Bilo je jako fino. Ne znam uopšte šta da pišem o ta dva dana. Prelijepo nam je svaki put, ta magična 23h :). Drago mi je što si mi svirao :). I jednu našu si, čini mi se, a možda sam ja to nešto pogriešila... izvini ako jesam, znaš mene... i Rundeka i Štuke... uh, i posebnu... Ako znaš bilo što :). Volim kad mi sviraš, još više kad mi pjevaš. Jako, jako to volim. Htjela bi da me prestaneš pitati više jesi li mi dosadan s tim sviranjem... NISI MI DOSADAN!!! NISI! Ima da sviraš! :D ... :) Volim te.

I filmovi... obožavam ih gledaiti sa tobom. Jer naravno, šta drugo nego... posebno je :D. Sinoć smo gledali Shutter Island i Orphan, a danas Kung Fu Panda i Pogled sa Ajfelovog tornja. Sve ovako navodim po nazivima jer ovako ćemo se sjetiti svega u detalje kad budemo čitali ovo za godinu, dvije ... ko zna koliko godina unaprijed. Znaš? Zbog toga ja to... :) Znaš da ja... u stanju sam zaboraviti nešto za 2 minute, kamoli za par godina. Iako se neke stvari ne mogu zaboraviti, naravno. Ostaje i kod mene nešto, ali, šta je sigurno, sigurno je, neka i ovako :D.

Ako znaš bilo što... naša  :)

Ne znam šta da radim sa sobom
Na šta misli da bacim
Eto stvaram polako pjesmu o tebi

Gledam tvoje tijelo
Ludujem za njim
I ponavljam u sebi samo jedno

Poljubi me, poljubi me
Pa mi prste u kosu uvuci i zagrli me
Poljubi me, poljubi me
Pa se privij tik uz mene

I zapjevaj
Ako znaš
Ooooooo bilo što

Želim da se stisnem uz tebe
Da te milujem
Da ti šapućem na uho bisere
Da pričam o slobodi
Da se glupiram
Da ti kažem oh ti ludo jedina

Fina sličkica, moraću ja tebi ovako nešto... :)