Šta sam radila danas neću da pišem, mada bi vam to bilo verovatno interesantnije... ali nema... a bilo bi za jedno tri posta....
Pade noć. I naravno ja imam karte za pozorište. Napolju lepota vremena... noćas će spavati miš i mačka zajedno. I sad ja krenem da se oblačim. Obično mi treba pet minuta... ali treba sve te slojeve naredajati na sebe..... plakar osta prazan..
Setaju oni pingvini po Terazijama i Knez Mihajlovom, dive se onim svetlima... ja jurim kao da me goni bik sa sve toreadorom.... dojurih u pozorište, odmah... malo nezgodne asosijacije. Samo što poče pretstava izvadiše mašinke, ubiše nekog Čačkalicu... valjda onog što je nestao sa bloga...
Posle pauza, to mnogo volim, šetaš merkaš zgodne tipove, a oni tebe, pa kad se nagledate, popije se sok, nema ovde šampanjca, mi smo sirotinja... onda opet pišti neko zvono, kao kad čoban tera ovce, i to zvono utera narod u salu.
Počelo je mnogo interesantno Dafne, nije Dafina, nego onaj preobučeni muškarac iz “Neki to vole vruće”, sa Slatkicom u krevetu.... Kao nešto bi, a ne bi. Narod umirao od smeha, ja malo kiselo, gura me drugarica što se ne smejem... šta da joj kažem?...
I završi to... jedva... odoh na bus, jedno pola sata sam igrala pipirevku, uz zvuke nekih harmonikaša, oni posle dobiše pare od promrzlih čekača a ja udjoh u bus..... meni ništa nisu dali, nisam sigurno lepo igrala....
I sad ću da se zaletim pravo sa vrata u krevet, neću ni da se skidam, umorna sam oči ne mogu da držim....i i i i i ulazim ja u kuću....
Leeeeeleeee, šlog da me strefi... curi voda niz stepenice, zapljuskuje vrata, pa niz stepenice koja Nijagara... narod izlegao kao da je sabor... svi cokću i uzdišu gde je??? ... gde je???... Otputovala sigurno... a neki i psuju onako sočno... tu ženu što je nema.... sirota...
Ja sam se pomolila svim poznatim i nepoznatim.... samo da nije kod mene... ne smem da podignem pogled ka vratima... a i ne mogu zapljuskuje ona Nijagara... Leeeleee, u lift ne može, nijagara skrenula neki deo i tamo.... Zažmurim ja kao Bajaga što reče, ljuljnem kroz onu vodu, podignem pantalone, i ronim do stana..... Uraaaaaaaa... nije kod mene,dižem ruke , stežem ih, delim osmehe na sve strane... bravo... kao bokser kad nokautom pobedi...
Ali za kratko moje bejaše... ona vodurina ima nameru da udje kod mene, neće valjda tu da spava.... nekako se sliva ka mom pragu... i sad umesto da ronim po krevetu, čekam majstore da skrenu vodopad... leeele... na moja kola u garaži.... valjda neće baš na njih... a mozda ih i opere ta voda... lepa čista...
laku noć onima kojima se ništa danas nije desilo, primite me u svoj san... videćete, neću biti dobra....
....... 