Sve je počelo tako fino. Najljepše mi je bilo kad smo jeli zajedno na stepenicama, bilo je, naravno... posebno :). Rekla sam ti.

Ali sad... od one Galije i truba, pa ovo sad upravo. Što nisam došla na vrijeme na msn... Užasno. I sad mi još napišeš ''ja znam da svako jutro trcim da stignem na vrijeme.''  I nekako je ispalo kao da ja ništa ne činim zbog nas i tebe. I sad si ti mene povrijedio.

Ne mogu ni ovdje ništa pisati. Ne znam šta bi. Samo da tebe nekako prestane sve ovo mučiti toliko.

Večeras nema spavanja izgleda, kako oboje ćutimo 20 minuta... :/ Tek sad da vidim da je 20, izgubila sam se slušajući  ''Žeđam''... Bezveze noć, nikako očekivana, ni najmanje. Da se ovakvo nešto izrodi iz onakog dana.