mislim i ponude su bile čudne. Ja nekako računam to je više porodični praznik, ili da se bude sa prijateljima, sa nekim koga voliš... i tako to.

Ne, mene zove neki otpisani obožavaoc, ili bolje reći pokajnik, valjda da umesto na bor, upalim sveću ko zna kakvu i gde....

Meni kao nezgodno, pa sve nešto izokola da ne uvredim čoveka.

-Znaš, neću da čekam...  ne mogu da idem. A razlozi, ijaooo, najgluplji mi je bilo da će mi biti hladno, jer moram da obučem suknju. Onda da ne poznam društvo.

Nije mi bilo loše, ni kad sam ubedjivala da ne izlazim iz kuće, jednog poznanika,  jer me boli noga, a sreli smo se u teretani na onoj glupoj spravi što dižeš polugu i pucaju ti ledja.

 Komšije me zvale da predjem kod njih u pola noći da otvorim  šampanjac, e to mi je žao,ove godine ga prvi put neću piti, pa šta...

Prijateljica mi se uvredila, htela je da napravimo nešto u mojoj kući, baš da ne udjem u Novu godinu kuvajući...

Kuma me zvala da upoznam nekog koga znam jedno pet godina....

I sad bi neko rekao, blago AniM, što je vole... jok... oni to reda radi, a ja... ja... neću da vam kažem... ali što se radujem.... sad još više nego kad je bio poziv... prvi je prvi... pa pričajte šta hoćete....

Škola kao škola i nije bila nešto strašno, naročito sam volela odmore... Ali profesori.... kad pomislim da sam jednog trenutka htela da studiram književnost. Srećom, zalepi mi se na pismenom neka ocena brrrrrrrr... promašena tema i odoh drugim pravcem, a  taj predmet  je

SRPSKI  JEZIK

Čovek bi pomislio, šta ima da se tu uči, ako mi je ikad nešto nedostajalo u životu, brbljivost nije, e, nije to to. Ja jedino ućutim kad nekom uspe da me zbuni, što će reći nikad...

Prvo, srela sam se sa ćirilcom u drugom razredu osnovne škole. Izveli me pred svu decu, i sad ću ja deci da pokažem latinicu. Onaj baksuz, valjda je mislio da je duhovit, kaže mi da napišem slovo M, ja napišem, deca počnu da se smeju, onda K, pa A. Kad sam napisla P,deca popadala od smeha kako ja pojma nemam, došlo mi da zadavim učitelja, ali samo sam se stegla da ne zaplačem. Deca se smejala, nisu mogla da se zaustave, dobro ne dobih neki nadimak. Posle u životu nikad nisam ni znala koje je, koje pismo, samo krenem, a ono ide samo.

Sretala sam se sa tom ćirilicom u Srbiji, ali retko, mahne mi ponekad, onako u prolazu, više je ima u drugim državama, kao raritet.

Onda to čitanje knjiga. Tu sam bila specifična, neke sam volela neke ne, kao i ljude. Nikad mi nisu svi isti. Kako možeš da voliš svakoga isto, ili samo zato što je lektira, nije nego?Ja nekog baš volim, pa i kod blogoya, nisu mi svi isti, imam neke koje volim... i još neke... druge.... sami se rasporedjuju po grupama...

 Nije moglo tako u školi.

Imali mi temu: Moj omiljen roman

 Sva deca napisala neke dosadne knjige, ja... Vinetu. Zvali roditelje u školu, šokirani, i dan danas mi nije jasno šta sam pogrešila, možda što mi se dopadao više Old Šeterhend, a on se sigurno nije dopadao mojoj nastavnici...

Ima jedan ruski klasik, na ceni, jaooo, što mi je dosadan, Počne da opisuje kap kiše kako klizi na listu, na deset stranica... preskočim ja, ali... kako može da tako dugo klizi?... kako ne spadne već u drugom redu? Posle se ispostavilo da to nije uopšte kap kiše, nego neki čovek što se ne snalazi u životu... kako je postao kapljica, pojma nemam, i kako je tek on klizio tako dugo po listu nije mi jasno... i gde nadje toliki list da se smesti na njega, ali... dalje sam preskočila... pojma nemam šta je bilo sa njim, sigurno se snašao i otišao na drugi list...

Jednom sam šokirala nastavnicu jer sam mislila da je onaj konj u pesmi Dolap, bio stvarno konj, i bilo mi ga žao... nije konj, a ja dobila jedinicu kao vrata, a lepo piše konj... pročitala ja

Rekli mojima da sam prizemna, bukvalna, i svašta, grdili me i smejali se kod kuće, to smejanje kad ja ne vidim... bolje da je bilo obratno....

Bilo jos svašta... zato frrrrr....iz škole...  bež...  bež... AnaM

 Bogovi, jesu li pravedni, stvarno dobri?Ili su osvetoljubivi????

Prometej se sažali na ljude. Pokloni im vatru

Bogovi ga kazniše da večno bude zakovan za stenu....

Ptičurine mu kljucaše i raskidaše utrobu....

Sizifa kazniše da večno gura kamen uz brdo

Na samom vrhu kamen bi se skotrljao niz padinu...

Pa ponovo, i ponovo, i ponovo...

Sizifov posao

Tantal je stajao u vodi, iznad njega grane pune voća

Kad bi se sagnuo da se napije, voda se izmicala

Kad je pružio ruku da ubere voćku, ona se izdigla

Tantalove muke

Piše gore nešto staro, nešto novo....e, ovo NIJE NOVO.... o novom bolje da ne pišem....

Nikad nisam volela da idem u školu… ali natrali me. Da je po meni, uživala bih nepismena, šetala po polju, kupala se u moru,  ne bih nikad sela  ni za kompjuter. Ne bih se nasekirala u nedelju. Bila bih srećna.

Više je razloga te moje”ljubavi”... pa da ne bude

ZAŠTO?

ZATO:....Prvi razlog... ima još... ihaj...

MUZIČKO

U mojoj porodici svi nešto sviraju, pevaju. I umesto da me ostave na miru, da pevam u kupatilu, odvedoše me u muzičku školu. Neki tipus, za klavirom, odmeri me, lupi jednu dirku, crnu ili belu, meni bilo svejedno.

Ja ništa...

On lupi u drugu...

Ja opet ništa.

Treći put, on već malo iznervirano lupi.... Ja se primakoh, vidim nešto hoće, pa lupih i ja, onako baš jako. Jao, što se iznervirao. Nije mi se ni ranije dopadao, ali sad.... Pogleda me sa visine, i nekako hladno odreza

-Pevaj... i lupi opet onu dirku

I ja počeh

-Tri ptičice iz gore, spustile se na more....

Poludeo načisto, poklopi onaj klavir, skoro me po prstima udari....

Tu se završi moje muzičko školovanje. Ostalo je još ono porodično skupljanje. Svi bi počeli da lupaju po nekim instrumentima, violina mi je parala uši, sve me je bolelo, ali to još, još... ali onda bi počeli da pevaju. To je bili strava. Zavijali su kao vukovi, neke dosadne pesme koje nisu imale kraj. Počeo bi jedan , pa su se drugi ubacivali... i tako u nedogled... i zgranjavali se na moj ukus....

Još jedan dodir je bio sa muzikom. Moj dečko je hteo da me nauči da sviram gitaru.Mnogo lako izgleda kad se gleda. Strpao mi ju je u ruku. Moji drveni prsti leve ruke trebali su da pritiskaju neke žice gore, a desni prsti su dobili neko kartonče. Levi prsti su prejako pritiskali, a desni su ispustili ono kartonče, plastiku, šta li je već, u onu rupu na gitari. Ko li ju tu stavi uopšte? Ovaj se iznervirao... posle nekoliko pokušaja shvatio je da nikad od mene pratećeg gitariste... nešto nisam bila ni oduševljena da budem u pozadini. Kako sam imala noge do vrata dugačke, a silikoni mi nisu trebali, pojma nema koji su broj, to dosta zavisi od onog ko uzima meru... Ideja je bila da ja pevam. Trudila sam se, stvarno, izvijala se kao prava pevaljka, tresla i zavijala... ali zavijanje je bilo presudno... ipak....

I tako je moja muzička karijera završila pre nego je i počela....

Auuuuu…opasan ovaj  blogoye, nisam ni znala da se toliko čita. Pa ja ti onda dodjem kao neki čitani pisac.... da ne kažem novinar da se ne uvrede novinari...

Šalila se ja pre neki dan da ću da idem iz Beograda, da me nervira stan, stalno nešto mu treba, sve na mene... večito hoćemo još... i ja i stan... Dobro, ja nisam tema....

I pisali po komentarima da prodam... i odem na morence....

 Ma, volim ja morence, šta volim, obožavam , ali kako da kažem Beograd je Beograd... ima gužve u saobraćaju, ima kafiće, dve i po reke, ima i Moskvu, dočepaću se ja jednom tamo kafice... videćete...  ma, da ne nabrajam dalje...

Ej... ne prodajem... i ne uzimam potstanare... hmmmm... može, ali žensko ne dolazi u obzir... baš zato što sam ja žensko, pa mislite šta god vas volja...

Navalili  od sinoć neki poznati i nepoznati... strava... od prodaje do menjanja, pa do useljavanja... samo u stan, nažalost....

I sad, blogeri, pošto ste vi mnogo pametni, kažite šta da radim???

U nedoumici sam!

Da li da stvarno prodam, da li da uzmem bolesnog prijatelja da negujem, ja bih radje zdravog, ali ja se ne pitam... ili da uživam i skitam... Kažu šta će mi stan, ionako ne ulazim u njega.

Opcija 1  prodaja i odlazak na morence...i tako to

Opcija 2.potstanar muški dobro držeći

Opcija 3. potstanar loše držeći

Opcija 4.status quo

Dobre ideje honorarišem, ostale  frrrr u koš....

Honorar ja odredjujem prema dobitniku... i biću pristrasna