Inspirisana Trojkicinim komentarom

Istrčala sam na peskovitu plažu, more mi se smešilo, Sunce milovalo, mogla sam da zagrlim ceo svet.

Mogla!

Ali  neko je imao drugo mišljenje.

Zzzzzz....oko moje glave... odmahnula sam kosom...

Zzzzzzz…oko vrata….mrdnula sam ramenom

Zzzzzz….oko ledja...uf, što nemam rep...

I tako zzz…zzzz... oko mene gomila osa… panično bežim u vodu… ledena… napolje…. ose opet… mora da sam mnogo slatka, na druge ne sleću, bar ne čitav roj….

Trebalo mi je malo vremena, ženska pamet, šta da se radi, ukapiram...ja se dobro, baš dobro namackala kremom punom propolisa... i šta bi se i očekivalo. Ostala mi krema, ja preplanula, pa da se ne baci, kremu za lice namazala od glave do pete.

Utrčim ja u onu ledenu vodu, kleknem i kao u kadi dobro se istrljam... baš me briga šta narod misli.

Izadjem napolje..

Zzzzz zzzzz, šta sad hoće,  leb, pardon propolis joj se ogadio???

E, nije osa blesava, pravo u kosu.... ja alergična, paf  ponovo u vodu... ona pojuri na mene, piknu me ispod ruke, žestoko.

Branila sam se, a te ose nisu poštene kao pčele, pa da te jednom piknu i umru, jok, one te bockaju dok im ne dosadi.... i piknu ti ona mene ponovo ispod gornjeg dela kostima... baš nisam trebala tu da oteknem, ima me taman dovoljno ....Ako je već htela da se bocka, mogla je na usnice, pa da budem kao one glumice, ili kao neka crnkinja, napućenih, malo kao začudjenih, usta.

Nisam  trebala ruke da brišem u kosu dok su namazane propolis kremom, verovatno ne bih celo jutro provela sa glavom pobodenom u more....dok se jedna dobra duša nije smilovala i strpala me u kola i odvela u civilizaciju...