Sve važne stvari u mom životu dešavaju se neposredno posle ili u toku ispitnog roka. Ali teško da se išta može meriti sa onom toplom večeri, kada smo dan posle datog uslova za četvrtu, C., I. i ja spustile svoje uhranjene studentske guzice na jednu novljanksu klupu pored plaže. Sve se brzo desilo kada su do nas sela tri komada glatkog preplanulog mesa, sveže punoletna, pravo iz puberteta. C. se piletina oduvek lepila za prste, ja nikad nisam ni imala kriterijume vredne pomena, a ako ih je i bilo patrljci istih izgubili su već na crnogorskoj granici, a I. je bila toliko zagorela da je njen jedini uslov bio ono što svaka muška jedinka ispunjava sama po sebi.

I tako smo započeli priču. Rekli su da su tog leta upisali faks, da su sa Kosova, i da idu sutra kući. Mi smo godine umanjile za tri, a zadržale sve ostalo, oni su malo lažuckali oko riba koje su smuvali, malo smo se osećale ko tetke, malo kao šiparice, bili su slatki, pogotovu taj visoki, koji se naravno zvao Lazar, izdižući celu stvar na istoriski nivo. Pa smo ih pitale imaju li malo trave, našta su oduševljeno krenuli da nam prepričavaju kako je nečija sestra studentkinja slala paketiće u kesici od čipsa, pa kako su se plašili da ih ne uhvate Amere i ostalih kforovci, da bi ih roditelji provalili i poslali kod psihologa... Tu smo se malo zgledale, i neprijatno meškoljile a onda su nas pozvali da pogledamo njihovu sobu. Rekla sam da je bolje da se prošetamo po plaži znajuči šta gledanje sobe podrazumeva u bilo kom uzrastu, na šta je jedan od njih uzvratio Možemo ti i ja sami na plažu, a kad sam zaustila da mu odgovorim, C, I, i ona dvojica već su zašli iza ćoška.

Soba ima se sastojala iz tri kreveta između kojih je bilo taman prostora za po tri flaše piva. Ne se ne sećam kako je došlo do toga, tek flaše su se zavrtele i počeli smo da igramo masne fote. I kad smo se svi izljubakali, došlo je vreme za svlačenje. Skinula sam majcu i rekla da je, što se toga tiče dosta od mene, i naivno odskakutala od WC-a. A kada sam se vratila – bio je to vrhunac večeri, bar mi se tako činilo. Njih trojica su bili potuno kao od majke rođeni, a moje dve najbolje drugarice samo u gaćicama. Da scena bude komičnija, tako goli, u potpunom mraku, mirno su sedeli svako na svom mestu, kao putnici u troli, a faca ozbiljnih i nepomičnih kao pred ispit. Onda je I., šutirajući svoje pantalone u kraj mazno odgugutala Ja sam samo u tangama, nadam se da nije problem... Odgovor je bio izlišan, i zadavila bih je golim rukama da ova tri golaća nisu skočila na mene da se i ja skinem, što sam izričito odbila, još uvek šokirana i besna na ove dve egzibicionistkinje, pa sam tako, u brusu i šortsu bila najobučenija osoba u prostoriji.

Onda je neko pametan rekao da sad treba da se podelimo u parove, i citiram: da se dogovaramo nešto pet minuta ispod čaršava. Tražila sam neko negodovanje ili bar znake kobajagi neodobravanja na ushićenim facama mojih drugarica, ali toga nije bilo, pogotvo kad je flaša pala na Lazara i I., na C. i na drugog slatkog, i ostavila mene sa trećim žgoljavim koji je, čim smo se pokrili, počeo da me temeljno prepipava. Malo sam ga gurkala, malo puštala, ali kada se sa I.-inog kreveta začuo zvuk otvaranja kondoma, a potom i duboko nedvosmileno uzdisanje, jedno što je moglo da smiri pomahnitalog klinca koji se nekim nebeskim čudom našao iznad mene, su bili šamari i šutiranja u stomak.

E tada su C. i onaj njen ustali sa škripavog kreveta, C. kao gorska vila obmotana čaršavom je samo stigla da mi zdovoljno namigne, i otišli put kihinje. Moj klinac se umorio, i rezignirano uzdahnuo A jel možemo bar da kažemo da smo to uradili? Nešto tragikomično mi zastalo u grlu kad sam krenula da kažem da ne možemo, pa sam samo klimnula glavom. I krenula do WC-a. Kad tamo – na kuhinjskom stolu C. kao (gola) Kosovka devojka leži nad sirotim momčićem i celiva ga. I kad me spaziše počeše da mašu da se sklonim. I odem ja. Čekali smo ih još jedno pola sata, a onda su se blaženi i obučeni vratli međ nas smrtnike.

C. i I. su sve vreme išle ispred mene i ushićeno upoređivale svoje događaje, a ja sam mrmljala kako su drolje i kako ne mogu da verujem.

Jutro je bilo svanulo, I. je otišla u sobu, a C. i ja smo produžile na plažu.
- E, mislim da mu je ono bio prvi put. –  saopštila mi je C.-
- Odlično, učinila si dobro delo za dete s Kosova.
- Hihihi...
Protegnule smo se na peškirima i zaspale na plaži. Probudilo nas je sunce. C. je već jurišala u vodu, a ja sam trčala za njom. Tek kad sam se približila čula sam kako peva Vidovdaaaaaaaaan... Ljudi su nas gleduckali, i ne želeči da propustim prilku da pravim budalu od sebe, priljučila sam joj se, pa smo se bacakale u vodi vodeći računa o melodiji... U jednom trenutku, baš na Ko da mi otme iz moje duše... C. ispusti jedan bolan krik, i voda se zacrvene.

Već u sledećem času taksi nas je vodio u Urgentni centar, čijem nazivu Crnogorci daju jedno posebno paradoksalno značenje, i dok smo čekale da nas prime, a C. zabrinuto posmatrala svoj ranjeni palac, rekoh joj saosećajno:
- Izgibe ti za to Kosovo...
- Vala baš... reče ona, a u očima joj zablista neki iskonski gazimestanski ponos.