Smeše nam se plodovi jeseni,

 grozd da zasladi

Feferoni da potsete na realnost u kojoj smo

Paradajz, da zaboravimo tu realnost

Lepo je kad se sve to nadje na trpezi, ali...

Birali smo, imamo,

Najavljivan dan D stiže danas. Novi atak na naše srce, ma više na naše  novčanike.

Drhtave ruke, zamućenog pogleda primičem se samoposuzi., Sve je tiho i mirno, baš kao pred oluju. Nigde žive duše. Pametni se sakrili u svoje  pećine i grickaju  zalihe, ali  prešli su se. U  pećine stiže nekim cevima  atak 18.5% grejanje. Nema veze što se metereolozi predvidjaju  blagu zimu, grejanje  neće biti blago.

Dobra neka vlast,brinu za zdravlje  ljudi, a zna se da ne treba preterivati sa hranom, naročito sa mesom, pa mu digli cene u nebesa, ko vele nebeski narod  zaslužuje i nebeske cene.

Ne jedite masno, ali narod ne sluša, treba  ga naučiti, pa su povukli svo ulje iz prodavnica. Ulja ima samo onog zdravog, korisnog, maslinovog. Problem je samo  što je to zdravo ulje jedno 5-6 puta skuplje, ali, zdravlje je najveće bogatstvo.

Uopšte, svi brinu za  zdravlje. Cigarete poskupile kao da su direktno sa Kube doneseni tompusi i to privatnim avionom.

Jaja, kao jaja, nikad  nisu bila badava, ali ova sad kao  da nose  zlatne koke. I da ne davim, hleb i  tandrmoljci od  brašna su jeftini, poskupljuju tek za dva dana, pa narod navalio da kupuje. Nekad se u zamrzivače stavljalo meso, povrće, sad hleb. Vremena se menjaju, verovatno i mi u njima.

Udri brigu na veselje, ko sme neka stane na benzinsku pumpu.Mene  to ne dotiče, uvek  kupujem  benzin za 2000dinara. Nešto mi malo  čudno, mora da  vetri ovaj novi  evropski benzin, jer mnogo češće svraćam  na pumpe.

NIJE STARI POST.... nažalost...

Blog je zamišljen kao dnevnik, a u šta se  pretvorio i nije važno za priču. E, moj  dnevniče da ti se izjadam.

Kad sam  bila mala  plašili su me da  ako ne budem dobra doćiće Bau bau i odneti me. Nisam  znala kako izgleda taj Bau  bau i gde će me odneti, ali sam se drhtala od straha da ne dodje.

Onda sam  krenula u  školu i bila sigurna da je to profesorica koja se kao neki vampir izbekelji na mene  i  pita  uvek nešto što ja  ne znam i  što mi se čini totalno nevažnim.

Kasnije sam  se  sretala  sa raznim Bau bau, ali nikad  to nije bilo ono  pravo. Nekako sam  umela da se izborim. Po  prirodi se panično  bojim da pijem  lekove, a za sedative  mislim da su gori od mog Bau bau, pa kad me nešto stisne, ja  krenem u  kupovinu. Vratim se kući puna kesa sa koještarijama koje mi i trebaju i ne, ali ozarena lica...srećna.

Jutros  komšiji  pukla cev i voda se izlila po mojim  otvorenim  prozorima (ko me tera  da luftiram po zimoći), prelila se po nekim saksijetinama, i skupa sa zemljim završila na  tepihu upravo sredjenom. Poludela sam. Šta ću, ja u samoposlugu da kupim hleb i neku sitnicu, samo da pobegnem od  komšije da ga ne pridavim ( počela zima, a u zatvoru za ovakve prekršaje sigurno nema  TV i  kompjuter, za to mora da budeš na višem nivou kriminala).

Kupim šta kupim  i čekam na kasi (uvek potrefim  najsporiju) Na susednoj kasi cirkus. Dere se neka žena da je tu teglu  prekjučer kupila  po 115 dinara, a ova joj  otkucala 175. Neki davež mislim ja, i pružim svoju korpicu kao  Crvenkapa. Kuce kuce, izvali ti  blagajnica meni cenu da padneš u nesvest. Mene si našla , mislim ja, i uzmem da kontrolišem  račun... Zavrte mi se u glavi, ona tunina što je bila 105, sada 225, i da ne davim... sve u tom stilu. Dodjem kući, da stavim  jogurt u  frižider, kad na njemu  piše 1kg, ne litar. Dosetili se mangupi da je jedino voda 1L=1kg...

Bilo  šta je bilo, ali  što neko pametni reče, zaklela se Zemlja Raju da se tajne sve odaju. Tako i ja na kraju pronadjoh svog Bau bau...to mu je samoposluga, da ne kažem vlast u državi u kojoj  živim, nezgodno, zbog zatvora , onog sa rešetkama za obične smrtnike.

Morska obala.

Telo mi gori.  Da li od Sunca koje je upeklo, ili od vatrenih pogleda jednog Girosa Halkidikisa.

A on?

Mora da je Apolon tako izgledao. Preplanulo telo, nauljeno da se vidi svaki biceps, triceps( ima li četvrseps?) Tamne oči kao da probadaju. On zna kako izgleda, pa se svaki čas protegne, prošeće po plaži, a ženskice samo trepću kao svrake na jugovini. Ja ne trepćem, oči  mi ispale, pa ne znam gde pre da ga pogledam.

Ruke mu onako grube, kao da je drvoseča, koža kao da tuca kamen, a usne, ma boli glava. I zabole me glava, ali šta da se radi, takav neće mene ni da pogleda.

Zamišljam te ruke na telu, osećam kako me dodiruju prsti, prelaze preko lopatice, spuštaju se niz kičmu. Stegla zube pa ne dišem, a neka vrelina mi ne da da progovorim. Ne mogu više, trčim u vodu.

Giros se diže, uzima loptu , smeši  mi se, i maše rukom. Pravim se da ga ne vidim, hladna voda me otreznila. Bacila sam se  naglo i dozvala pameti.

On pliva iza mene.

Šta sad?

Sve je bliže i bliže, nije baš neki plivač, usporavam. Osećam mu dah, tu je, sad će da baci loptu. Da li da je uhvatim? Mnogo je zgodan. Treba li da se prenemažem i da ga pustim da se malo više potrudi?

Mislim se ja mislim, i....

Prodje ti  on pored mene kao pored Turskog groblja, i otpliva ka jednom smedjušanu koji mu aplaudira kao da je preplivao La Manš. Smeju se i grele, dobacuju jedan drugom loptu.

E AnaM  opasna ova muška konkurencija... plivaj dalje, daleko je Amerika...

Kako osvojiti ženskicu

Većina i želi da bude osvojena, samo se prenemaže i kao traži da nadje način da zaboravi onoga. Žene su tu vrlo specifične, obavezno pate za nekim ko ih je šutnuo, i otišao sa drugom zaboravljajući da je ona ikad i protrčala kroz njegov život.

Neka to, na posao osvajanja:

1.Najbolje je da se naslonite na nečija luksuzna kola, mašete ljučevima, može i od podruma, i pokazujte na nju smešeći se. Ne progovarajte ni reči, tu uvek uprskate sa svojim „duhovitim“ primedbama. Kad ona upitno pogleda, pokaže na sebe, samo kimnite glavom i odvedite je do kafića.

2.Neke žene su rodjene kuvarice. Uzmite komad hleba, nakrivo isečen, otvorite paštetu i počnite da mažete po hlebu. Po mogućnosti na lice stavite masku Mislioca. Nije važno ako ste i glavni kuvar u Interkontinentalu, ispustite hleb u pesak, onda ga obrišite o svoju butinu i nastavite da mažete glupavo se smešeći i oblizivajući. To ni jedna žena ne može da idrži. Zgrabiće onu krišku hleba, pogledaće vas prekorno, pobedonosno je namazati, a vi zgrabite nju.

3. Trik sa povredjenom nogom. U vodi pokažite sve svoje bravure, ako ništa ne znate, čak ni da plivate, prskajte sve oko sebe smejući se, ženskice vole duhovite. Pazite samo da vas neka sa frizurom, našminkana i ukoćena pogleda ne ošamari, ali takvu niste ni hteli.

Dakle, izlazeći iz vode, jauknite, hvatajući se za odobrani ženski primerak, najbolje za gornji deo kupaćeg da odmah vidite oko čega se trudite. Možete dobiti ili šamar, ili brižnu osobu koja će ceo dan trčkarati i služiti vas, navečer, naprasno ozdravite kad vas dovede do kreveta, ili kupatila, ili već tamo gde ste najbolji.

4.U praznom restoranu promenite bar pet stolova maltretirajući kelnera da vam prenosi kafu.Svaki put se smešite i izvinjavajući pogledajte prema njoj. Ako usamljena pije kafu, imate šanse, ako pije čaj, bežite, ta zimi sigurno drma viski. Bunite se na promaju, nema veze što je kafić u bašti, na muve, na ose, smislite nešto, muško ste. Ona će pomisliti da ste muškarčina ili idiot, ali ako iole vredi, reskirajte. Na kraju sednite za njen sto tvrdeći da samo prava žena može da izabere to mesto. Trabunjajte nešto kao lepa, pametna, žene nasedaju na to.

5.Odaberite ženskicu koja sedi na plaži i maže se, zatrčite se pored nje i zaspite je peskom. Počnite da joj skidate pesak sa tela, a onda otmite nekom detetu koficu (pazite da nije njeno). Dok dete urla perite je lagano po delovima koje hoćete da ispitate.Uz neodoljiv osmeh ( za to je potrebno lepi zubi ili dobar stomatolog) nastavite u vodi. Ako nije od kamena, vaši prsti će sami uraditi šta treba.

6.Na papiru nacrtajte stopalo i figuru tela. Napišite 10 i 30 EU. Pokazujte taj papir svakoj ženskici na plaži. Neke će samo odmahnuti rukom, neke vas neće ni pogledati, a neke će i pristati. Ne morate da znate da masirate, samo pritiskujte na neke izmišljene tačke, mlatarajte joj ruke i noge, zamišljeno uzdišite kad prelazite  preko nekih delova tela, i pustite prste da rade svoje. U najgorem slučaju zaradićete neki evrić.

7.ne zavaravajte se da će vas neko voleti samo zbog vas. Mi spadamo u grupu sisara koje  kao glavni afrodizijak vlast i naravno novac.

Ako ste tu kako treba, ovo verovatno i ne čitate.

Što bi rekli rudari SREĆNO!

AnaM zavodi muškiće...predlozi i uputstva...

Kako zavesti muškarca na plaži?

Saveti, kao saveti, mogu pomoći samo onom ko to želi.

Uostalom muškarci se ne brane previše, pa nije nešto ni teško

1.Bespomoćno otvarajte suncobran, uzdišući i pogledavajući odabrani primerak. Nespretno se naginjite otkrivajući dekolte ili svoju pozadinu, zavisi koje je veće. Ako ne ukapira, tresnite ga suncobranom po glavi i uz neodoljivi osmeh zatražite pomoć. Nije važno na kom jeziku govorite ako je udarac bio dovoljno precizan.

2.Stari trik. U vodi mlatarajte rukama, počnite da tonete i derite se što jače možete. Pazite da se ne primeti da imate medalju u plivanju na 100m. Kad vam pridje, zagrlite ga i ne ispuštajte, naročito ne na obali gde postoji opasnost od drugih pripadnica vašeg pola.

3.Udjite na jahtu nekog Girosa Halkidikisa, pridjite baru i natočite piće. Kad vlasnik pridje, polite ga sokom uz uzvik: ups, pitajte ga šta tu traži.

4.Počnite u radnji da brbljate sa nekim ko vas ne razume, terajte ga da proba majice, farmerke, košulje, cipele, jer je baš kao vaš brat za koga kupujete. Onda izjavite da to ništa ne valja, terajte ga u drugu, treću radnju, dok mu ne dosadi i odvede vas u neki kafić, da se reši probanja. Muškarci ne vole da isprobaju stvari koje kupuju, ostale probe obožavaju.

5.Naručite u restoranu hranu, dajte broj susedne sobe. Kad zbunjeni komšija plati, preko terase zatražite svoju hranu ili se pozovite kod njega. Pazite samo da u susednoj sobi ne bude neki naš, moglo bi vam se dogoditi da i hrana i dostavljač vam završe na glavi, kad razmislim i to nije loša kombinacija ako je dostavljač neki šarmantni Giros.

6.Trik sa peškirom.  Obavite se  peškirom, skinite kupaći . Svi znaju da dole nemate ništa, što na muške deluje kao na bika crvena krpa. Netremice vas gledaju očekujući da peškir padne. Cupkajte nespretno  na jednoj nozi pokušavajući da dohvatite suvi kostim. Naginjite se tek toliko da se ništa ne vidi. Pri svakom izlasku iz vode odigrajte istu ulogu. Ne preterujte. Jednom taj peškir mora „ slučajno“ da padne, naročito ako ima šta da pokažete, a koja žena nema? Sekund pre toga vrisnite da neko ne propusti glavnu scenu. Žene će vas mrzeti, a muškarci, ako nisu evnusi, ma, šta da vam kažem...

Sledeći post

Kako osvojiti ženskicu

Sa grčkim ne stojim najbolje, pa ko velim kad već idem tamo da naučim neku reč.

Hvala i dobar dan će biti dovoljno.

Hvala kažu nekako el haristo, to mi se činilo bogohulno, a dobar dan kali mera, to me potsetilo na ono crno pače, pa mi bilo glupo.

Ima i neki jasos, ali mnogo zapetljano drugačije ako kažeš jednoj osobi, drugačije ako ih je više, pa opet drugačije ako si sam, a potseća više na losos nago na dobar dan.

Idi begaj.

I ja odabrala da kažem dobar dan, Sagapo. Lepa kratka reč, čula sam je više puta

Prvi dan ja izadjem sva srećna na morence, pozdravim ga šireći ruke, Sagapo.To se mnogo dopalo jednoj Grkinji, svako jutro mi davala krofnu sa čokoladom. Pokušala sam da joj platim, ni slučajno.

Kad je došao banjino da naplati ležaljku, ja ga lepo pozdravih , sagapo. On mi namignu, kaže i on sagapo i ne naplati  mi ležaljku. Neki čudan čovek.

Popodne sam htela da popijem kafu u kafiću. Svi su stolovi bili zauzeti, pa sam krenula kod nekih mladića, neću valjda kod ženskica. Pozdravim ja , sagapo. Na to onaj crni lupi šamarčinu smedjem i ode. Smedji me besno pogleda i odjuri za njim. Lepo sam se razbaškarila za njihovim stolom.

Sobarica mi donosi kafu u krevet, menja posteljinu svaki dan, samo meni čisti apartman. Svi drugi kukaju na nju, a ona ja je samo pozdravila njenog klinca  sagapo.

U samoposluzi me pozdravljaju  sagapo, smeškaju se, obavezno nešto časte, čak me I prozvali AnaM Sagapo…

Čudan neki narod

Ne znam ko sam danas????

Možda siromašna kao crkveni miš, možda jedva sastavljam kraj sa krajem, a možda multimilioner koji brine kako da uloži novac…

Pita li se ko kako?

Lako!

Igram loto, svake nedelje.

Šest dana pravim planove kako da potrošim novac, kupujem u mašti zamkove, putujem oko sveta, ispunjavam želje svima, dajem anonimno u dobrotvorne svrhe, ama, uživam u trošenju novca.

Sedmi dan, pogledam rezultate i pomislim: Biće iduće nedelje…

Utorak je, loto je izvučen.  Gosti su me zabavili, pa nisam gledala izvlačenje…

 I … da li da gvirnem???

Možda da sačekam da neko dodje  helikopterom i donese premiju??

Malo ću da gvirnem, pa ću vam javiti.

Ako me sutra nema… premija je u pravim rukama…

Sedim ja u sobi, kao svaki dobar i pošten čovek, ili čovečica, ako više volite, i zvono. Ne palim se više na to. Kako mi je jedan narkoman rupio u stan, ne otvaram više nikom ko se ne najavi.

Ovaj navalio, kao da mu život zavisi, poče i da lupa. Ja već da  uzmem pištolj, ili neku motku ( umem i ja da držim to:) kad komšinicin glas

-Hitno, otvaraj.

Ja pomslih nekom pozlilo, nema telefon, ma, šta sam mu ja pomislila mogao je odmah de traži parcelu na groblju, i otvorih.

Komšinicu gurnu neki muškić, onako kao ispod nakvanja, picikato, što bi rekli. Bela košulja( nisam je na muškom videla jedno 5 godina), odelce, sve ispeglano sa onom štraftom(jadna njegova žena) I tura mi neko papirče pod nos

Da ne duljim, povoljno prodaje Kirbi, ali ne onog detektiva Ripa, nego neki usisavač. Baš je našao crkvu u kojoj će da se pomoli, ubih se da kupim nešto za spremanje kuće.

Priča on meni da to čudo sve samo radi, ali ja nepoverljiva, a i velki je kao omanji regal, gde da ga stavim. Priča on priča, kao vodenica, ja zverski gledam komšinicu što mi ubaci  vrelo kamenje u kuću, ali šta je tu je.

-Jeftin je , samo što nije džabe

-Pošto? prevarih se ja

-2000

-Nije mnogo, odgovorih ja.

I nije mnogo usisivači su preko 5000, ali ne treba mi, imam. Kad ti ovaj ču da to meni nije mnogo, raspameti se, poče da zove telefonom, da pominje neke bodove, poklone, polude dibidus…

Gledam ja šta se zbiva sa čovekom, a delovao je normalno…

Posle se ispostavilo, da ja neću taj Kirbi da kupim, a da to nije u dinarima 2000, nego u evrićima…

 E, da mi je znati ko to kupuje, baš bih volela da ga vidim,….

AnaM dobi kompliment

…a kompliment, boli glava!

Navadio se neki tip svako jutro da mu merim pritisak. Čeka me kao strašni sud, ne mogu ni da malo zakasnim.

Pauzu u mom poslu, samo on primetio. Naravno, doleteo čim je video kola.

Kaže on meni jučer

-Vi ste meni promenili život, promeniću i ja vaš.

Trepćem ja kao svraka na jugovini.

-Kako mislite?

-Dok mi niste merili, bio mi mali, kako se vi umešaste, porastao mi.

-Hoće to kad ja nekog uzmem  u svoje ruke.

-Ja mislim ozbiljno

-Ni ja se ne šalim.

Reč po reč, da ne davim, mislim se je kako meni neko može da promeni život kad ja tačno znam šta me očekuje.

-I?

-Šta i?

-Kako to mislite da mi promenite život?

-To ne mogu sad da vam kažem. Takvih kao ja samo je pet u svetu.

-A kad čete moći da mi kažete?

-U julu, imam vaš mobilni, pa ću vas zvati.

-Odakle vam moj mobilni? I ja sam radoznala, hoću odmah.

-Ja sve mogu, a mobilni čuo dok ste uplaćivali impulse.

-Zašto baš ja?

-Mi smo sudbinski povezani. Vi ste fatalna žena AnaM, neću vas ispustiti.

Ne znam šta je mislio tim, ja nikog ne “fatam”a što se tiče ispuštanja, prvo moraš negog da uhvatiš da bi ga ispustio.

Vidim ja nije on sasvim sam, i gledam dam u vidim ledja, ali se on ne da. Reče mi dve tri reči, pogodi nešto što iz bliske moje budućnosti.

Sad čekam taj famozni juli, ali nešto ne verujem u neke velike promene, možda se i varam, nikad se ne zna…

Kažu da su oči ogledala duše.

Uvek sam mislila da ta ogledala moraju da budu plavo-zelene boje. Moraju da ogledaju ono što je najlepše na svetu, more, nebo, šumu.

Kad se beba rodi pogleda svet.

Kad umiru, kaže se zatvorio je oči.

Ispade da je ceo život otvaranje, pa zatvaranje očiju, a možda i jeste, šta sam puta morala da zatvorim oči pred nekim dogadjajem...a bolje bi mi bilo da nisam...

Uopšte te oči su neki mnogo nezgodan organ.

Vide i ono što ne bi trebale.

 Pre neko veče komšinica videla komšiju u klinč pozi sa nekom ženskom, sad da je koristila samo oči, i prošlo bi, ali ona aktivirala i usta, pa sad bruji ceo komšiluk.

Što sam mrzela u gimnaziji kad se zanesem u prepisivanje domaćeg zadatka, a drekne iznad glave profesorka: AnaM opet pišeš drugome domaći, imam ja oči, samo te gledam. E, šipak su videli kad sam drugaru napisala maturski rad i položio na opšte čudjenje sa peticom.

Sećam se, zatalabasala se je u jednog tipa. Mislila sam da se zemlja okreće samo zbog njega, jok, nije, i kad sam se ohladila zemlja se i dalje okretala. Pitate se kakve to veze ima sa očima. E, ima i to žestoke...

Tip se nameračio da me poljubi, a i ja nisam bila protivna, i sad ide ono kao na filmu, primiče se, primiče se, nikad, bre, da se primakne. Ja se sva uzvrpoljila, nešto damara u meni, noge se oduzele, gledam ga pravo u oči i tu je, samo što nam se usne nisu dotakle... i tu ti on zatvori oči. Gledam ja, ne mogu da verujem, šta li on zamišlja, misli li da ljubi Andjelinu Đoli, e nećeš ga ... ja ti njega šutnuh, i uvredjena odoh. Verovatno proradila moja ljubomora...

Neki bloger pisao o očima, kako on to napisa ja se malo okretoh oko sebe, i zamislite, ima i crnih očijiju... baš , baš crnih, i nisu loše, ma koje loše, vide i šta niko ne vidi...

Sad nije mi jasno, gde su te crne oči bile sve vreme, kad ih ja nisam do sada vidjala, ili su se možda to neke plave prefarbale, meni za inat, bilo kako bilo, postoje oči crne kao noć...

 i  poenta sad

šipak...

možete samo da zamislite moje oči, pa još po neke

 jer

slika

kao neki baksuz neće da skoči, a sve do drvenceta mi lepo išlo...profesore...upomoć:))

Magla

Noć, tamna noć, nisu Turci selo zapalili kao u pesmi, nego sam se ja probijala kroz maglu.

 Maglu obično volim, ali iza mene planinčina, sa tornjem koji se diže pod oblake, ispod mokar asfalt napravljen nekoliko sati ranije još nije uzeo svoj danak u krvi.

Pade mi na pamet ona priča po kojoj put ne postaje put, dok ga ne poprska nečija krv, i nešto mi dodje hladno oko srca, i za svaki slučaj smanjih brzinu.

U zao čas.

Ispred mene ogroman pas, samo što ne skoči na haubu iskeženih zuba.

Naglo kočim, i  ostadoh na putu, kola klize, plešu valcer,  a iza mene zaurla drugi, pa treći, okružiše me kao veštice u noći Velapuge i počeše ludi ples.

Ne bojim se govorim u sebi, ne bojim se, sad ću da prodjem, šta mi može mrak, noć, kiša, brzo ću stići kući.

Magla sve gušća, obavija me, uvlači se kroz prozor, lepi se oko mene, dodiruje me.

Tras-bum, otvara se leptir staklo, proklinjem Igora što je dokrajčio neki zatvarač, a nije ga popravio, i lakat mi dodiruje nešto vlažno, lepljivo, meko, vrištim, to upada u kola, u moje krilo, klizi po golim kolenima ,  ja već panično dajem gas, kola više ne mile, ako moram da stradam neka to bude od saobraćajnog udesa, a ne od ovih vukodlaka....

Ne smem da stanem i pogledam šta je, lampa u kolima opet ne radi, autoput je daleko kao na drugoj planeti. Bacam pogled dole, izmedju kuplunga i gasa nešto svetluca, kotrlja se, dotaknuće me. Suze, ne znam zašto, same podjoše.

Brisači zlokobno škripe po staklima, nešto belo ide prema meni, ili mi se samo čini. Usta mi se osušila, srce dobuje, čini mi se u grlu je... prsti stežu volan, polomiću ga....

Dok ovo kuckam, sva svetla u stanu su popaljena, zavese navučene, i mislim kako da se probijem do spavaće sobe, a ne prodjem kroz hodnik...

Pitam se kad i kako, ko me je napravio takvom kukavicom? Ja se nikad ničeg nisam bojala, a sad mi suze straha vlaže obraze...

Ne nije bila sve to šala... drhtim od straha sećajući se tog trenutka kad me je magla obavijala, asfalt se zlokobno kezio, a oni vukodlaci igrali oko kola, leptir staklo se otvorilo i u kola neko ubacio sjajnu plavu svetleću loptu, kupljenu kod Kineza kao igračku....Nije mi bilo do igre, bar ne tom loptom...

 I mrzim plavu boju, i tačka!

Bila sam u jednoj pravoj pravcatoj bašti.

Kad gledate na filmu, to mnogo lako izgleda, gredice sa poredjanim povrćem kao vojnici, svaka biljka kao da je skočila sa naslovne strane nekog časopisa.

U prirodi to malo drugačije izgleda.

Mora da se kopa stalno, pre nego se biljke stave u zemlju, dok rastu, i posle kad se izvade. Postoje neke čudne lopate, ašovi i svašta. Sve slično, a sve različito. Mnogo gnjave te biljke da izadju napolje iz zemlje.

Izmedju paradajza i krompira uvuče se neki korov, opkoli ga, zagrli, ne da mu da diše.

Šteta što se ne  uzgaja korov, on tako lepo napreduje, i ne zakera stalno nešto:)

 Kopriva mi je isto simpatična, dok me ne ožari... stalno se gura baš tamo gde ja hoću da idem. Doskočila sam joj, svu sam je izbacila ... trebalo mi je vremena da ukapiram da je najvažnije izbaciti koren... Ko bi rekao da sam učila botaniku.

 Najbolji  je krompir! Ogromno lišće gore, dole nisam gvirnula:)

  Paradajz je sav u cvetu, i neki pasulj traži kočiće da se na njih osloni.

 Luk se drži, a ona šargarepa kao neka primadona, jedva je gvirnula iz zemlje, ne znam šta čeka, da joj  sviram serenadu?

Zalevanje je posebna priča. Dva sata zalevaš, a onda dodje oluja i smeju ti se gromovi i to žestoko.

O gradu koji je pao na nežne biljke, neću ni da pričam, poželela sam da istrčim napolje iz sigurnosti sobe, i da nekako zaštitim  baštu, nije moglo.

Sad možeš da biraš, da ne dodaš nikakav otrov i da sve ostane prirodno, reskiraš samo jednu sitnicu, da ne dobiješ ni jedan jedini gram povrća, i da sve to pojedu neke bube i životinje koje žive ispod zemlje…

Pasulj tek što izvodi besne gliste, ne bi verovali. Malo mu je što se oko njega znojite i lomatate, nego gospodin hoće da se još na nekog osloni. No to je tek priča za sebe…

Ne znam, u samoposluzi izgleda tako lako, sve natrpaš u korpu, gurneš na kasi katrticu .i kraj.

 Ipak ono uživanje kad vidiš da se iz zemlje pomalja list, raste u biljku, donosi cvetove, pa plodove, ne može se ničom zameniti.

Sve se zaboravlja, i ožarena ruka, i razbijeno koleno i polivena bluza i isprljane pantalone i trn koji boli kad se zabode u nogu… I još ponešto…

Došao je dan D. Prišunjao se i pogledao me strogo: spremanje kuće!

Uzdišući izvlačim usisivač, elegantnim pokretom primabalerine klizim sobom izvodeći piruete. Nestaju neprijatelji u vidu mrvica, neki papirići, kamenčići,  doneseni ko zna kako, pevušim  i okrećem se… ne dovoljno lagano, neki krak iza fotelje povukao gajtan, obmotao se oko vaze preteći da celu moju konstrukciju naredjanih knjiga  u vidu Ajfelove kule spremnu za brisanje, pretvori u  Pompeju.

Opasnost u zadnji čas izbegnuta.

Iza ormara pojavljuje se neki ogromni pauk, zaklanja mi vidik, veći je od Himelaja. Gleda me strogo očekujući da vrištim.

Šipak, ne bojim se pauka… kad je video moj preteći pogled i sprej protiv buba u ruci, pokušao je da pobegne  u svoju sigurnost.

Prekasno!

Hvatam ga novinama i izbacujem kroz prozor nadajući se da će se tamo negde udomiti i isprečiti muve i komarce da mi navcraćaju u goste.

Ko je izmislio zavese, tepihe, vaznice, pikslice, i one glupe figurice donesene ko zna od kuda?? Dobro, ako ih je već izmislio, što li ih turi u moju kuću?

Uzimam crnu kesu i „uspomene“ završavaju u njoj.

Druga kesa prima u svoje naručje novine koje ću pregledati sutra, časopise sa receptima koje ću jednog dana isprobati, modelima haljina koje su bile moderne u srednjem veku.

Treća kesa se malo zgrčila, uplašila se koja će nju muka da snadje. Gledam strogo  po kući, energično je uzimam i trpam krpe koje su za neku svrhu samo niko ne zna koju.

Srećno stojim na raščišćenom ratištu moje kuće, misleći kako će svi da se dive i priznaju moju muku.

Sve je čisto, blistavo, kao da si u nekoj prodavnici nameštaja, meni je malo i antipatično, kao da niko tu ne živi...

Zvrrr... Komšinica. Ja sva srećna, nisam radila uzalud, odmah će da primeti sa vrata

-Vidi što sam sredila kuću, kažem ja za svaki slučaj, očekujući ovacije

-Nisi sredila cveće, imaš suvih listova....

Toliko o poslovima u kući, vidi se samo ono što nisi uradio... odoh ja da gubim vreme na drugi način

Bila je lepotica.

Gledala je sa visine na sve oko sebe. Znala je da je u svakom društvu kraljica, najlepša, najpoželjnija. Sve žene su se poredile sa njom, u mladosti, u svom punom sjaju, uvek su želele da budu kao ona.

A ona? Umela je da svoje obožavatelje povredi, duboko, do bola. Oni su je i dalje voleli, uzimali, divili joj se. Ponekad je bila mala, divlja, ponekad vatrena, nežna ili elegantno odbojna. Ona ih je sve volela, svima se davala, i ostajala uvek mirisna, zavodljiva, i nepristupačna svima...

Žene su širile oči kad bi je dotakle, pomilovale, radovale joj se, odvodile bi je kući i danima joj se divile.

Mladoj devojci je on izjavio ljubav smeškom, rečima volim te, i pružio je nju, ružu, crvenu kao krv, žarku kao njegova ljubav.

Za laku noć

 Došao Muja u ambulantu

-Poslala me žena da na kastraciju

-Jeste li sigurni da to želite?

-Siguran 100%

Bi što bi, i Mujo krene kući gde ga dočeka Fata

-Mujo, je si li bio na vakcinaciji?

Želeo ju je već duže.

Ponekad mu se činilo da je ona jedina koja ga usrećuje.

Ponekad je bežao od nje, uzaludno, naravno, uvek joj se vraćao, željno i strasno.

Zatvorio je oči i zamišljao ju je, onako vitku, kako grli svojim rukama, dodiruje, miluje privlači sve bliže i bliže...

Uvek je spremna za njega.

Sinoć se ušunjao po mraku da nikoga ne probudi i kad ju je samo dodirnuo bilo mu je lakše. Zgrabio ju je i odneo u spavaću sobu.

Da li da zapali cigaretu odmah ili posle?

Možda... ne, sad će da zapali. Povukao je žudno dim, nepunio je pluća dragocenim otrovom, malo se zakašljao, pa pružio ruku ka njoj. Čekala ga je.

Ruka mu je pomalo drhtala od želje.

 Zgrabio ju je, privukao. Još jedan dim, a onda ona. Dotakao ju je usnama, mmmmm.... kako je dobra. Zagrlio ju je obema rukama, prijala mu je njena hladnoća.

Prineo je užareno čelo njenom telu, nagnuo se i onda žudno ispio, kako je dobra ta čaša

hladnog piva...

Valcer

Stajala je na balkonu

Mesec je blistao, Zvezde sijaju, opojan miris čempresa, more treperi, lise se razlivaju na mesečini, neki ribar lagano odlazi na pučinu, vesla dodiruju vodu, milujući je pre nego zarone…

Muzika je dopirala niodkuda. Jednostavno je bila tu, dodirivala je opijala…

Zatvorila je oči ,

 Valcer,

 On….

Lagano ju je objumio, njeno telo se nežno zatalasalo ka njegovom, ruka na ramenu, osmeh na licu. Zaplivali su u ritmu. Okrenuo ju je, dotakla mu je rame samo delić sekunde, dovoljno da oseti drhtaj celog tela

Ram tam tam, ram tam tam, jedan korak napred, pa pogled, telo se leluja prateći muziku, korak, ritam, Njega. Okreće se, ruka na ledjima je peče, kolena podrhtavaju, dah se ubrzava, muzika je sve brža, ne prati ga, leti sa njim….Brže, brže, još brže, adrenalin se razliva, obrazi su rumeni, oči blistaju kao zvezde, ram tam tam, ram tam tam…

Smeši joj se, naslanja glavu na momenat na njegovo rame, a onda ponovo se okreću , ram tam tam, njegova noga, koleno, ne to nije ples, to je više od igre, to je jedan život koji poznaje samo onaj koji igra valcer… grli je, dodiruje ga… muzika osmeh, zadihana je… srećna je, tako je srećna, neka muzika nikad ne prestane, neka ples traje večito…

Smeje se svojoj radosti, muzici, Njemu…

Otvara oči

Muzika nestaje

San

Sve je samo san…