Oglas

MENJAM KONFORNI STAN U CENTRU NOVOG  BEOGRADA

ZA TAVANSKU SOBICU NA PETNESTOM SPRATU BEZ LIFTA…

NE BI LI NEKOM UZDRHTALO SRCE KAD KRENE KA MENI

PRISTAJEM NA SVE KOMBINACIJE

Da nema pijace i samoposluge, ja bih umrla od gladi. Mnogo je teško uzimati hranu iz prirode.

Posle mog iskustva sa lukom, krenula sam da berem šljive. Računam, to je lako, uzmeš korpicu kao Crvenkapa i za čas je napuniš.

Šipak!

Prvo, one šljive uopšte nisu pri ruci, drugo i one zafrkavaju. Neke se zalepe drškom za drvo, ne možeš ih otkinuti. Onda ja navalim na čupam drugu, a ona prezrela, gnjecava, zalepi mi se za kosu, majicu, prsne na lice... ... Zašto ne sazrevaju sve u isti čas?

Srećom našao se tu neko spretniji, popeo se na drvo i tresao grane, a ja sam  skupljala šljive. On je zamišljao drugačije, da se ja penjem po drvetu, a on da mi grane sa šljivama odozdo pokazuje

Hm... sad neko zamišlja idilu, keceljica sa čipkicom, i u nju se ubacuju šljive. Dele se osmesi na sve strane kao na TV reklamama

Nije bilo tako, imala sam totalno neromantične farmerke.

Sve smo,( pazi ovo, mi,) obrali i sad ćemo da pravimo rakiju.

Hik... to je zabavno... hik... živeli...

Nisu mi dali da probam, kažu treba im za šumadijski čaj.

AnaM kao  Baštovanka

Luk je mnogo komplikovana biljka.

 Deca mu se zovu arpadžik, nikad nisam čula da  neko  tako zove svoje dete. Možda mu tepa Arpi, ili Dikče... ali ja ne bih volela da se tako zovem.

Taj lukac može da se sadi u proleće, ranu ili kasnu jesen. Što će reći, izvodi besne gliste.

Ja izabrala da ga sadim sad. Doveli me na neku njivu, dali mi kesu sa tim arpadžikčićima i rekli da ih nabodem u zemlju.

To je bar lako, samo da mi redovi budu ravni.

Jeste lako, šipak.

Zabolela me ledja, a jedva sam pedalj odmakla, posle dva sata izjavila sam da je na pijaci luk mnogo jeftin i da treba da mu dignu cenu.

Kad sam mislila da ću da umrem, dodje neki balavac da me prekontroliše.

 Mene, da proverava.

Mene!

Poče da se smeje.

 Onaj mali prcoljak od luka ima dva kraja, jedan treba da se zabode u zemlju, a drugi da štrči u nebo. Luk nije suncokret, i nema šanse da se okrene prema Sucu, sam. Mnogo zakera taj luk, neće da iznikne ako nije kako on hoće. To me potseti na nekoga. Naravno pogadjate kako sam ja sadila... ...

Pozvana sam da berem šljive... ...

Moja želja ista kao nekad

Poželela sam večeras da okrenem sat u nazad

Poželela sam da se vratim tamo, kao nekad, gde sam bila sretna

Poželela sam večeras da opet svira onaj orkestar

Poželela sam da me muzika, kao nekad, opije

Poželela sam da, kao nekad, stanem pred duvački orkestar

Poželela sam da uzmem limun, cedim ga dok duvaju

 i ližem dok pokušavaju da sviraju

Snovi

Volela bih da znam šta sanja moj

1.

I kakvi su snovi mog PRINCA

 Vredi li zagrliti Mecu, i poljubiti princa?

Hmmm...a možda su to baš moji snovi... …

Sigurna sam u ljubav Mece,

ali princ mi se uvek nekako izmigolji

Kuća je kapital

Reče

 I natovari je na ledja

Neću kapital, hoću druge vrednosti

Zdravstveni bilten AneM

Da sam neka važna faca, sad bi na naslovnoj stranici izašao bilten

AnaM kihnula, smeštena na VMA, tim stručnjaka zabrinuto prati njeno stanje. Zasad je stabilna, život nije ugrožen, ali nikad se ne zna, ko nama dodje u ruke, bolje da se raspita za najbližu parcelu, ili da se javi vračari Magdi.

Ništa od toga, pa moram sama.

Kako sam izgubila dobar glas pokušala sam da ga vratim antibioticima, i da rastavim moje krajnike koji su se zagrlili tako strasno da ne mogu da dišem. Krajnici su se zabezeknuli na tu moju glupost, , napustili klinč pozu i uvredjeno otišli u ilegalu.

Da je to neko drugi uradio, ja bih prevrnula oči, pogledala ga sažaljivo i rekla mu

-Antibiotici?

-To vam je kao topom na muvu, ako pogodiš, muva će da strada, ali zar nema nešto bezazlenije?

Kad su krajnici sredjeni, sad se javio nos, najavljuje peglanje i pranje maramica u većim količinama.

Dobijam razne savete, od preznojavanja,  do topljenja nogu u neku vrelu vodu....grozno, pa onda c-vitamin, bljak, pa rakijica, ali ne u grlo, nego oko njega, pa mirovanje, krevet. Ništa mi se ne dopada. To užasno stanje traje već 18sati, dajem mu još tri. Dalje bi me bacio nego što bi otišla... Odoh da uzmem još jedan top....pa ko preživi...

Prilazim kući, neko izlazi i trčim da uletim pre nego se vrata zalupe.

Ona polako klize, pakasno se smeškajući, pred nosom mi se zatvore. Kao da šapuću : traži AnaM ključ.

Vadim veš iz mašine, obavezno nestane bar jedna čarapa. Da mi je znati ko pojede svaki put poneku čarapu?

Knjiga koju čitam svaki put kad sam tužna, neodlučna ili sentiš raspoložena, knjige od Jean Auel, uvek stoje na istom mestu, polica u spavaćoj sobi, da bi bile pri ruci. Kako je odjednom jedna otšetala u dnevnu sobu?

Moja kola ujutro, neće da upale dok im ne šapnem: Dobar je P(a nije verujte). Svaki put se to dešava, šapnem, a ona se upale. Pokušavam sa nekim drugim imenom, ne vredi.

Mindjuše su posebne. Imam oko sedamdesetak pari na klips. Po bojama su u raznim kutijama. Obavezno neka zaluta u drugu kutiju. Kažu mi da probušim uši, kad toliko volim mindjuše, i da stavim zlatne, koje neće bežati u bižuteriju. Nema šanse da me bockaju u uši.

Mislim da se te stvari dogadjaju samo menei.

Rešila sam da preuzmem drastične mere protiv zlobe malih stvari. Kad nešto nestane, ako se ikad ponovo pojavi, biće bačeno u smeće. Neće mene da nerviraju male zlobne mrtve stvarčice. Neće i tačka.. Dosta to rade živi!

Nije mene, pitali moju drugaricu

Kako bi volela da umre?

Misli se ona, misli, i smisli, volila bih da umrem od slatke smrti

Šta li joj je to?

Da nije to neki šećer-dijabet? Ili možda da skoči u kacu sa medom? Mora da je nešto simpatično.

Ona se smeška i šapnu mi.

Ih što bih volela da upoznam njenog ubicu, pa da umrem, od te slatke smrti....mislim da ne boli... ih, gde bi bolelo...a i da boli, slatko je slatko...

Inspirisana Trojkicinim komentarom

Istrčala sam na peskovitu plažu, more mi se smešilo, Sunce milovalo, mogla sam da zagrlim ceo svet.

Mogla!

Ali  neko je imao drugo mišljenje.

Zzzzzz....oko moje glave... odmahnula sam kosom...

Zzzzzzz…oko vrata….mrdnula sam ramenom

Zzzzzz….oko ledja...uf, što nemam rep...

I tako zzz…zzzz... oko mene gomila osa… panično bežim u vodu… ledena… napolje…. ose opet… mora da sam mnogo slatka, na druge ne sleću, bar ne čitav roj….

Trebalo mi je malo vremena, ženska pamet, šta da se radi, ukapiram...ja se dobro, baš dobro namackala kremom punom propolisa... i šta bi se i očekivalo. Ostala mi krema, ja preplanula, pa da se ne baci, kremu za lice namazala od glave do pete.

Utrčim ja u onu ledenu vodu, kleknem i kao u kadi dobro se istrljam... baš me briga šta narod misli.

Izadjem napolje..

Zzzzz zzzzz, šta sad hoće,  leb, pardon propolis joj se ogadio???

E, nije osa blesava, pravo u kosu.... ja alergična, paf  ponovo u vodu... ona pojuri na mene, piknu me ispod ruke, žestoko.

Branila sam se, a te ose nisu poštene kao pčele, pa da te jednom piknu i umru, jok, one te bockaju dok im ne dosadi.... i piknu ti ona mene ponovo ispod gornjeg dela kostima... baš nisam trebala tu da oteknem, ima me taman dovoljno ....Ako je već htela da se bocka, mogla je na usnice, pa da budem kao one glumice, ili kao neka crnkinja, napućenih, malo kao začudjenih, usta.

Nisam  trebala ruke da brišem u kosu dok su namazane propolis kremom, verovatno ne bih celo jutro provela sa glavom pobodenom u more....dok se jedna dobra duša nije smilovala i strpala me u kola i odvela u civilizaciju...

Stajao je na obali, visok, širokih ramena, tesnih kupaćih preko uskih kukova, da poludiš. U očima je imao plamen, osmeh koji obećava.

Možda postoje zgodni muškarci, sigurno postoje i lepi, ali ovako nabijeni seksom, da ti plamen u trenutku zapali telo, retki su.

Nisam mogla više da ga gledam, jednostavno se nisam usudjivala, pogledala sam ga preko ramena, duboko udahnula vazduh i utrčala u more.

Nasmejao se, i krenuo zamnom.

Mislila sam da će mi srce iskočiti. Vrelina koja me je obuzela sigurno je zagrejala more.

Stajali smo u vodi, očekivala sam njegov sledeći potez,  a onda sam je zapazila, vitka, drhtava, kružila je oko njega.

Spazio ju je, zainteresovano ju je merkao.

Okrenula sam se, neka ga samo uzme, neću da budem druga.

Muškarci vole da love, sigurno će se baciti na nju. Već sam ga zamišljala na večeri sa njom. Crno vino sigurno, pa cigarete posle. Što sam ja ljubomorna, užas!

Gledala sam more, talasi su mi milovali  telo, htela sam da zaplivam, skinula sam gornji deo kupaćeg, prepustiću se talasima,   i...osetila sam lagani dodir.

Ona !

Dodirnula mi je list noge, naježila sam se.

Izmakla se, pa me je opet dodirnula.

Krenula je više,  ka mom kolenu. Nisam mogla da odvojim oči od nje.

Onda sam osetila dodir usana na butini, to nije bila ona, ona me je gledala,  njena drugarica. Zastala sam ne znajući šta da radim, more je dodiraivalo nage grudi, talasi su me mamili da zaplivam, a osetila sam njen ugriz.  To nije bilo nešto bolno, više kao grickanje.

Htela sam da idem i da ostanem

Htela sam da vidim dokle će da idu.

Kružile su oko mene, doticale me, spuštale se dole, pa sve više. Fascinirala me je njihova igra. Pružila sam ruke lagano ka prvoj, pozivajući je, krenula je ka meni. Kako je lepa, vitka, htela sam da je dotaknem, pomilujem, uzmem samo za sebe, da bude moja.

 Izmakla se ,uvredila sam se, ali ona je opet bila tu, ona, njena drugarica, dodirivale su me usnama sve slobodnije, milovale telom.  Želela sam da ih obe dovedem u svoju sobu da budu samo moje, da nikad ne odu.

One su se igrale samnom. Uživala sam u toj igri, igri dodira, a ne davanja. Smirila sam se, nisam pomerala nijedan delić tela, htela sam da mi pridju još bliže, obe, ne jedna, htela sam obe. Mogla sam satima da nastavim tu igru, a onda je neko sa obale viknuo

-AnaM, izlazi iz vode.

Zaplivala sam, obe ribice su se uplašile, prestale su da kruže oko mene zamahnule perajima i sakrile se u pesak.

Moja odluka   

Rešila sam da ga potpuno dotučem

Pozvala sam ga na ručak

Jadničak, ne zna kakva sam kuvarica....

Slikala bih,

To

 što se muva po šerpama, satima,

da bi se posle u sekundi pojelo

 ali

 ne znam zašto,

 u mojoj kuhinji je uvek dim!

 Kad nešto razmislim,

kad sednem na blogoya

i ne muva se satima....

zovu vatrogasci .....

pa prekinu na najlepšem mestu

Nije meni, dogodilo se mojoj prijateljici

Tip ju je optužio za prevaru. Zove je da dodje kod njega na saslušanje i davanje izjava.

 Nije ni ona mutava

Poneće CIALIS ili Vijagru, pa onda neka pita šta hoće, ako bude imao vremena....i  ako može....

Uspeh je moć

Moć je uspeh

Hoću da snagom svog poljupca

Zaustaviš moj Svemir

jer ja,... ja... ja sam...

Čudno, da li je moguće da boja kose utiče na život? Ne, ne verujem, nije moguće, postoje toliko važnije stvari na ženi od boje kose. Blago naivnima...

49sati sam bila crvenokosa.

Kao pavuša, navikla sam da ljudi smatraju da sam glupačica, još kad vide boju očiju! Neki put to i vredja, ipak ja mogu da predjem ulicu da me ne zgazi auto, znam da se ide na zeleno.

Patila ja tako, patila, i ni slučajno nisam htela da budem crnokosa, i ofarbam se ja crveno.

I... jaaaoooo.... Ne znam šta muškići misle o crvenokosima, ali boli me onaj deo tela, gde ledja gube pristojno ime, što će reći, aman, zaman, ne štipajte toliko.

Možda je to i zbog loknica a la Madam Pompadur..... vratila  se ja mojoj pravoj, plavoj kosi....

 Štipajte orginalne crvenokose, ili bar one koje tvrde da su orginali. Znam da je lako prepoznati orginalnu crvenokosu, sad sam naučila, ona nije umiljata mačkica, nego divlja tigrica.... za razliku od nas plavušica, koje smo.... he he he, pa zna se....  evo moje orginalne slike

 Malo sam porasla, ali to je to

Školo, školo, nikad te nisam volela, a proganjaš me ceo život.

Ne volim te zbog nekih tvojih predmeta koje nisam najbolje shvatila!

HEMIJA!

Čudna nauka. Dovoljno je da nekog samo vidiš, da te dotakne lagano laktom, osetiš neke trnce, mravići krenu od vrha nožnih prstiju, u stomaku osetiš neku čudnu prazninu, pa onda kao da te je neko pesnicom udario, izgubiš vazduh, a glas počne da bude nekao čudan, senzualan, oči ti se poluzatvore, i počneš da pričaš gluposti.... Nekom drugom komotno možeš da sedneš i u krilo, može da ti trabunja šta hoće,  samo pogledavaš na sat koliko još moraš tu da se daviš.

Onda ta FIZIKA!

 Kad proradi hemija, pojavljuju se neke simpatične neravnine i izbočine, kod Nje iznad struka, kod Njega ispod struka. Pojma nemam zašto je to tako, i šta je to ustvari.

Ili  MATEMATIKA

Ona je tek zaguljena. Za čas sama sebe uteruje u laž, pa 1+1= 3. A tek što je nezgodna kad počne da kalkuliše sa hemijom, a tek sa fizikom, da poludiš, nikad nisi siguran šta će na kraju ispasti, i uvek bude nešto što si najmanje očekivala.

GEOGRAFIJA, nikad je nisam znala, baš nikad. Čovek bi očekivao da je to jedina stalna, sigurna veličina, jok, nije. Normalno bi bilo da imaš  Severni pol i da je on ledenica, hladno, ali dešava se da se nekom, taj Severni pol smesti oko Ekvatora, auuuu, tamo gde bi očekivao da je najtoplije... uf... uf... da je vulkan  tu... Umesto da mu je hladan mozak, može biti ledenica ona slatka mala stvarčica... ma, na srce mislim!

SRPSKI JEZIK

To je tek priča za sebe. Gura se sa nekom azbukom, koju deca u školi, u vlastitoj zemlji, ne znaju. Onda ubacuje gomilu reči za koje bi svako rekao da ne pašu tu uopšte, ali one nekako zgodno legnu, baš im lepo. Nekima služe kao poštapalice, kad nemaju šta da kažu, ali neki ih koriste onako sa merakom. Primećeno je da u kriznim situacijama, te reči preuzimaju primat. Jedan moj poznanik je obećao da me nauči da ih koristim, ali je odustao, izgleda da sam antitalent, kad ja nešto blago kažem, bude gore od najgore psovke, naravno ja odmah porušim sve mostove. Drugi jedan(nije drug) pali se na te besmislice, neki pa vole da ih čuju kad rade sklekove.

STRANI  JEZICI

Tu nema problema. Od svakog jezika se zna po pet reči, mnogi znaju, iz serija, najvažnije, samo nisu sigurni da li je to španski ili portugalski, pa se čude ponekad kako im španjolski čudno zvuči. Ja nemam problema, ruke me dobro služe. Ne znam kako bih se sporazumevala da mi neko veže ruke, ma, snašla bih se, ja ovako brbljiva...

KRAJ ŠKOLE

To mu dodje kao kraj neke veze. Veza kao veza, čim je nešto vezano hoće da se razveže. I tako ti raskineš tu vezu, a nisi svestan da kad ti jednom udje pod kožu, nema šanse da se oslobodiš. Možeš se boriti kao kung fu borac, slaba vajda, mislim na te predmete....prate te ceo život, neki manje, neki više. I nije ti do njih, ali se tu nekako muvaju....

Kasetna bomba???

Šta li mu je to???

Da li je to nešto dobro, ili ne???

Kad bi mi neko rekao da sam kasetna bomba, da li bi trebalo da izadjem sa njim na večeru (gladna sam, a kroz frižider duva promaja) ili treba da se smrtno uvredim???

Ako neki poznavalac tih bombi naidje na blog, molim objašnjenje.

Zasad mirujem ali teško, radoznala sam i nestrpljiva

Mislio si da je život

ako hoćeš

ili

Moraćeš

a onda

još si tu?????