Daleko, daleko, preko sedam gora i sedam mora ( ih gde baš sedam?) neki seljak imao imanje.
Seljak baš i nije se mnogo pretrzao radeći, i imanje propadalo, ma, koje propadalo, načisto otišlo do provalije.
Vidi on, katastrofa, svi se prave da ga ne poznaju, ode mast u propast.
Reši on da se malo pozajmi. To malo je bilo da ima da vraća on i njegovih tri pokolenja, a nada se da će se pozajmiti, samo ako daju i za čukun unuče.
E, ali i ti znaju znanje, pa traže da on malo zategne kajš. Kažu
-Tvoje životinjke mnogo luksuzno žive
-Koji luksuz, jedu jednom na dan.
-Skitaju se, provode
-Nigde ne mrdaju, u kavezu su, ne mogu da odu ni do prvog komšije, a da mi date i vize kao bonitet, biću dobar.
-Koje vize, ćuti tu, imaš velike plate i penzije, 200 Eu ti dnevnice
-Ma koje dnevnice, to mi mesečni prihodi životinjkama.
-Jel`, nema veze, da zategneš kajš i udariš porez.
Šta će seljak, krenu svojim životinjkama, ode na imanje kod bika.
Bik samo riknu, šutnu ga nogom, pa se seljak okrete kravi, ko veli pitomija je, krava je to.
Krava preživa i ne sluša njegovo bazljaganje, nego misli kako da prebaci tovar i zaradi na trgovini, klepi ga repom po glavi, i polako ode dalje.
Onaj sportski, plementi konj, nije ga ni pogledao, gleda neku tabelu sa svojim rezultatima, merka kojoj će se zemlji prikloniti, i samo se prope na zadnje noge.
Šta će sirotan seljak ode kod ovaca.
Istera ih na golu ledinu, ošiša im ono malo vune što je ostalo, i udari ih štapom.
Ovce polako pokorno pokušavaju da nadju neku travku, tek da prežive, a da šta će drugo.
Janjad se hvata za prazna vimena.
Ovnovi igraju preferans i nešto važno raspravljaju, o pobuni buva na Himelajima.
A ovce...
šta očekivati od ovaca...
bleje i boje se da ne bude gore...
........
