Nešto mi sad žao, ali Gulanfer navalio, neka ide, pa neka ide, uplašio se drugar da se ne razbolim. Neće grom u koprive. I šta ću, ja počela da tražim Slatkiša, pronadjem ga u nekom kafiću gde je bio vlasnik Objasnim mu situaciju, da je loše pretstavio Zemlju pred Svemirom, da ode do Belladonne.... i tako to...

Pristane Slatkiš.

Mislim najviše zbog onog...  i tako to...

 Kad smo bili pored moje kuće, šta reći, Belladonna ošinu, pretvori ga u Kaktus, okomi se na mene, nisam se dala, ali sila je sila, klepi me baš podobro po glavi, sve mi točkiće pomeri, nadam se u pravom smeru, zabolelo me je kad sam u izlogu radnje primetila da sam postala ruža... strava, to mi je dalo snage, ogrebla sam Belladonnu trnom, svemirce zapahnula onim sladunjavim mirisom, koja žena još koristi miris ruže? Oni odoše... daleko im lepa kuća, a ja ostah zasada.....

Bila sam planirala još koješta, ali me pritisle nove ideje... ne ljutite se... pa...  ovo se odužilo, a malo je toga što prija kad se oduži... slažete li se samnom?

Сад ће да се буни извесна персона што завршавам питањем, али шта ми можеш... у та та... у та та????