Vece je padalo polako i nenametljivo, a jednako lagano su se palila svetla Ist Vilidza. I. je kupovala brushaltere na drugom kraju grada, a ja sam svoj vodic vratila u ranac. Bila sam bas tamo gde zelim da budem. Drecave perike od vestacke kose su u maniru napustenih fenjara osvetljavale put. Noc vestica je bila iza coska, a Beograd preko shirokog hladnog okeana.
Ispred seks shopa belkinja i debeli crnac su prodavali fluorescentne lule za marihuanu. Iz neke vintidz prodavnice strujao je jedan dobar zenski glas cija sudbina trenutno visi o koncu (Oh why don't you come on over Valerie... Valerie...)
Mislim na Pedju, mislim na njega cak i kada ni o cemu ne razmisljam. Kad gledam u planinu koja se u obliku sedla izdize iznad grada, kada pijem vodu posle ljutog meksickog sosa, kad sretnem neke duboke zivahne oci, kada promasim stanicu, pravac ili, ulicu. Kada zadivljeno zurim u Zalazak sunca na Dnjepru. Kada pokusavam da uhvatim pirinac stapicima. Kada citam Le Klezia, kada citam Ef Es Ficdzeralda. Kada gledam bljestave reklame na Tajms Skveru. Kada kupujem lap top, kada se svadajm sa Meksikancima. Kada probam ruzicastu trenerku. Kada vezujem kosu u rep. Kada sanjam, kada polu sanjam. Kada polecem, kad gledam treptava svetla aerodromskih pista.
Kada saljem poruku svom decku.
Kada gasim svetlo.
Kada slusam Radiohead. Posedno tada. Tada najvise. Tada ponekad i zaplacem.
Bilo je lepo. I sve bih ispocetka.
Opet, i opet, ceo dan, svaki dan.
))