Moram još jedan post posebno posvećen ovom danu!

Vidjeli smo se danaaaax!!!  Da, da, da... napokon! JebOte (da prostiš) :D. Sad sam sretna zbog toga. A kad sam krenula i vidjela tebe sa zadnjeg sjedišta kako me gledaš i kako si napravio onaj hug kad je krenuo bus, su su mi se oči napunile nenormalno onim... Bila sam šonjava čitavi putem do kuće rezmišljajući i o tome kako je tebi... I motala nekakvu misao po glavi. Nešto kao da sam u filmu, da otvorim ona vrata i dotrčim do tebe u zagrljaj... Bože svašta... Ali sad je oke, držim se obećanja... :)

A sad... odoh da te smirujem preko emesena baš. Srbija nije prošla... Ajme pa šta pišeš to... :D

Sad kad imam ovo, ne mogu a da ne objavim moj poklon :D. Moram jednostavno :D. Sviđa mi se jako, prelijepo izgleda kad svijetli  :).

Ta-daaa...!

I ovdje piše fino: ,,Sad je i 13 srećan broj, srećan jer je i on sad naš. Volim te Mon Ami! ... Ah, pa ima li ko da je voljen više od mene... Naravno da neee, evo im...  . Hehe, ludo, zaljubljeno, šta ćeš... 

Pa da :). Šta ću ti kog vraga sad ja ako nisam oke. Pa se trudim radi tebe iako nije lako stvarno. Već dva dana se nismo vidjeli. Dugo već nije bilo tako. Ali sutra ti jednostavno moraš doći u Prijedor, po svjedočanstvo pa, vidjećemo se, nadam se. Iako se plašim da je svašta moguće za očekivati. Ali neka. Ne, ne, ne. Neću tako razmišljati. Naravno da se vidimo, šta mi je? :)

Hranim se slikama koje vadim iz misli. I onom crvenom majicom koja nosi miris tebe. Ona mi najviše pomaže. Pomaže mi svaku noć da zaspem kao dijete u zagrljaju s njom. Volim da mi je sa desne strane, tamo gdje ti spavaš kraj mene uvijek. Nekad zaplačem jer ipak ta majica ne može biti ti i jer mi nedostaješ. Jer bi voljela da mogu zagrliti tebe, da osjetm tvoju toplinu. Da se onako probudiš i zagrliš mene, pa već kao da za minut zaspeš ponovo. Da osjetim tvoje disanje. Kad otvorim oči da vidim tebe kako spavaš i da te tako mogu gledati satima dok te ne probudim.

Odoh nastaviti ništa ne raditi i dosađivati se uz pospanost.

Ah... ma volim ja tebe :).

Ah, pa kako da izostavim... ne mogu to. Čitav dan mislim o tome, zašto nisam spomenula.

Eto, samo onako, da ostane zabilježeno. Onaj bolesni razgovor započet ''cigarom koja se mota'' ne znam kako se to ''stručno'' zove cf. Nije ni bitno... I tek da znaš. Ti si prvi počeo :D. Da nije bilo cigare, ne bi bilo ni izgorene djece cf... Šta bi ja sad? :D.

Eto...

A čitav dan čitam onu knjigu, samo danas sam je više od pola pročitala. Tako da nisam previše mogla razmišljati kakav će biti sutrašnji dan. Nije da je pomoglo super, ali čuj... svakako da je bolje nego kad ne bi radila ništa osim sjedila i buljila u stvari po kući.

Sad trebaš ti doći na emesen, pa... Bićemo oke, nadam se :). Držimo se mi... :). Hug.

Trudim se, ali... kad znam da te neću sutra vidjeti, užasno je . Znam, da... bilo nam je lijepo. I sad nam je godina i mjesec. Ali... i ovo vrijeme... dosadna kiša i sve... :/.

Vazduh mokar, vazduh crn
U mom srcu ružin trn
Nisi tu, a napolju kapi kiše

Bela soba, beo zid
Težak bedak, teški vid
Nisi tu, a napolju kapi kiše

Kad nisi pored mene
kroz vene kiša krene
Kap po kap
Kap po kap

Šta drugo, nego još jedan divan dan. Jako lijepa predzadnja proljetna sedmica :). Još dan do ulazka u drugu godinu :). Eto, srediće ti pasoš, imala sam neki osjećaj da će to ipak na kraju nekako... Mislim da si primjetio, a uostalom i rekla sam ti da ne znamo... moguće je ipak da ćeš ga nekako stići predati. Ne mogu reći da nisam sretna zbog tebe što ideš, naravno da jesam. Ali... ono nešto ima, mislim da me razumiješ. I tebi će biti teško tamo, vjerovatno. Jer ćemo biti razvojeni dosta dana. Ne znam zašto, stvarno ne znam, ali uvijek mislim na to da ne moraš ići, niko te ne tjera, nije baš da ti se ide nešto posebno znam, razumijem ja to, razumijem baš sve i mrzim to što mi se mota po glavi da možeš ne predati pasoš i reći da nećeš ići, a izvadio si ga zbog toga i planiraš ga dati, a ne moraš. Izvini. Znam ja kako je tebi sad i meni je bilo. Htjela sam ići na tu ekskurziju odkako sam završila deveti razred. Kontala sam, nešto, vau... kako će to biti... tamo negdje ići, vidjeti nešto drugačije ljude, poznate građevine i ... gluposti neke. Kad mi je Jelena ono ipak poslala poruku da neće niko ići, ja sam joj poslala prvu poruku da ipak preda pare za mene. Nije mi baš toliko bilo bitno to što niko ne ide, iako jeste bezveze, ali meni ne predstavlja problem. A onda si ti bio tužan pomalo i nisam mogla... Morala sam joj brzo napisati da neću ići. I onda sam shvatila da ne bi otišla bez tebe, nema šanse. Kako da ostavim tebe tu, a odem. Ne bi mi ništa bilo zanimljivo, ne bi se radovala što bi išli vidjeti ovo ili ono. Noćima vjerovatno ne bi mogla ni spavati, ako bi hotel imao balkon, bila bi tamo i mislila na tebe. Užasno bi mi bilo krivo jer sam mojom odlukom odlučila da odem od tebe tako daleko i da te ne vidim tako dugo. A ovako sad... Biće nešto kao lakše jer, ideš samo ti. Znaš, ipak je drugačije kad jedno ide. Da oboje idemo, to bi bila katastrofa. Jer sve škole tu negdje od prilike isto idu i mislim da kad bi se jedno od nas dvoje vratilo i za par dana trebalo da ide, ne bi otišlo. Mislim da mogu reći kako sam sigurna u to. Stvarno. Neka, tješiću se... Samo par dana, samo jedno ide. Proćiće. Ma znaš šta? Ipak sam sretna što ti možeš da ideš. I treba da ideš. Nije to tako strašno :).

A ovo za raspust... Pa, preživićemo nekako. Uspjećemo mi to. Samo mi nije jasno što si se bojao da će nas udaljiti pokoji šupalj dan izmđu prelijepih koji nas čekaju. Naravno da neće. Kako si mogao pomisliti takvo što? C c c. Znam, neće biti lako. Nedostajaćemo jedno drugom, UŽASNO :)! Ali... ti meni nedosaješ već onog trenutka kada sjednem u bus ili kada sjednem u kupe, ili kada ti uđeš u voz i staneš kod vrata, tako da te vidim, a ne mogu te zagrliti, niti C. Nedostaješ... nedostaješ mi već sad toliko da ide voda. Ali neka. Neka svega toga. Bitno je da znam da ćemo biti zajedno, da ću biti tvoja, a ti moj do kraja života dok god budemo disali, a i poslije toga, dogovorili smo se :). Uvijek pronađem tračak sreće zbog toga. I ne mogu nikad nikome da se zahvalim dovoljno zbog onog trenutka, zbog svih ostalih trenutaka sa tobom. Zbog naše veličanstveno-posebne 3 minute. Zbog toga što smo se uopšte upoznali, pa zavoljeli... Kakva puka slučajnost, a opet kao da nije... I zbog svega što je bilo kako jeste i zbog onog što će biti zauvijek ću biti tvoja. I juče sam bila, i danas, sutra... zauvijek samo tvoja. Svaki dan te volim više, svaki dan si mi ljepši, svaki dan ti se više divim, svaki dan te više volim slušati i svaki dan sve više želim da uradim sve što mogu da budeš sretan, svaki dan više želim biti poslušna curica koja trčaka samo za tebe po sve šta ti treba. I još uvijek traju oni leptirići u stomaku svaki put kad treba da se vidimo. Još uvijek znam da zadrhtim na sekund kada me poljubiš. I tako drago mi je što nam ljubav ne slabi, ne jenjava... samo više jača i veže nas. I ta ekskurzija što sam pisala gore. Ma proćiće to, znam. I sad se spremam samo da dočekam tvoj zagrljaj kad izađeš iz busa. Bože, već zamišljam taj trenutak i koliko ću sretna biti što te vidim i grlim...

Ljubav stvarno daje smisao svemu.

Samo tvoja... Pufnica .

Volim te najviše :).

I pitaš me toliko puta jeli mi bilo teško ustati nešto ranije da ti odem po Ex Ponto. Pa naravno da nije, za tebe i zbog tebe sve mogu. A ustajanje pogotovo, pa znaš da ionako ne spavam mnogo, jer me uvijek neko, nešto probudi i onda budem čangrizava :D.

Bilo nam je skroz fino... Nekako mi je samo teško, kad znam da se nećemo moći viđati svaki dan kako smo navikli već . Ali dobro... znaš kako ćemo ponovo biti onako sretni kad se vidimo. Kao ono prvih mjeseci... vjerujem da će biti tako :). Uostalom, bićemo dugo zajedno. Ovako smo svaki dan po 3-4h, a moćićemo sad i duplo, po 6-8h, ali svaki drugi dan. A i imamo još godinu dana škole pred sobom :). 

A ta ekskurzija, kao da te neće biti mjesecima. Ali neće te biti više od 3 dana... a znaš i sam kako su prošla ta 3 dana. I ne znam, rekla sam prije, ne znam jesam li već i pisala ovdje... Ono kad si mi rekao da nećeš ni ti ići, a ja sam te pitala ''A što?'', onda smo se pogledali i nasmijali, pa sam rekla ''Da, glupo pitanje, znam. Ne bi ni ja da ti ideš.'' I ne bi, a glupo mi je da ne odeš zbog mene, jer ipak, svi kažu da je to jednom. A ja, sebična sam i hoću da ostaneš sa mnom. Izvini. Stigao predati pasoš ili ne... sad to nije na meni. Biću tužna i sretna ako ga stigneš predati na vrijeme. Biću užasno tužna jer te neće biti danima, neću te moći zagrliti, ne znam ni hoću li moći čuti tvoj glas. A biću i sretna nekako jer ideš, znam da hoću, jer drago mi je da imaš priliku otići negdje, fino je to. I obrnuto. Biću sretna što ne ideš, bićemo zajedno, a bilo bi mi pomalo i teško jer ne ideš sa tako rečeno, društvom. Meni je bilo i ovako malo žao, a nije baš da bi se imala sa nekim družiti. Ali ono, nije da nisam htjela ići. Ipak za razliku od mene, imaš neke bolje prijatelje u razredu. I da oni odu, a ti ne.. Ne bih ni to želila. Teško je to... nemam pojma kako sad. Kako god bude, proćiće... Eh, ne bih više o ovome, pune mi se oči vodom cf. Idem dalje sa današnjim danom :).

I meni je lijepo čak i kad sjedimo u tišini jedno pored drugog. A i onaj vjetar je nekako poseban bio :). Kao stvoren za nas dvoje samo, za danas. Lijepo mi je bilo ono kasnije kad smo ustali i zagrlili se jako. A kad sam htjela da ti vidim lice samo, rekao si da ne idem... a ne bi ja nikud od tebe otišla :). I onaj trenutak jedan, kada kao da sam zaspala tebi na ramenu. Bilo mi je samo prelijepo. Sa tobom sam, grlim svoju nogu, toplo je, ugodno, a puva fino. Samo sam se opustila i pustila da trenutak traje što duže. Bilo mi je beskrajno lijepo. Volim osjetiti onaj lijepi vjetar, snažan, a nije hladan. A uz tebe se taj trenutak pretvara u nešto što mogu svaki put iznova po prvi put da osjetim. Moram da dodam i da volim kad smo zagrljeni i držimo se za ruke, naslonuti jedno na drugo :).

Eto, baš kad sam se zapitala ''O, Bože, zašto je ponovo to tražio, opet će se razočarati... Molim te, samo da ovaj dan ne pokvarim'' Kad eto, izašlo je iz mene...

''Neka ljudi govore, na na na na, nek' mi stave okove. Još više znam, još jače znam... ne puštam te ja!'' :)

I rekao si mi da si i zaboravio da te boli ono, što mi je bilo drago čuti :). Valjda ponovo, kao prije ono sa glavom... zaželila sam da prođe, zamolila onog gore. Rekla mu da mene može sve da boli, koliko god hoće, samo da tebe prođe. I prošlo je... valjda me i čuje nekad :).

Rekao si mi i da znaš da te volim... :). Kad sam to čula... bilo je... lijepo i drago mi je što znaš :). Ali ne samo da te volim... Nego, volim te, puno, najviše. Trebao bi da znaš da samo tebe volim NAJVIŠE. I osjećam da nam niko nikad neće uspjeti oduzeti ovo naše što imamo. Ni godine, ni ovo zlo vrijeme koje tako brzo prolazi od kad imam tebe... Niko.

I nikako da prestanem od sinoć slušati onu Nowhere Warm od Kate Havnevik...

Aaaaa, danas je bilo tako finoooo... :D Ne mogu da vjerujem da si 3 peza ukrao cf. Oni će stvarno bankrotirati zbog nas :D. Bilo mi je lijepo i kad smo hranili golubove one, posebno onog spešl bijelog sa tačkicama :). I ona kiša... toliko smo se smijali, bože me sačuvaj. Pra'o smo pokis'li. Sve sam ti htjela reći kad smo došli u ''Life'', a bilo mi je glupo nekako, pa mogu ovdje, vidjećeš to ... lijepo izgledaš i kad pokisneš, jako lijepo . I naša pjesma, Chasing Cars... baš mi je bilo lijepo kad smo je čuli . Tako lijepo da nisam ni nastavila onu priču o nemam pojma čemu, vidiš, zaboravila sam sasvim :D. Ne pokušavam se ni prisjetiti, razmišljam o onome danas i tebi, pjesmi i svemu .

''We don't need anything, or anyone...''

I imamo novu našu pjesmu - Beck, Everybody's gotta learn sometimes... :) Mislila sam prije predložiti da bude naša, ali nisam. Eto, ti si par mjeseci kasnije i neka si :D.

''I need your loving like the sunshine...''

I stvarno želim da nastaviš pisati ono.

I već par dana razmišljam... nedostaje mi ono ''just yours''. Bi li ti rekla ili ne... ne mogu se odlučiti. Možda ti i kažem za koji dan...

Nikad mi na kiši nije bilo ljepše nego danas... VOLIM TE :)

Oh, evo dođe mi ti brzo na emesen. Ništa, pisaću ovaj post dok ne krenemo... polako, pa koliko stignem. :D

Iako sam balava i umorna čitav dan... i nemam snage i ... afaskgmn. A tebe je glava pomalo... Šta da kažem? Rečenicu koju pišem u svakom novom postu :D? Pa naravno, ništa novo ako kažem da nam je bilo lijepo. Svašta. Uvijek nam je lijepo... a gotovo da će godina i mjesec :). I moram ti pisati tamo na emesen-u ... zasoaćeš. A ne mogu i ovdje i tamo. Moram brzo, brzo... da ovaj dan nekako obilježim i kažem šta smo radili tako da ostane... Gledali smo krvoproliće, užasan dvoboj koji je završio razgovorom :D. Jeli smo lepinje!!! NEtopljene! Prvi put, oboje :D! I onaj cuko što nas je ostavio kad smo se htjeli igrati s njim... cf. Bezobrazno :D! I Zorana što mi je rekla... da se pravo vidi da se volimo. Svi koji nas vide i koji nas znaju to kažu...  I već si me pitao šta radim, a ne mogu da te muljam. ružno je... iako sam rekla da čeprkam po fascikli, užasno je, odvratno, izvini... ali nisam ti mogla za ovo reći... izvini, izvini, izvini. Hoću da ti bude drago kad vidiš koliko dugo pišem o nama :). Eto... sad se idem posvetiti samo tebi na emesenu. :)

A sutra ćeš mi pustiti da ti otkinem one krastice od starih čibuljica... jeej :D.

Danas...

Ono za časove gitare... Nisam zaboravila naš dogovor. Ti ćeš me učiti, naravno. To najviše i radim zbog tebe. Hoću da naučim nešto, da ne budem stvarno bezveze dijete koje ništa u Božijoj bašči ne zna. Sjećaš se prvih puta kad sam dolazila kod tebe kad si mi govorio, aj da te naučim, aj da te naučim... I sve to. Pa kad toliko hoćeš da naučim, naučiću. Samo da ti kažem da se jako veselim tome što ćeš me ti podučavati, jedva čekam :). Biće svačega, biće teško sa mnom, znam. Ja sam laka u odustajanju, stara mi to uvijek ponavlja. Kmeziću se, neću htjeti, ti ćeš se duriti na mene, bićemo šonjasti zbog toga, predpostavljam, plakaću, neću danima htjeti vježbati jer mi se neće dati, jer sam lijena. Sve u svemu, teško tebi :D. Ali... uspjećemo nas dvoje to! Jer ti si moj podsticaj za sve... samo ti si tu kad trebam čuti ''možeš ti...''

Krivo je i meni što ne mogu da pjevam. I znam kako to izgleda, zato mi je još više sve to... bezveze. Naravno da mi ne bi trebalo to biti tako teško... ne tebi, nikako. I počnem... a neće. Suši mi se grlo, pa onda nešto stane tu i ne pušta glas van, počnem da drhtim, ne mogu se sjetiti riječi, vrtim ih u glavi i sve se izmješaju, jedna ispred druge, nijedna nije na mjestu, plače mi se jer ne ide, a htjela bi jer znam da bi ti onda bio sretan, a to mi je jako bitno, onda glas bude takav, ''plačljivi glas'', znaš onaj... pa onda ćutim da ti ne bi primjetio kako suze samo što nisu izašle, oči se već napunile... Pogledam tebe, a ti sav potišten, ne razumiješ me, ne razumijem ni ja sebe. I žao mi je. Htjela bi samo da ti mene shvatiš, da ne mogu još. Ne znam zašto, znam da ne bi trebalo postojati ništa šta ne bi mogla pred tobom, Znam to, znam, znam, znam... Ali šta da radim kad... Ne želim ja da budem takva, da to bude tako. Znam da tebi nije bitno kako ću nešto odpjevati, uopšte nije bitno. Ne znam šta bi još pisala o tome. Valjda još nisam spremna, sigurna sam da ću biti jednom, samo ne znam kad. izvini. Ja bi htjela da ti svaki dan pjevam...

Sve u svemu, ti si opet sve popravio na kraju :). Hug.

Volim te... Obožavam te... :)

Nas dvoje... zajedno, možemo sve šta poželimo... :)

Bilo je jako fino. Ne znam uopšte šta da pišem o ta dva dana. Prelijepo nam je svaki put, ta magična 23h :). Drago mi je što si mi svirao :). I jednu našu si, čini mi se, a možda sam ja to nešto pogriešila... izvini ako jesam, znaš mene... i Rundeka i Štuke... uh, i posebnu... Ako znaš bilo što :). Volim kad mi sviraš, još više kad mi pjevaš. Jako, jako to volim. Htjela bi da me prestaneš pitati više jesi li mi dosadan s tim sviranjem... NISI MI DOSADAN!!! NISI! Ima da sviraš! :D ... :) Volim te.

I filmovi... obožavam ih gledaiti sa tobom. Jer naravno, šta drugo nego... posebno je :D. Sinoć smo gledali Shutter Island i Orphan, a danas Kung Fu Panda i Pogled sa Ajfelovog tornja. Sve ovako navodim po nazivima jer ovako ćemo se sjetiti svega u detalje kad budemo čitali ovo za godinu, dvije ... ko zna koliko godina unaprijed. Znaš? Zbog toga ja to... :) Znaš da ja... u stanju sam zaboraviti nešto za 2 minute, kamoli za par godina. Iako se neke stvari ne mogu zaboraviti, naravno. Ostaje i kod mene nešto, ali, šta je sigurno, sigurno je, neka i ovako :D.

Ako znaš bilo što... naša  :)

Ne znam šta da radim sa sobom
Na šta misli da bacim
Eto stvaram polako pjesmu o tebi

Gledam tvoje tijelo
Ludujem za njim
I ponavljam u sebi samo jedno

Poljubi me, poljubi me
Pa mi prste u kosu uvuci i zagrli me
Poljubi me, poljubi me
Pa se privij tik uz mene

I zapjevaj
Ako znaš
Ooooooo bilo što

Želim da se stisnem uz tebe
Da te milujem
Da ti šapućem na uho bisere
Da pričam o slobodi
Da se glupiram
Da ti kažem oh ti ludo jedina

Fina sličkica, moraću ja tebi ovako nešto... :)

I find the map and draw a straight line
Over rivers, farms, and state lines
The distance from 'A' to where you'd be
It's only finger-lengths Jobby that I see
I touch the place where I'd find your face
My finger in creases of distant dark places

I hang my coat up in the first bar
There is no peace that I've found so far
The laughter penetrates my silence
As drunken men find flaws in science

Their words mostly noises
Ghosts with just voices
Your words in my memory
Are like music to me

I'm miles from where you are,
I lay down on the cold ground
I, I pray that something picks me up
And sets me down in your warm arms

After I have travelled so far
We'd set the fire to the third bar
We'd share each other like an island
Until exhausted, close our eyelids
And dreaming, pick up from
The last place we left off
Your soft skin is weeping
A joy you can't keep in

I'm miles from where you are,
I lay down on the cold ground
And I, I pray that something picks me up
and sets me down in your warm arms

I'm miles from where you are,
I lay down on the cold ground
and I, I pray that something picks me up
and sets me down in your warm arms

Sve će biti ponovo lijepo kad se vidimo. Dovoljno je samo da nam se oke pronađu i već kez sam dolazi, ne može drugačije. A onda dolaze hug i C.  I onda imamo čitavu noć pred nama da se potpuno ''oporavimo'' :).

Sve je počelo tako fino. Najljepše mi je bilo kad smo jeli zajedno na stepenicama, bilo je, naravno... posebno :). Rekla sam ti.

Ali sad... od one Galije i truba, pa ovo sad upravo. Što nisam došla na vrijeme na msn... Užasno. I sad mi još napišeš ''ja znam da svako jutro trcim da stignem na vrijeme.''  I nekako je ispalo kao da ja ništa ne činim zbog nas i tebe. I sad si ti mene povrijedio.

Ne mogu ni ovdje ništa pisati. Ne znam šta bi. Samo da tebe nekako prestane sve ovo mučiti toliko.

Večeras nema spavanja izgleda, kako oboje ćutimo 20 minuta... :/ Tek sad da vidim da je 20, izgubila sam se slušajući  ''Žeđam''... Bezveze noć, nikako očekivana, ni najmanje. Da se ovakvo nešto izrodi iz onakog dana.

Kao što si rekao.. bilo je NEZABORAVNO! Da, da, da... Ni žarkanje, grebkanje, bockanje, žuljkanje, gnjavatorsko sunce, ništa nije molo pokvariti naš dan :D. Bilo mi je jako lijepo sa tobom :). Bilo nam je jako lijepo. Koliko si i sam puta ponovio, rekao si da nema više potrebe govoriti kako je bilo. Ovaj... :D Sve, sve, baš sve je bilo   .

Vrstu mira s kojim te raspoređujem u sebi
nalazim u pogledu hrasta i šapatu krošnji,
iskonskoj stoljetnoj priči plodnih ravnica.
Ne preispitujem njegov početak, već odsjaje
svih kiša i huk svih vjetrova istinski sanjam
kako tvojom utrobom nižu predivne bisere.

Moram priznati, neiscrpne su visine misli,
neuhvatljive dubine srca iz kojih sada izlazim
i neiskorištena snaga mjesečine kojom klizim.
Sve bogatstvo što me pretače u divne osjećaje
i bezbrojni titraji nastali u pomaku vremena,
izvlače na moje dlanove najhrabrije pokušaje.

Ne uspijevam uvijek potpuno stići tvoje tijelo,
već krugovima plamenog prstena obuhvaćam
tvoj struk što se izvija neponovljivim žarom.
Prstima pomalo udišem toplinu mirisne kože,
oprezno skupljam svaku kap sjajnih uzvisina
i povremeno se vraćam, nudeći nove drhtaje.

Otkrivam, poru po poru, kako rađaš vatru,
kako pred moje dodire trčiš beskrajno zagrljena
i dočekuješ me optočena slatkim strpljenjem.
Uzdišeš preplanula i požudom izvijaš poljupce,
bojom strasti prekrivaš svako moje milovanje
i dušu obogaćuješ neponovljivim sazviježđem.

Kad me tako ovjenčaš ljepotom i skupiš u sebe,
pa ispod mojih vjeđa prisloniš nježni osmjeh,
izmislim način i postelju pretvorim u sanjalište.
Zakoračim pogledom hrasta tvojim obrazima,
dovedem šapat krošnji točno iznad naših pokreta
i zauvijek naše otkucaje srca pretočim u ljubav.

Zal Kop

Umorna sam jako, pospana i zlo mi je od pretjeranog prežderavanja. izvini, ne mogu pisati sve u detalje. Znaš i sam kakav je dan bio, nećemo ga nikad zaboraviti... :) Eto, tek toliko da ostane i ovdje malo zabilježen :).

Volim te.

Napokon normalan dan! :D U dogovoreno vrijeme, na dogovorenom mjestu. Ajme, a ona dva peza... cf. Kakve jezičine, koji zubi, pa usne... e svašta! Pa onih tvojih milion ''volim te'' samo za mene. To je bilo jako fino od tebe . Lijep je dan bio i drago mi je što sam ti rekla da sam sretna sa tobom jako, jer jesam i potrebno je to sa vremena na vrijeme ponoviti, da nikad ne zaboraviš koliko sam sretna uz tebe i koliko te puno, najviše volim .

A sutrax, jedva čekam! Bićemo zajedno, sami, na tamo nekom lijevom brdu, zabavljati se i smijati koliko god budemo mogli... Biće nam prelijepo! Jedva čekam, jedva čekam, jedva čekam !!!

Mislim da ću sutra imati o mnogo čemu da pišem.   Ali do tad... odbrojavam vrijeme :D.

VOLIM TE, VOLIM TE, VOLIM TE...