Meni se svašta dešava, a ako se ne dešava, moglo je tako i da se desi.

Jutros odem ja na kaficu u moj omiljeni kafić, trebala da dodje jedna drugarica da mi nešto donese. Sedim ja, kelner mi doneo mmmmm... još miriše, nesicu.... i naravno, zanela se je u neke misli, planove.Treba da kupim neke sitničice.

Kad, sedi neka ženska ispred mene, i plače, sve šmrca, one suze na sve strane, neprijatno mi. Ni da je pitam, šta joj je, šta se to mene tiče, a opet, gleda pravo u mene, kao da očekuje nešto. Sva sam počela da se vrpoljim.

Kelner joj donese nešto u čaši. Zgranuh se, mora da joj je baš loše, naručila neku rakijčinu. Kako je prolazio pored mene, ona se sirotica pomeri, da obriše suze sigurno, dugačke neke noge i saplete onog dečka, on ispusti tacnu, koja pade na moj sto, kafu samo što sam srknula, prevrte se šoljica. Tužno ispratih ostatke kafe po mojoj suknji, što li ne obukoh pantalončine...

Kafa mi ulete u stomak, ali sa pogrešne strane.

Ona skoči, poče da me briše, da se izvinjava, da objašnjava,...  a plače, kao da je nekog ubila. Ja nikad ne plačem, suze na mom licu su se jednom okamenile, i sad mi je teže da pustim suzu nego...

Zamislite šta joj se desilo. Izbacila je gazdarica, jer je neko kučence nahranila u dvorištu gde je stanovala. Kakvih sve ljudi ima.

Pružila mi je ruku. Ja po stisku ruke ocenim čoveka, za nju nešto nisam mogla, samo je prošaputala Belladonna

I... ja dobila drugaricu na 2-3dana, dok ne nadje nešto. Divno. Joj samo šta ću sa kuvanjem???