Nije smešan post...!!!

Pročitah u jednom postu pitanje: da li je moguće voleti dve osobe u isto vreme?
Moj glupi komentar je bio kakav je bio, nije važno....
Lagala sam....
Ja sam uvek volela dve osobe istovremeno, jedna je dopunjavala drugu.
Jedna majka H me je rodila, druga majka S me je odgajila.
Obe sam volela na svoj način. S me je nesebično školovala, hranila, brinula za mene cele godine, nekako je bila uvek tu za mene.
H sam vidjala leti, čim škola završi, ili kasnije, kad dobijem godišnji, odjurila bih u njeno naručje.Obožavala sam je. Uživala sam na moru, jurila po izletima, imala prijatelje za koje bi poginula, tamo sam se i zaljubila.
Onda sam se tužna vraćala majci S. Ona me je uvek dočekala sa nekim problemom, pričom, zahtevima, volela sam to. Bio je izazov.Vraćala sam joj sve što sam mogla, i kad je tražila i kad nije. Nisam mogla da je napustim, ne volim da odem od onih koje volim, iako bi mi bilo bolje da to uradim.
Jednom se meni neko blizak razboleo, majka S nije mogla da pomogne, priskočila je majka H, i vratila život njemu, koga sam volela više od bilo kog na svetu, više od sebe. Nikad to nisam zaboravila majci H, volela sam je još više, ako je to moguće, poštovala sam njeno znanje i moći koju je tad pokazala.
Kad sam bila sa S nedostajala mi je H, i obratno. Nisam dozvolila da neko u mom prisustvu kaže i jednu jedinu reč protiv bilo koje majke. Branila sam onu drugu kao tigrica. To mi je često stvaralo probleme.
Moje majke su nekad živele zajedno, stalno su se nešto čarkale, kao prave sestre. H je tvrdila da ju S iskorišćava, da hoće da uzme ono, što nije njeno. S je opet htela da bude u svemu prva, ona je govorila da je to vekovima njeno i da ne da nikome. One su se svadjale kao piljarice, drugi su im se prvo smejali, pa im se rugali, a onda su našli u njihovoj svadji korist za sebe.
To im nije bilo dovoljno. Potukle su se, prljavo, krvavo, bile su zle kao da su se takmičile koja će biti gora. Moje srce je krvarilo, nisam mogla da stanem na stranu ni jedne, ni druge. Prvo je H tražila da se odreknem majke S, a odmah zatim S je tražila da se odreknem majke H.
Da li biste se vi mogli odreći svoje majke??? Šta biste uradili, da život vaših najmilijih zavisi od vaše odluke??? Ne žurite, razmislite, imate vremena, ja ga nisam imala.
Bila sam gladna, povredjena,umorna, svakodnevno je neko rekao nešto prljavo o mojoj H majci, morala sam da ćutim, drugi su zavisili od mene. Onda me je pozvala majka H, telefonom, ispljuvala me je, rekla da sam izrod, i još puno ružnog. Ćutala sam. Šta sam mogla da kažem? Obe su bile u pravu, zar nisu shvatile koliko to njihovu decu boli? Kakve su to majke koje ne vole svoju decu, nego su dopustile da im se omladina rasprši po celom svetu?
Sad su se kao pomirile. Stalno reže i dalje jedna na drugu. Prave se da se podnose, a raduju se kad se onoj drugoj nešto loše dogodi.
Zašto ja nisam mogla da imam, kao svi drugi, samo jednu majku, koja me voli? Možda zato ja ne umem da volim. Uvek se bojim da će me povrediti, kao što me moje majke stalno povredjuju.