A mogao si danas nekakav post da mi skuckaš... A dobro, možda nisi bio u kući dosta, pa ja bezveze ''napadam'' odmah... Već ćeš imati nekakav razlog što mi nisi pisao, vjerujem. :)

E, bilo je super kad smo vidjeli Martu! Prvo smo slučajno nabasali na Dašu u gradu, koja je bila na frizuri. Pa nas je zvala da dođemo do nje kući, nekih 15 puta. A mi svi ono, pa ne znamo, ovako-onako. Bilo nam je glupo kad, ono... mora da se sprema, ne može da sjedi sa nama. Pokušavala nas je odvući od Marte, rekla nam je da je ona nervira i da je ne voli, da je mrzi, što mi je bilo totalno čudno čuti od Daše. Šokirala sam se tom rečenicom. No, dobro. I ona je samo ljudov. I otišli mi u Tamaris do Marte. Tako, sjedili, pričali, zezali se... Normalno sve. Kasnije ja predložim da malo i prošetamo, jer je unutra postajalo sve više zagušljivo a i znaš da puno više volim biti vani. Plus, ni kiša tad nije padala. I, eto. Malko smo prošetali, tražili neku biljnu apoteku za Adu (koju na kraju nismo ni našli). I Marta morala onda ići kući, da se spremi, pošto je morala razred bivši gledati i tako. Otišla ona... Ado zvao neku rodicu, pa otišao kod nje, Šejla zvala onog Aleksandra (poruku poslala), al' joj lik niš' nije odgovorio. Pa smo otišli do Lovca nas tri. Bile tamo malo... Smorile se. Bilo je vrijeme fuj, i jedino nas tri i još neke dvije likuše tamo negdje skroz su što su sjedile. Nikog nije bilo, em je muzika bila... Konobar pustio neki smooth jazz da svira. Uspavalo nas to maksimalno. I mi tako kroz grad išle... I sad dolazi zanimljiv dio! U gradu naiđemo na Anetu i Milicu. I nismo ih prije ni skontale, nego tek dok smo se približile... Mislim da su one nas mnogo prije vidjele. A bili smo baš blizu. I ja kontam  proći samo sa Marijom, jedino Šejla ako će stati... Kad Milica: ''Marijaaaaaaaaaaaaaaaaa, od kud tiiiiiiiiiiiii ooooooovdje?'' Ja pogleda u Mariju... Izenandilo me totalno! I kaže nam ćao, ja nisam odzdravila. I Marija kaže: ''Pa, evo....'' I opet ona Mariji... ''Aaaaaa, ofarbala si kosu, super jeeee!'' I Marija  gleda samo... cf. I onda je cura počela da nas ljubi od reda i pozdravlja. Prvo Mariju... Ćao i poljubi je u obraz.... Šejlu... Ćao i poljubi je u obraz. Ja se tad bila odmaknula još više od njih... Jer znam da se one tu i tamo dopisuju, Milica im lajka slike na FBu, a znaš kako već to fejsbukaši rade... I znači, dva-tri koraka do mene je morala da napravi.... i napravi ona njih, dođe kod mene... Ja još gledala pomalo dole u pločnik, kontam da li da prođem gore, ili da još malo stojim. I odjednom se stvori ispred mene, kao... mi smo si skroz oke, neke stare frendice. I ona meni... Ćao i poljubi me u obraz! I ja... nisam uspjela u glavi samo to da zaržim, već sam i rekla na glas: ''Šta je ovo sad?'' No, niko ništa... I pita ona opet od kud vi ovdje? I Šejla kaže: ''Došli maturante da gledamo...'' Kad će Milica: ''Ej, večeras muzička ima maturu.'' I opet: ''A šta ćete vi ovdje?''  I ja kažem: ''Pa došli smo da gledamo maturante, najviše zbog Daše.'' I ona: ''Kako ste?''... Marija: ''Dobro'', nakon 2. sekunde Šejla: ''Dobro'', nakon 2. sekunde ja: ''Dobro.'' I stojimo... sve tri nekako šokirane. I onda valjda kad je vidjela da nemamo baš o čemu da pričamo nas 4 + Aneta koja nas nije ni pozdravila, kamoli štogod rekla... Onda je rekla nešto kao: ''Aj dobro, ćao.'' I otišle su... A ona Aneta je stala baš sa strane i gledala samo u mene. Znaš ono kad vidiš krajićom oka da te neko gleda i ja sam možda dva puta nabrzaka pogledala u nju... Al' sam uglavnom buljila u Milicu, nisam se mogla kontrolisati.

A skontaš, ja sam se ukopala. Nas dvije nikad u životu nismo stojale tako. Jednom-dva puta prije tebe i mene smo bile na ''Ćao'' i poslije, možda ni punu godinu dana naše veze prestale smo i sa tim, kao, ne poznamo se. I sa Marijom je pričala... kao da se znaju 100. godina, kao da su neke najbolje prijateljice. A sa Šejlom je kao najbolja, preko FBa i tako. Dopisivale su se najviše i šta znam... Milica joj je sve i jednu sliku lajkala, osim neke na kojoj smo Šejla i ja, na kojoj ispod napisala neki hejterski komentar upućen meni (Šejla mi rekla još podavno, ima par mjeseci) I to im je prvi susret uživo, Šejla kontala reći neš' ''Heeeej, napokon da se upoznamo i mi, i to baš ovdje'' I tako neš'... Al' nije mogla, kad je Milica ignorisala totalno, nju je samo pozdravila sa onim.... ženskim pozdravom... I to je to. Komunicirala je sa Marijom i sa mnom. A ona je prije još dodala Mariju na FB, davno, davno... Pa je Marija izbrisala, pa je ova ponovo dodala... Pa Marija prihvatila, pa je blokirala, pa odblokirala, pa opet blokirala i odblokirala... I eto, znaju se od skoro kako su imali skupa nastup sa  horovima.

I ne možeš vjerovati... Ja sam u totalnom šoku bila. I kontala da je nađem negdje, gledala sve ne bi li je vidjela da je pitam za to, pošto nikako ne kontam šta je bilo. I nismo je sreli nigdje više. Sad kad smo išli kući u onoj gužvi smo je vidjeli, al' smo se opet bili puno približili, nisam uspjela da se saberem dovoljno i da odem u onu grupicu ljudi sa kojim je stojala. I Šejla mi govorila... Nemoj, nemoj... I reko haj neću... I baš mi je i ona rekla, a i ja sam to kontala. I kad bih došla i pitala je šta se ono bilo desilo, sigurno bi ispalo nešto... Ona ne konta, šta šta se desilo, njoj nije to niš čudno bilo. Ona je dobra, ja sam umislila... Ili tako nešto.

A ne znam. Ne vjerujem da joj je bilo glupo da mene samo isfura pored njih dvije, jer me isfuravala već više puta, čak i u istoj situaciji, samo sa drugim osobama...

Ne kontam... Još sam pod utiskom. Molim te, reci mi kako ti to shvataš? Šta je to bilo, pobogu? Jer sam se ja izgubila maksimalno...