Sta je to istinski dobar covek? Ja sam danas shvatila koja je to kljucna osobina koju apsolutno mora posedvati jedan istinski dobar covek. Na zalost iz te kategorija sam odmah iskljucila sve ljude koji poznajem, ukljucujuci i sebe, osim jedne jedine osobe.
Istinski dobri ljudi su toliko retki da se pronalazenjem jednog takvog uopste ne treba opterecivati. Treba samo prihvatiti ove ostale takve kakve jesu i uzivati u njihovim vrlinama. A ako vam se slucajno desi, kao meni, da nadjete tog jednog istinski dobrog coveka, onda konacno imate nekoga pred kim se mozete opustiti. Mozete mu se predati, mozete pred njega prosuti sve svoje, i gadno i divno, i uzivati u tome sto sa vama deli vasa osecanja. Jer istinski dobar covek je upravo onaj koji se istinski raduje sreci svog bliznjeg, i istinski pati zbog njegove nesrece. Obrnuto nikada.
To mozda zvuci tako lako, banalno, ali to je citava umetnost, da ne kazem dar.
To je ono sto ima moja drugarica C. Ali nije predmet ove price.
Ovaj post govori o tome kako sam ja shvatila da moja drugarica J. a onda i moja velika ljubav, moj trenutni decko Lj, nisu istinski dobri ljudi.
Dakle moja velika ljubav i ja smo se upoznali pre nesto vise od godinu dana. Secam se tacno kako sam pomisila da bih mogla malo da se povatam s njim, i da sam se sledece jutro probudila rano iako je bila subota. Posle mesec dana muvanja, stidljive price i zategnutih razgovora, on je skupio hrabrost da me poljubi. Od tog dana se prakticno nismo ni razdvajali.

Moje dve drugarice, koje su nas i upoznale, su u pocetku bile iznenadjene time da smo se smuvali. Onda im je kao bilo drago. Onda su pocele da me izbegavaju. Jednog dana su me pozvale na pice, a kada sam dosla sele su preko puta mene, kao komisija na ispitu iz hirirgije, i rekle mi kako njegovo i moje ponasanje smara ljude u nasoj okolini. Predlozile suda se nas dvoje primirimo negde mesec dana i besomucnim seksom izbacimo svu strast i zaljubljenost iz sebe, i onda da se vratimo medju ljude.
Bila sam malo iznenadjena, ali onda sam pokusala da se stavim da njihovo mesto. J. je imala decka cetiri godine koji je nikada nije vodio nigde sa sobom, ciji drugovi nisu ni znali da on ima devojku, a druga drugarica je imala decka sa kojim je pocela da zivi i u koga nikada nije bila zaljubljena. Shvatila sam da im pravim zazubice i odlucila da prestanem sa tim.
Njegovo drustvo je mene primilo potpuno drugacije. Uvek su se jako trudili oko mene, i kad god bismo izasli sa njima, bilo bi nam do jaja. Tako sam polako sve vise pocela da izlazim sa njegovim ortacima, a sve manje sa svojim drugaricama.
On je isto osetio neku napetost u vazduhu kad bismo blejali sa mojima, a oni su iz nekog razloga, posebno jedan mojoj dugogodisnji ortak, voleli da ga peckaju i prozivaju.
Osecala sam se jako cudno. Bila sam prvi put mnogo srecna i zaljubljena, ali nisam imala ni sa kim to da podelim. Ponekad bih se cula sa C., koja se verila i koja je delila moj entuzijazam, ali ona je bila u drugom gradu tako da sam vecinu vremena provodila deleci srecu sama sa sobom.
To je polako pocelo da me gusi, i cesto bih se nadrndala na njega bez nekog razloga, ponekad bih preispitivala nasu vezu, i polako pocinjala da se udaljavam. Bile su mi potrebne moje drugarice i moji drugovi. Posto nisam mogla da imam njega i njih u isto vreme, morala sam uvek da se neceg odreknem. Ponekad sam bila previse gruba prema njemu, a cesto sam bila ljubomorna na njegovo drustvo. Pa ipak ni u jednom momentu nisam pomislila da se naljutim na svoje.
I sada dolazimo do kljucne tacke.  U jednom momentu sam bila toliko zbunjena i smorena da sam mu rekla da zelim pauzu. On se teskom mukom s tim slozio. Otisla sam to vece u klub gde smo cesto izlazili zajedno, sve vreme misleci na njega, i na to kako mi ta pauza uopste ne treba. Onda mi je, gotovo odjedom, prisao neki poznanik da mi pokaze poruku koju mu je Lj. poslao. U poruci ga Lj. moli da mi ne kaze da se "cimao" s nekom ribom neko tamo vece.

Vratila sam film, i tacno sam znala koje je vece bio u pitanju. Bio je rodjendan njegovog druga, a ja sam tih dana bila besna sto uvek izlazimo samo sa njegovim ortacima. Odbila sam da idem sa njim, i otisla da izblejim sa svojim drugom. On se napio i ljubio se s nekom devojkom.
To me je uzdrmalo kao malo sta u zivotu. Mislila sam da je on poslednja osoba koja ce uraditi tako nesto. Nisam znala gde se nalazim, bila sam potpuno prazna. Tih nedelju dana nisam imala potrebu ni da jedem ni da spavam. Otisla bih na Zeleni venac, sela u neki autobus, i isla do kraja, pa nazad i tako nekolko puta na dan.
 On mi je slao poruke, zvao moje drugarice da pita kako sam i ostavljao sitne poruke namenjene meni na sajtovima koje smo zajedno posecivali. Na kraju sam popustila i pomirili smo se. Od tog trenutka on se trudio da bude apsolutno savrsen i bezgresan. Pricao je sa mnom na note, zvao me je po deset  puta dnevno, isao sa mnom u kupovinu, sredjivao mi kucu posle mog rodjendana. Nije se vise svadjao sa mnom, a kad bih ga razbesnela samo bi se povukao i cekao da ga prodje. Mislim, ne znam zasto pisem u proslom vremenu kad stvari i dalje tako stoje. Ovo je prestao da bude normalan odnos, vec se pretvorio u hodanje po jajima.
 U poslenje vreme sam pocela da pravim zesce gluposti sa ciljem da ga oteram od sebe, ali on samo sve vise guta.
U medjuvremenu ga je moja drugarica J. silno zgotivila. On vise nije bezveze frajer od koga sam ja sto puta bolja riba, niti nestabilan lik cija ce ushicenost prema meni brzo da sagori. Sada je kul zanimljiv tip koji ima prelepu facu i koji je mnogo sladak.
Sada nas dve sedimo na klupi, ja pokusavam da joj otvorim dusu, a ona me slusa. Drzi me za ruku, i ja znam da je ona konacno tu za mene. Sada sam nesrecna i imam sa kim to da podelim.