neces verovati sta mi se sve isdesavalo ovde. Sinoc sam bas premotavala film, dok sam slusala pesmu koju smatram nasom i pokusavala da ti napisem nesto poetsko. Ali nisam uspela. Mislim da je to zbog toga sto si ti pre lik za neki roman, u stilu Dzeka Keruaka, nego za liriku. Zapravo, ono vece kad smo igrali uz Valerie, kad smo radili znas vec sta, mislim kad smo radili sve, tada sam vec smislila naslov knige o tebi - Red Panama. Mozda je nekada i napisem, ko zna. Za sada samo gotivim da smisljam nazive.

Dakle, sta mi se sve desilo.

Prvo i najvaznije - bila sam uhapsena. Uhapsena u Meksiku, haos. Potukla sam se sa I. Mislim, to nam je bio drugi put da potezemo za fizickim nasiljem, posto smo se prethodno verbalno isamarale, samo sto je ovoga puta bilo u gluvo doba, na sred ulice. Ali sve je proslo ok, ziveli korumpirani policajci koji ti ne traze ni dokumenta na uvid, ni aresu ni ime, vec samo pare. I malo pipkanja. Ali boze moj.

Drugo, malko sam naucila spanski. I malo salsu. Uh kakva je to igra. Brzi ritam, blizina drugog tela, nagli okreti, stisak oko struka, predvorje spavace sobe. Najvise volim da igram sa jednom Meksikankom. Mnogo je lepa, visoka i zgodna, za razliku od vecine njenih sunarodnica. Ima cvrste butine, i posto stalno nosi suknju mogu da ih osetim kako se njisu dok igramo. O da, ovo ti pisem jer znam da volis te lezbo fore. Mada je sve istina. Dok ovo kucam, ona igra u staklenoj basti, sa nekim ili sama, njoj je svejedno. Mislim da je zbog toga tako gotivim, mislim da je zbog toga tako dobra riba.

Trece, malo sam se zaljubiskala.
Ima plave oci i svelo smedju kosu. Nije tamni Arapin kao ti. A znas kako je snazan, moze da me podigne (za razliku od nekih) i to sa zapanjujucom lakocom. I lepo radi to sto treba da radi. Mada, zna se ko je tu nenadmasan. Ne mogu da te izbacim iz glave, a cudno je to. Ejmi Vajnhaus je kriva za sve. Ili mozda C?

Cetvrto, probala sam meksicku gandzu. Kakav trip. Ako bih poredila travu sa picem, ova je bila kao crno vino. Pusis, pusis i nista ne osecas, i onda te izneneda sastavi. Odjednom moras da prodjes kroz vrata, kroz komode, kroz zidove. Mesaju se culni utisci, zvuci se savijaju i skupljaju kao staklici kaleidoskopa, a sve boje i predmeti su zamuceni. I na kraju te Grkinja i Slovenka smestaju u taksi i vode do sobe, i ceo sledeci dan ne smes da izadjes od blama. A najsmesnije je sto ne smeju da motaju dzoint, vec duvaju iz neke male lule-prveska u obliku cipele. Haos.

Jednom sam uspela da ne jedem nista dva dana. Nisam imala ni prebijene pare, sve banke su bile zatvorene za vikend. Ali nahranio me je Dijego Rivera. Krcala su mi creva, ceo stomak mi se prevrtao kao prazan bubanj ves masine kada sam usla u Palacio Nacional. Ogromne stepenice sa obe strane, a iznad njih preko celog zida ispisana celokupna istorija meksika bez ijedna reci. Boje koje drece, skacu, tuku se i maze, koloritni sklop koji evropsko slikarstvo do tada nije videlo prica pricu jednog naroda. I neosvareni san samog umetnika o komunizmu koji ce osloboditi radnicku klasu. Umesto potpisa. I kako neko da se ne zaljubi sad.

Eto i on je bio debeo crn i ruzan. Ali znao je da slika. I mnogo vise od toga, prica se.

Nedostajes mi mnogo. Zbog tebe C. i moje mame zelim da se vratim. Inace bih ostala ovde. Uzela bih jedan mali stancic u Kojoakanu, to je poslednja stanica plave linije, blizu plave kuce Fride Kalo, prodavala bih voce na pijaci, ili sladoled ili knjige. Ili bih samo bila lepa rubia, posto je ovde plavusa svetsko cudo, mozda bih malo pisala i bilo bi mi cakum pakum.

A onda bih prosla ulicom, i cula radiohead (koji inace ovde neprestano pustaju, nisam li baksuz) i sta onda? I sta onda?

Nemam pojma. Uh kad bih znala sta sad radis. Ako jebes neku ribu nek ti sluzi na cast. Ali kapiram da ne, ipak je kod vas osam ujurtu. U svakom slucaju, dolazim uskoro. Dolazim po tebe i vodim te sa sobom.