Najvazniji je čvrst karakter, zar ne?

Izbacila sam ga iz kreveta. On će meni da nabacuje komplekse i otkriva skrivene misli. E, nije ga majka rodila  koj` će da meni gospodari. Istuširala sam se i hrabro legla u krevet. To što ja u decembru, kao luda Nasta idem u krevet u nekoj spavačici.... kao da se spremam da zavedem ceo svet i muški, ženski, i još nekog vanzemaljca pride...  nije bio nikakav problem.

Pokušala sam da zaspim, san mi ne dolazi. Kafa. Mislim... prevrćem se, okrećem brzinom pred kojom izgleda i ringišpil da miruje. Ništa.... sati prolaze.

 A da ga ipak uzmem u krevet?? Ni slučajno! Samo na sekund? Neeee...

 Hrana, iskačem iz kreveta... tacna... frižider... gomila hrane nestaje.... Ringišpil...

Zaspala sam... uraaaa ja sam pobednik... ma, znala sam...

Posle pola sata, nešto mi zasmeta na glavi... zima mi... na glavu... ruke su mi visoko podignute... ledenice...  hladno mi na gola ramena... uvijam se da zaspim... sve mi je toplije... i previše... ringišpil...

Besna sam na sebe... ali... oblačim pulover.... ringišpil... ćebe... uraaa... ti ćeš da mi kažeš da ne mogu sama da spavam...

Uvijena sam od glave do pete u neke krpetine... sad ću da spokojno spavam... pa ja to i spavam...

 Ne mogu da se pomerim od tih krpetina, ali zaspaću... Toplo mi je pulover leti na kraj sobe, izvlačim se iz onog ćebeta... ne gledaj na sat... to nije zora... ja ne mogu sama da spavam... ihhhh.... ja... ja sve mogu... i ja ovo spavam, a piše neki duh

Moje misli, nije nego.......