Kao prvo...

A kao drugo...

Puuuuno sam umorna, pa nisam mogla da pišem. Niti sam nekakav red dočekala. Uglavnom... Biće bar nešto . :D

No, upravo saznah da je Dalibor tu još. Pa... mogu i sad još malo da pišem. Super su postovi, a moram da pohvalim i trud oko slika, nije da se ne vidi. :D

Mislila sam na nas jako dugo, ko zna kad sam zaspala... I kad sam se probudila, opet je tako bilo. Ni sama ne znam jesam li se više prisjećala onih lijepih trenutaka u sobi provedenih, ili mi je malo više mašta nove misli stvarala. Prvo sam bila legla na tvoju stranu, ali sam se kasnije premjestila na onu drugu. Kad sam navikla tako već, i još mi je bilo lakše razmišljati o nama sa te strane, nekako je prirodnije bilo. Par minuta prije nego si me nazvao, baš me bila zgrabila jedna fina misao i toliko me obuzela... Skoro kao da je stvarno bilo. Pokušavala sam da je sve više približim sebi, ali nekako se nije dala...