U petak mi je jedno otkotrljano dugme s pantalona nagovestilo da je vreme za dijetu. Pojela sam krušku i otišla na faks, već sam se osećala mršavije, a onda mi je drug poklonio čokoladu, a dokle god mi donose čokolade nije potrebno suzdržavati se.
U subotu je ispred drvenih klupa filološkog fakulteta, pred scenografijom crne školske table na kojoj je na franskuskom bilo naškrabano Volim Džojsa, neka španjolka ili šta već, na jakom stranom nagalsku povezivala Irca sa mojim omiljenim Latinoamerikancima. I mada su jedine reči koje sam razumela bile samo njihova milozvučna prezimena, i iako sam par puta zvučno i slikovito zevnula, bilo je nečeg prijatnog i pripadajućeg u celoj toj atmosferi, posebno kad bi mi pogled pao na široka ramena jednog somotskog sakoa.
Kod kuće me je dočalo neprijatno saznanje. Pukao mi je lastiš na trenerci. Slučajnost ili ne? Ako uzmemo u obzir ono otkotrljano dugme s početka teksta, jasno je ko dan. Došlo je vreme za velika suzdržavanja.
Međutim nije sve tako jednostavno. Po prvi put u mom gojenju, dešava se nešto neobično lepo, nešto nesvakidašnje i neočekivano, što me svaki put iznenadi kad stanem pred ogledalo pre nego što će mi pogled poleteti na dole. Svedok sam i objekat jednog novog otkrića kome sam davno prestala da se nadam. Ja imam sise! Ja mogu da strčim niz stepenice i da ih osetim kako lelujaju u ritmu gore dole, ja mogu da ne obučem brus i da se po prvi put ne durim se što nemaju oblik, a one će zauzvrat, kada odlučim da ih prošetam u nekoj dekoltiranoj majci da popune svaki njen deo, i ja mogu, ako to želim, da u onaj čarobni usek koji prave kada ih malo pritegnem, ubacim neki svetlucavi lančić i pustim ga da se izgubi tamo negde daleko, u dubini mojih novih grudi. Takođe, u naletu strasti one mogu nešto što sam gledala samo u onim filmovima, nešto čini mi se špansko i prljavoprelepo. mada o tome neću govoriti iz poštovanja prema njihovoj damskoj svežini.
I baš sada, kada otkrivam sve te stvari kojima su moje drugarice radovale u pubertetu a sada ih obavijaju nepravednom ravnodušnošću, meni počinju da pucaju stvari i da mi se dugmad kotrljaju. Kao opomena. To baš nije lepo, a i dečaci mi se nekako slabije javljaju. A to je jasan znak da je ovoj romansi došao kraj.
U subotu uveče krenula sam na dijetu.
Te noći sam sanjala kako čitam Miljkovića, neku pesmu koja zapravo predstavlja recept za voćnu salatu s pudingom. Sećam se i stiha – Ptice i bilje namirisah vanilom, a onda, još uvek u snu, pređoh na Crnjanskog koji je opisivao neki voćni kolač. A san je bio tako živ i jasan, da sam ujutru ustala i tražila tu pesmu u zbirci, i tražila tu priču u Dnevniku o Čarnojeviću, a našla sam samo Polinezija, gospodo. I bila sam dirnuta, dirnuta do unutrašnjih suza.
Kada sam joj prvi put čula ime - Đardija Lamblija, zazvučalo mi je tako egzotično fatalno i italijanski, a la Đina Lolobriđida. Ali par trenutaka kasnije saznala sam da taj milozvučni entitet, sa pakleno dobrim rasporedom glasova, predstavlja, zapravo, kosmopolitskog parazita koji naseljava dvanaestopalačno crevo male dece.
Uprkos tome, ostavljaći semantiku po strani, to mi je ostao najdraži pojam u celoj medicini.
Polinezija gospodo
Komentari:
Posalji komentar
mozda bolje da si trazila u frizideru :dd
Poslao
marija88
u 23h27, 1.4.2008 | Link | |
hahaha... da znas!
Poslao
Giardia
u 23h28, 1.4.2008 | Link | |
i ja se sećam tog stiha 
danas sam spontano i dečije poskočila malo
objašnjavajući mu nešto
poskočile su i one sa mnom
onako kao u usporenom kadru
čvrsto, ljuljajuće i za pažnju odvraćajuće
na trenutak više mi nije gledao u lice
samo se zacrveneo i zbrisao
a meni je bilo malo žao i neprijatno,
vrlo je mlad.
objašnjavajući mu nešto
poskočile su i one sa mnom
onako kao u usporenom kadru
čvrsto, ljuljajuće i za pažnju odvraćajuće
na trenutak više mi nije gledao u lice
samo se zacrveneo i zbrisao
a meni je bilo malo žao i neprijatno,
vrlo je mlad.
Poslao
mazzapsycho
u 00h40, 2.4.2008 | Link | |
heh!
zanimljivo, a hoće li ti možda pomoći informacija, da su istraživanja (na više mesta) pokazala, da oko 53% muške populacije voli punačke, oble ili čak debele devojke, a najveći broj devojaka sa oblinama pate i nastoje da budu mršave - pravi paradoks..
)
Inače ne čudi me da si baš u Miljkovićevim pesmama pronašla recept, sad ovo za Crnjanskog nisam baš siguran, ali i to je moguće.:)))
zanimljivo, a hoće li ti možda pomoći informacija, da su istraživanja (na više mesta) pokazala, da oko 53% muške populacije voli punačke, oble ili čak debele devojke, a najveći broj devojaka sa oblinama pate i nastoje da budu mršave - pravi paradoks..
)
Inače ne čudi me da si baš u Miljkovićevim pesmama pronašla recept, sad ovo za Crnjanskog nisam baš siguran, ali i to je moguće.:
)))Samo ti voli sebe, pa ce i momci da te vole... :-)))
Poslao
Specificna
u 13h42, 2.4.2008 | Link | |
Haha,da,voli sebe,(ali ne preterano) i budi zadovoljna kakva si..I videces..;-)
I ja sam negde procitala da muskarci vole punije zene...
I ja sam na dijeti, moja G.
Ne zato sto imam viska, nego zato sto imam taman. Zazeljela se mazohizma, pa to ti je.
Inace, na najgoroj sam od svih. Onoj od koje ti odu bubrezi.
Ne zato sto imam viska, nego zato sto imam taman. Zazeljela se mazohizma, pa to ti je.
Inace, na najgoroj sam od svih. Onoj od koje ti odu bubrezi.
Ja obozavam tvoje pisanje
Poslao
Ceca
u 21h33, 4.4.2008 | Link | |
Kad bi samo znala koliko su debeli svi ovi Polinezani ovde, ne bi ih spominjala u ovom kontekstu. Oce li ta knjiga vec jednom ??
?? Poslao
ozon
u 14h23, 6.4.2008 | Link | |