"Do zvezda na krilma svinje" https://www.blogoye.me/porcus/ sr Fri, 17 Apr 2026 13:08:17 +0200 BlogOye! Toliko sam zaljubljena da bih crkla. Sat, 18 Jan 2014 13:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/porcus/100011/ Sta je to istinski dobar covek? Ja sam danas shvatila koja je to kljucna osobina koju apsolutno mora posedvati jedan istinski dobar covek. Na zalost iz te kategorija sam odmah iskljucila sve ljude koji poznajem, ukljucujuci i sebe, osim jedne jedine osobe. Istinski dobri ljudi su toliko retki da se pronalazenjem jednog takvog uopste ne treba opterecivati. Treba samo prihvatiti ove ostale takve kakve jesu i uzivati u njihovim vrlinama. A ako vam se slucajno desi, kao meni, da nadjete tog jednog istinski dobrog coveka, onda konacno imate nekoga pred kim se mozete opustiti. Mozete mu se predati, mozete pred njega prosuti sve svoje, i gadno i divno, i uzivati u tome sto sa vama deli vasa osecanja. Jer istinski dobar covek je upravo onaj koji se istinski raduje sreci svog bliznjeg, i istinski pati zbog njegove nesrece. Obrnuto nikada. To mozda zvuci tako lako, banalno, ali to je citava umetnost, da ne kazem dar. To je ono sto ima moja drugarica C. Ali nije predmet ove price. Ovaj post govori o tome kako sam ja shvatila da moja drugarica J. a onda i moja velika ljubav, moj trenutni decko Lj, nisu istinski dobri ljudi. Dakle moja velika ljubav i ja smo se upoznali pre nesto vise od godinu dana. Secam se tacno kako sam pomisila da bih mogla malo da se povatam s njim, i da sam se sledece jutro probudila rano iako je bila subota. Posle mesec dana muvanja, stidljive price i zategnutih razgovora, on je skupio hrabrost da me poljubi. Od tog dana se prakticno nismo ni razdvajali. Moje dve drugarice, koje su nas i upoznale, su u pocetku bile iznenadjene time da smo se smuvali. Onda im je kao bilo drago. Onda su pocele da me izbegavaju. Jednog dana su me pozvale na pice, a kada sam dosla sele su preko puta mene, kao komisija na ispitu iz hirirgije, i rekle mi kako njegovo i moje ponasanje smara ljude u nasoj okolini. Predlozile suda se nas dvoje primirimo negde mesec dana i besomucnim seksom izbacimo svu strast i zaljubljenost iz sebe, i onda da se vratimo medju ljude. Bila sam malo iznenadjena, ali onda sam pokusala da se stavim da njihovo mesto. J. je imala decka cetiri godine koji je nikada nije vodio nigde sa sobom, ciji drugovi nisu ni znali da on ima devojku, a druga drugarica je imala decka sa kojim je pocela da zivi i u koga nikada nije bila zaljubljena. Shvatila sam da im pravim zazubice i odlucila da prestanem sa tim. Njegovo drustvo je mene primilo potpuno drugacije. Uvek su se jako trudili oko mene, i kad god bismo izasli sa njima, bilo bi nam do jaja. Tako sam polako sve vise pocela da izlazim sa njegovim ortacima, a sve manje sa svojim drugaricama. On je isto osetio neku napetost u vazduhu kad bismo blejali sa mojima, a oni su iz nekog razloga, posebno jedan mojoj dugogodisnji ortak, voleli da ga peckaju i prozivaju. Osecala sam se jako cudno. Bila sam prvi put mnogo srecna i zaljubljena, ali nisam imala ni sa kim to da podelim. Ponekad bih se cula sa C., koja se verila i koja je delila moj entuzijazam, ali ona je bila u drugom gradu tako da sam vecinu vremena provodila deleci srecu sama sa sobom. To je polako pocelo da me gusi, i cesto bih se nadrndala na njega bez nekog razloga, ponekad bih preispitivala nasu vezu, i polako pocinjala da se udaljavam. Bile su mi potrebne moje drugarice i moji drugovi. Posto nisam mogla da imam njega i njih u isto vreme, morala sam uvek da se neceg odreknem. Ponekad sam bila previse gruba prema njemu, a cesto sam bila ljubomorna na njegovo drustvo. Pa ipak ni u jednom momentu nisam pomislila da se naljutim na svoje. I sada dolazimo do kljucne tacke.  U jednom momentu sam bila toliko zbunjena i smorena da sam mu rekla da zelim pauzu. On se teskom mukom s tim slozio. Otisla sam to vece u klub gde smo cesto izlazili zajedno, sve vreme misleci na njega, i na to kako mi ta pauza uopste ne treba. Onda mi je, gotovo odjedom, prisao neki poznanik da mi pokaze poruku koju mu je Lj. poslao. U poruci ga Lj. moli da mi ne kaze da se "cimao" s nekom ribom neko tamo vece. Vratila sam film, i tacno sam znala koje je vece bio u pitanju. Bio je rodjendan njegovog druga, a ja sam tih dana bila besna sto uvek izlazimo samo sa njegovim ortacima. Odbila sam da idem sa njim, i otisla da izblejim sa svojim drugom. On se napio i ljubio se s nekom devojkom. To me je uzdrmalo kao malo sta u zivotu. Mislila sam da je on poslednja osoba koja ce uraditi tako nesto. Nisam znala gde se nalazim, bila sam potpuno prazna. Tih nedelju dana nisam imala potrebu ni da jedem ni da spavam. Otisla bih na Zeleni venac, sela u neki autobus, i isla do kraja, pa nazad i tako nekolko puta na dan.  On mi je slao poruke, zvao moje drugarice da pita kako sam i ostavljao sitne poruke namenjene meni na sajtovima koje smo zajedno posecivali. Na kraju sam popustila i pomirili smo se. Od tog trenutka on se trudio da bude apsolutno savrsen i bezgresan. Pricao je sa mnom na note, zvao me je po deset  puta dnevno, isao sa mnom u kupovinu, sredjivao mi kucu posle mog rodjendana. Nije se vise svadjao sa mnom, a kad bih ga razbesnela samo bi se povukao i cekao da ga prodje. Mislim, ne znam zasto pisem u proslom vremenu kad stvari i dalje tako stoje. Ovo je prestao da bude normalan odnos, vec se pretvorio u hodanje po jajima.  U poslenje vreme sam pocela da pravim zesce gluposti sa ciljem da ga oteram od sebe, ali on samo sve vise guta. U medjuvremenu ga je moja drugarica J. silno zgotivila. On vise nije bezveze frajer od koga sam ja sto puta bolja riba, niti nestabilan lik cija ce ushicenost prema meni brzo da sagori. Sada je kul zanimljiv tip koji ima prelepu facu i koji je mnogo sladak. Sada nas dve sedimo na klupi, ja pokusavam da joj otvorim dusu, a ona me slusa. Drzi me za ruku, i ja znam da je ona konacno tu za mene. Sada sam nesrecna i imam sa kim to da podelim. Sun, 26 Sep 2010 16:09:00 +0200 https://www.blogoye.me/porcus/81679/   Danas sam konacno izasla iz kuce posle dva dana. Prosto kao neka macka, sto i jesam po zodijaku u koji ne verujem, ne volim da izlazim na kisu. Cekam sunce da se raspline po asfaltu pa da mi zacrveni kozu od glave do pete. Dva dana nistam bila nigde. Radila nis'. Ali vec danas otkrila sam par stvari. Da Carls Darvin i ja delimo isto misljenje o religiji i moralu. Da je Vil Smit izrastao u neodoljivog sredovecnog muskarca i vanprosecnog glumca. I ovu dvojicu. Iz Svedske. Kad sam bila u Meksiko Sitiju u jednom hostelu upoznala sam jednu Svedjanku. I jednu Francuskinju. Jedan dan smo provele zajedno. Isle u Kucu Fride Kalo, Lava Trockog i muzej prehispanske umetnosti koji je meksickom narodu sagradio Dijego Rivera. Svedjanka je imala ogromne sise i pegice na nosu. Bila je odbojna, s nadrkanom facom, ali je imala neki klinacki kretenski zarazan smeh. U totalnom neskladu sa susdrzanom skadinavskom pojavom. Pricala je kako u Svedskoj niko ne dobacuje na ulici i kako u autobusu niko nece sesti do tebe ako postoji jos neko prazno mesto gde bi mogao da sedi sam. I kako postoji nesto sto razlikuje sve svedske grupe od ostalih. Nesto neobjasnjivo, ali sveprozimajuce. To vece kada smo se vratile iz obilaska muzeja otisle smo na krov na veceru. Pored nas je seo jedan Jevrejin, iz Izraela. Rekla sam, da bih se malo kurcila, da je te godine njegovoj domovini sezdeseti rodjendan. Nakon sto se prijatno iznenadio, zapoceo je pricu o Palestini, sadasnjem premijeru i istoriji Jevreja jos pre Hrista. Tada sam priznala da sam slucajno u nekim novinama videla naslov o sezdesetogodisnjici Izraela i da se tu moje znanje zavrsava. Onda mi je polako i sa puno detalja ispricao nesto o osnivanju, od prvog premijera do danasnjeg dana. Sisata Svedjanka je klimala glavom kao da je cula za svakog od njih. Onda smo poceli da nabrajamo poznate ljude iz nasih naroda. Njemu je bio najlakse, sto je potkrepio izjavom da najveci procenat Nobelovaca cine Jevreji. Tu se sam se vec malo lozuckala na njega. Ne na njega kao Njega, eto ni ime mu nisam zapamtila, vec na njega kao Jevrejina. Pripadnika tog gotovo misticnog naroda, koga mi odavde poznajemo samo iz trivijale americkih filmova. Vidimo ih kako se u crnim kaputima setaju Lexingtonom, ulaze u one njujorske zgrade isod cijih tendi ih pozdravljaju portiri i produzavaju do  liftova sa limenim vratima. Poneka knjiga ili nezavisni film prikaze kako se preko okeana gotovo istrebljeni rehabilituju. Kako se bore za svoju drzavu, uce iznova svoj jezik, ne dajuci mu da umre. Proucavaju toru, pale neke smesne svecnjake, nose kretenske kapice na temenu. I sve to vreme ne prestajuci da zaduzuju covecanstvo svojim mislima, slikama, tekstovima, psihoanalizama, naukom. On je pricao o Palestini, ja sam pricala o Kosovu. Povukle su se neke paralele. Onda je sisata Svedjanka zablebetala o Svedskoj. O Abi, o nekim grupama, kako je u San Dijegu ucila da surfuje. Smejala se kretenski i sise su joj veselo nesvedski skakutale. Ja sam spomenula Nikolu Teslu, ali za njega nisu culi. Probala sam Ivu Andrica. Svedjanka je talasala o nekim meni nepoznatim Indi rok grupama, ali Jevrejin ih je sve znao. Zevnula sam i otisla na spavanje. Oni su otisli na ju tjub. Ugasila sam svetlo u svojoj sobi. Zaboravila sam Novaka Djokovica. I Tita.   Wed, 03 Jun 2009 16:18:00 +0200 https://www.blogoye.me/porcus/64709/ Evo osecam se luckasto i shodno tome se sa kompa cuje Bebi Dol. A zasto sinoc nisam mogla da spavam? I zasto sam jutros uzela potpis na pogresnoj strani indeksa? I sisla na skroz nekoj levoj stanici? Odgovor na ovo pitanje poslednju put je vidjen negde u spletu smedjih kovrzda, na par santimetara od dva oka brza kao musice, na dlanovima ruku ubdjenih da dobro sviraju bubnjeve, a onda je smugnuo kroz sumu logici stranih misli koje samo dve devetnaestogodisnje hemisfere mogu da sklope svojim devetnaestogodisnjim neuronskim vezama. A bilo je par dodira ispod stola, i ljubomorni pogled bivse ribe (mmmmm...) koja voli da igra bosa, i samo (samo?!) cetiri godine razlike. Ah, da i ono cuveno - nadam se da smo presli tu barijeru godina. Bilo je tu i samopromocije. Ja sam mlad, mogu da izdrzim celu noc! Ijao. A ja imam decka.   Mon, 25 May 2009 23:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/porcus/64326/ Ponekad kad uzmem da čitam svoj blog iznenadim se koliko zvučim tužno i izgubljeno. Ponekad se sažalim nad svojom sudbinom. Dok čitam ovaj blog. Posle kada ga zatvorim sve se vrati na staro. Malo slatke dekadencije noćnog života, malo francuskog realizima i hirurgije za studente medicine i život ima neki drugačiji, nenametljivi ukus. Ne oseća se ni besmisao, ni prolaznost, ni zbunjenost kada se potone u jalove zanimacije svakodnevnice. Ponekad, u sitne sate zakljuca ona sinja kukavica ljudske kosmičke izgubljenosti. lli, što bi Ona to rekla - kosmičkog BLUZA, MAMA... Iskresne ono gogenovsko Ko smo šta smo , what d fak.... E pa. Ja sam ta što ne uči na greškama, što na svome otrcanom blogu piše samo kada se oseća nesrećno, odbačeno i droljasto. Što ima želju da bude pisac samo kada je neko odjebe, što krije vodku u kanti sa diskovima, što je upravo prevarila dečka koji joj je pre dva dana rekao da se zaljubljuje u nju i sada se oseća kao najgore govno i očekuje oprost od ljudi s one strane monitora... pa da p da p da.     Mon, 18 May 2009 02:44:00 +0200 https://www.blogoye.me/porcus/64043/ E pa imam žvalu na ulglu usana. Kao i obično ne znam koga da optužim za to. Dakle, ništa se nije promenilo. Ponekad pomislim da će jednog dana umesto žvale biti nešto malo i prgavo, što se bacaka iz dubine mog stomaka, i stresem se. C. i ja smo bile kod rodbine u Voši. Zelena madžarska ravnica, salaši, vitraži, sve gradske sijalice na broju, briljiraju usaglašeno. Druga država, to je to. Prvo veče je bio student stomatologije, a drugo vojnik na odsustvu. Treće veče sam bila u bg-u, a četvrto mi je na spoju gornje i donje neumorne radilice izašla jedna ružičasta žvalica oblika kapi rose. Pa da. Ovih dana slušam Bajaginu Marlenu. I to je manje više to. Tue, 05 May 2009 23:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/porcus/63503/ Imam brata od godinu i po koji je naucio da stampa. Dok ovo pisem, kroz stampac je provukao tacno sest praznih papira. Imam i brata od dva meseca koji jos uvek zna tako malo. Ali nosi ime jednog Obrenovica. Tata i ja strasno gotivimo te likove. Njihovu kompleksnost, slojevitost, tragicnost, sklonost ka intrizi, diplomatiji, erotici. Ponekad i politici. Imam najbolju drugaricu koja je u malom bedaku. Imam i kao jednog decka sa kojim sam. I jednog na koga se lozim. Imam mamu, imam baku. Imam sarene kineske tregere. Cak imam ideju za jedan libreto. Fali mi samo kompozitor. Wed, 18 Feb 2009 23:51:00 +0100 https://www.blogoye.me/porcus/58588/ Ovo je bila godna vredna zivota. Koliko knjiga, predela, slika, ljubavi, suza, gandze, slatkisa! Koliko slatkog culnog zadovoljstva! Koliko pesama, koliko salse! Zaljubila sam se cetiri puta. Od onog prvog mi je ostalo prijateljstvo, sa drugim sam bila dva duga meseca i to bez seksa, a treci, Pedja, pomutio mi je bice na sve moguce nacine. Cetvri put srce mi je zaigralo za prostorom. Prenaseljenim strokavim zatalasinim sarenim mozaikom od grada, u srzi Meksika, koji od svog nastanka tone sa cokoladnom smesom zilavog domorodackog i prekog evropskog stanovnisva. Knjige koje su me provele kroz svoje crnobele predele, i na cija se ugljena brda i verande i dalje ponekad vratim u mislima su bile: - Fajront u Grgetegu, Danila Nikolica - Kraljica zabave, Danila Nikolica - Stakleno zvono, Slivije Plat - Gozba ili O ljubavi, Platona - Sjecanje na moje tuzne kurve, Gabrijela Garsije Markesa - Jedna Svanova ljubav, Marsela Prusta - Dijaspora i druge stvari, Davida Albaharija - Mondo i Lalabaj, J.M.G. Le Klezija - Objava broja 49, Tomasa Pincona - Komo, Srdjana Valjarevica - Rejcel, ljubavna prica, Radovana Nastica - Drugi poljubac Gite Danon, Miljenka Jegrovica A pesnici koji su me naterali da se i sama uhvatim pisanja rime nekom od mojih brojih nezahvalnika su bili: -Oskar Davico -Rade Drainac -Matija Beckovic -Federiko Garsija Lorka -Ted Hjuz I naravno, onih par teskih dela sa kojima nisam uspela da se izborim i koja mi, uz jos toliko odluka, moranja, zelja i neizvesnosti ostaju za sledecu godinu: -Portret umetnika u mladosti, Dzemsa Dzojsa,koji nisam uspela da dovsrim ni iz drugog puta - Mudrost zapada, Bertranda Rasela, taman kada sam bila na vrhuncu zelje da spoznam zapadnu misao i uporedim je sa sopstevnom juznoslovenskom, vecito razapetom izmedju suprotsavljnih osvajackih kultura, ja sam se zaljubila - Gospodin Krek, Huana Oktavia Prensa - nikada zapravo nisam bila fan Kafkinog Procesa niti slicnih paranoidnih struktura (mada me Pincon jeste odusevio) - This side of paradise, F.S. Fitzgeralda - nije bilo vremena, a ni zivaca za hvatanje reci po recniku posle napornog trckaranja po Nju Jorku - The Labyrint Of Solitude, Octavija Paza - Knjiga kojoj znam da cu se vratiti, bas kao i domovini njenog autora, i posvetiti joj vise vremena od dvocasovnih letova i voznji - Na putu, Dzeka Keruaka - doduse, cinjenica je da sam ovu avanturu zapocela nekoliko dana pred kraj stare godine, tako da sa cu je samo produziti sada, kada saberem utiske sopstevne stvarnosti Zatim, muzika. Otkrila sam divan, muski setan ropski glas Nine Simon, dzez iz trube majlsa dejvisa, i nespuane, ponavlajuce, kobajagi udaljene zvuke elektronike koja vijuga u nepoznatom pravcu i prija kada se sa pedjom naduvas na zadnjem sedistu njegovog belog auta Otkrila sam salsu, meksicko pivo Tekate, pesmu uz koju sam, pripijena uz njen levi kuk pozelela da poljubim Monse, moju meskiscku drugaricu.  I naravno, spisak svih NJIH koji su mi ulepsali/ zagorcali dane ove 2008: 1. Boris - dan posle nove godine 2,3,4. H, K. i V. - studenti na razmeni (masne fote na slavi mog tate) 5. Karlos - takodje student na razmeni, stan mog kolege 6. M- klinac sa opelom, katasrofa ljubavnik 7. M- pandur, s.d. Karaburma 8,9. Neka dvojica od kojih se jedan zove Marko, a drugog se ne secam, hodnik jednog kluba 10. M.-rece da je kuvar, par kratkih poljubaca u hodniku gorepomenuog kluba 11. M- klinac koji laze za godine 12. Dusan - poljubio me je, a ima devojku, zatreskala se ko moron 13. Ivan - pitao me da uzivamo jedno u drugom u muskom ve ce-u 14. E - veza potrajala citavih 10 dana 15. A. - kolega s faksa, 1 poljubac na Kalemegdanu 16, 17. - D. i A., C-ina braca, na svadbi C-ine sestre 18. S- drugi dan svadbe C-ine sestre 19. D.L. - prvi poljubac u parku kod Jugoslovenskog dramskog, zaljubila sam se 20. R- englez sa mora, mladji od mene nekih 5 godina 21. Pedja ................ 22. V. - trudila se da se zaljubim, nije mi uspelo 23. E. -plave oci, ljubili se do deset ujutru na njegovom krevetu, jos uvek me zapanjuje kako nisam poklekla 24. Anhel - najlepsi Meksikanac koga sam videla, mindjusa na donjoj usni, klasicna prica o neshvacenosti 25. R. - igrali smo kumbiju, da se ljubio kao sto je plesao bilo bi mi zlo 26. V.N. - pijana i tuzna zbog povratka kuci, ne secam se kad smo se srucili na krevet 27. D. - Jecina slava, sutradan mu nism odgovorila na poruku jer sam se ljubila sa: 28. M. - zna da igra salsu, ali nazalost nikakv frajer, tiho prica 29. V. - krupan, kovdzao i dezmekast 30.G. - Majin brat iz Svajcarske, posle 2 dana se smuvao s nekom drugom ribom, bila sam nadrkana celo popodne 31. Z. -klinac sa nove godine, mindjusa u obrvi   Fri, 02 Jan 2009 21:04:00 +0100 https://www.blogoye.me/porcus/55404/ Ti si jutro preko okeana ti si lice i grudi planine ti si orao koji nosi zmiju ti si srecni nalet tropske klime hladna lava Popokatepetla i list crvene paname kisni dan zacinjen divotom ti si srce moje tvrde tame piramide Meshika i Maja plavo nebo i sesir u hladu pakao u kom cu te sresti razlog sto sam ostavila Vladu Arapin s dva krvava tirkiza vrelo celo koje u snu bunca jedna brza pesma za Dan mrtvih ti si moje pomracenje sunca. Sun, 14 Dec 2008 05:41:00 +0100 https://www.blogoye.me/porcus/54067/ neces verovati sta mi se sve isdesavalo ovde. Sinoc sam bas premotavala film, dok sam slusala pesmu koju smatram nasom i pokusavala da ti napisem nesto poetsko. Ali nisam uspela. Mislim da je to zbog toga sto si ti pre lik za neki roman, u stilu Dzeka Keruaka, nego za liriku. Zapravo, ono vece kad smo igrali uz Valerie, kad smo radili znas vec sta, mislim kad smo radili sve, tada sam vec smislila naslov knige o tebi - Red Panama. Mozda je nekada i napisem, ko zna. Za sada samo gotivim da smisljam nazive. Dakle, sta mi se sve desilo. Prvo i najvaznije - bila sam uhapsena. Uhapsena u Meksiku, haos. Potukla sam se sa I. Mislim, to nam je bio drugi put da potezemo za fizickim nasiljem, posto smo se prethodno verbalno isamarale, samo sto je ovoga puta bilo u gluvo doba, na sred ulice. Ali sve je proslo ok, ziveli korumpirani policajci koji ti ne traze ni dokumenta na uvid, ni aresu ni ime, vec samo pare. I malo pipkanja. Ali boze moj. Drugo, malko sam naucila spanski. I malo salsu. Uh kakva je to igra. Brzi ritam, blizina drugog tela, nagli okreti, stisak oko struka, predvorje spavace sobe. Najvise volim da igram sa jednom Meksikankom. Mnogo je lepa, visoka i zgodna, za razliku od vecine njenih sunarodnica. Ima cvrste butine, i posto stalno nosi suknju mogu da ih osetim kako se njisu dok igramo. O da, ovo ti pisem jer znam da volis te lezbo fore. Mada je sve istina. Dok ovo kucam, ona igra u staklenoj basti, sa nekim ili sama, njoj je svejedno. Mislim da je zbog toga tako gotivim, mislim da je zbog toga tako dobra riba. Trece, malo sam se zaljubiskala. Ima plave oci i svelo smedju kosu. Nije tamni Arapin kao ti. A znas kako je snazan, moze da me podigne (za razliku od nekih) i to sa zapanjujucom lakocom. I lepo radi to sto treba da radi. Mada, zna se ko je tu nenadmasan. Ne mogu da te izbacim iz glave, a cudno je to. Ejmi Vajnhaus je kriva za sve. Ili mozda C? Cetvrto, probala sam meksicku gandzu. Kakav trip. Ako bih poredila travu sa picem, ova je bila kao crno vino. Pusis, pusis i nista ne osecas, i onda te izneneda sastavi. Odjednom moras da prodjes kroz vrata, kroz komode, kroz zidove. Mesaju se culni utisci, zvuci se savijaju i skupljaju kao staklici kaleidoskopa, a sve boje i predmeti su zamuceni. I na kraju te Grkinja i Slovenka smestaju u taksi i vode do sobe, i ceo sledeci dan ne smes da izadjes od blama. A najsmesnije je sto ne smeju da motaju dzoint, vec duvaju iz neke male lule-prveska u obliku cipele. Haos. Jednom sam uspela da ne jedem nista dva dana. Nisam imala ni prebijene pare, sve banke su bile zatvorene za vikend. Ali nahranio me je Dijego Rivera. Krcala su mi creva, ceo stomak mi se prevrtao kao prazan bubanj ves masine kada sam usla u Palacio Nacional. Ogromne stepenice sa obe strane, a iznad njih preko celog zida ispisana celokupna istorija meksika bez ijedna reci. Boje koje drece, skacu, tuku se i maze, koloritni sklop koji evropsko slikarstvo do tada nije videlo prica pricu jednog naroda. I neosvareni san samog umetnika o komunizmu koji ce osloboditi radnicku klasu. Umesto potpisa. I kako neko da se ne zaljubi sad. Eto i on je bio debeo crn i ruzan. Ali znao je da slika. I mnogo vise od toga, prica se. Nedostajes mi mnogo. Zbog tebe C. i moje mame zelim da se vratim. Inace bih ostala ovde. Uzela bih jedan mali stancic u Kojoakanu, to je poslednja stanica plave linije, blizu plave kuce Fride Kalo, prodavala bih voce na pijaci, ili sladoled ili knjige. Ili bih samo bila lepa rubia, posto je ovde plavusa svetsko cudo, mozda bih malo pisala i bilo bi mi cakum pakum. A onda bih prosla ulicom, i cula radiohead (koji inace ovde neprestano pustaju, nisam li baksuz) i sta onda? I sta onda? Nemam pojma. Uh kad bih znala sta sad radis. Ako jebes neku ribu nek ti sluzi na cast. Ali kapiram da ne, ipak je kod vas osam ujurtu. U svakom slucaju, dolazim uskoro. Dolazim po tebe i vodim te sa sobom. Fri, 28 Nov 2008 08:06:00 +0100 https://www.blogoye.me/porcus/53184/