Prvo smo ih napili, neosetno, kroz pijanu igru. Onda smo zavrteli praznu flašu. U pauzama smo jeli sarmu koju je tata grejao u mikrotalasnoj. Svi gosti su već otišli. Tata i žena su legli. Ljubila sam Huana u vrat. Ostalima sam samo prelazila preko usana čekajući da flaša povuče dijagonalu između njegovih spušenih pogleda i mojih nadimajućih grudi. A onda su gasili svetlo i ljubili smo se dugo, stezao me je oko struka i od dodira njegovog vunenog džempera ja sam slabila, i da me nije držao tako čvsto prolila bih se po podu. Seo je na stolicu do prozora, a ta svetojovanska noć bila je bleda i svetla, i kada mi je podigao majcu izdajnički mi je bljesnula koža, ali sam ga pustila da me ljubi i da me uvuče u krlo, udarila sam u sto, jer vino i Huan su mi gasili koordinaciju, on se nasmejao a mene je prošla jeza, rekao je Be careful, i zario mi se u vrat, prsti su mi preturali po gustoj kosi, najcrnoj na svetu, oteo nam se po koji uzdah, krenuo je da mi skida bretele a onda sam čula I. kako kaže Šta rade ono dvoje?, kao da je neko izgrebao ploču u sred Džoplinkinog Maybe, i tad sam ustala i odustala od Huana. Sedeo je par trenutaka u neverici, a onda su pošli kući. Uzeo mi je telefon ali me nije zvao.

A ja sam ga sanjala i polusanjala, ležala sam u krevetu i maštala o njemu, i kada smo se konačno svi skupili u sredu, Huan i ja smo stajali smo kao dva drveta jedan do drugog bez reči. Posle smo hodali daleko iza ostalih, Knez Mihajlova nikad nije bila kraća, rekao je da hoće da bude gastroeterolog, (kakva gej specijalizacija por favor!) pitao je šta radiš sutra, rekao je da je prvi put video sneg i da hoće da dođe na leto, rekla sam Ovde je leti četrddeset stepeni, i dođe ti da umreš. A zimi ide ispod nule i dođe ti da umreš. Nema sredine. Kakav narod takva klima. Nasmejao se, rekao je Tvoja kuća je tamo, Jeste, To sam zapamtio, Bravo. Onda smo im se opasno približili, i Maja je rekla ajde krećemo, i to je bilo to.

Huan Huan Huan. Ponavljam to kao težak pojam pred ispit. Samo da ga još jednom vidim i od sudbine dosta. Huan Huan Huan. Pesma mi se uplela u ta četiri slova, ne mogu da spavam ni da mislim ni da jedem. Pijem kao kreten i sve mi se vrti. Ispod pokrivača vidim njegove oči. Huan Huan Huan. Zovem neke leve ljude, osećam se pogubljeno. A on je kao neki Markesovski roman, štrikam ga od toplih uljanih boja. Huan Huan Huan.

Samo da još jednom ostanemo zajedno u mraku. Por favor.