Ljudi moji, svašta na ovom svetu. Sedim ja kao svaka poštena ženska u kući, ne mislim da mrdnem ...ali ne lezi vraže....Pojavi se sa nekog bloga neki Čaki i počne da burgija, da se ide  na izlet, pa da se ide. Teško ribu u vodu uterati...i i i  ja već držim kvaku u ruci... Kola boli glava, nije baš glava, ali točkovi i motor, nisu najbolji, a i vrata se ne zatvaraju... nema veze sutra se kreće....

E, sutra, ima još putnika, te hoće, te neće, dok se oni kolebali ijaaaaoooo, pljusnu ti neki sneg, zaveja drumove, zaledi puteve, ali mazge kretoše kod deda Mraza....

Dobro su prošli, samo im se tri puta kola kvarila, bar toliko puta  Čaki izjavi da mora da gvirne nešto ....Da je gvirnuo, gvirnuo je, i da smo išli dalje, išli smo...

I led okovao put, nismo ni zalutali, a kad stigosmo leeeeleeee.... dočekaše nas kao da smo došli  baš sa blogoja..... uvedoše nas u neku sobu kao sa filma, pa kad počeše da iznose... videlo se da smo izgladneli i ožedneli... ja se uhvatih za čašu sa vinom, neki za pivce, a neki sipaju so na ruku, pa drmnu tekilu, pa limun.... to mi se najviše dopalo... meni nisu dali, kažu treba tek da se utreniram... Onda počeše da dolaze gosti...he he he he....ne morate baš sve da znate, ali bilo je i za mene i za Čakija da gledimo... a da smo gledili... i... hmmmm.....

Onda dodje Mungi, ijaaaooo, ta ti napravi cirkus od smeha dok si rekao piksla, još me usta bole od smeha....

Mala princezica nas je prvo osvojila svojim šarmom, a onda pobegla u sigurnost svoje sobe.

Glavna domaćica je kao neka vila oko gostiju lebdela, zabavljala nas, ma uživali smo milion posto, ja još malo više....

I prodje noć, ja sam odlično se smestila, jel ste uopšte i sumnjali.... siroti Čaki.... borio se sa frižiderom.... dušecima... ali ne bih rekla da mu je bilo loše....

Ujutro, drmnusmo kafu i kad su domaćini već hteli da nam mašu, počeše da dolaze gosti, naravno i jedan šarmantan mangup, a AnaM poče da trepće kao svraka na jugovini, da se uvija i izvija ka mangupu, a Čakija samo pita:kad ćemo, ni on baš nije jurio.

Videše domaćini šta ih čeka, pa opet postaviše bogatu trpezu....

Kad je pao mrak, mobilni počeše da zvone kao da su nas oteli svemirci, Čaki samo mahnu rukom:Pokret....sve je dobro prošlo i ljubljenje i pokloni što smo dobili, puna kola, i pozdravi, ali AnaM  ne bi bila AnaM  da nije ostavila tašnu , posle jedno 20km, dolete neki irvas i donese je, još smo u snegu pričali....lele...kad ti Čaki pritisnu gas...dobro sam imala farmerke.... ne znam gde smo toliko žurili, opet je zastajkivao na putu, gvirio  i  grdio neke svećice, neke cilindre, hladio se motor, ja zagrevala i tako to...E...kažite dragička, moja kolica raspalila 12o km po snegu u noći...ma, ne, nisam se bojala, gde bi ja....uživala sam...