A. i ja nikada nismo radile nešto posebno. Nije bilo nekih velikih momenata, nije bilo razotkrivajućih razgovora. A. je doduše tu i tamo pričala o svojoj mami i ponekad plakala, ja sam je grlila i mazila po kosi, posle čega bi se protezala i pitala Ima li šta za jelo? pa bismo umakale plazmu u mleko, a A. bi, sa keksom u ustima mešala karte i mrmlajući proricala sudbinu.

Ponekad bismo otišle do najbližeg Lilija i cunjale između polica, gledale levo desno, pipkale, glasno se smejale i šarale utisak kao da ćemo nešto da maznemo. Ali nismo. Bar ja.

Ponekad bismo sedele za kuhinjskim stolom, A. bi pričala kako će da upiše glumu, ili bi se žalila da joj se dečko ošišao tako da podseća na sopstveni kurac!, a bilo je nešto na njenom licu, tako bebeće i naivno, a tek što je mirisala na mleko i sveže opran veš, i sve to činilo da ta reč bude iskošena gadna i neprirodna kad je ona izgovara, pogotovo kad bi se digla na stolicu da dohvati šećer, i iz trenerke joj iskočio detinji obli stomačić.

Jednom, kada sam se vraćala kući u neke sitne sate, sa dečkom koga sam volela da provlačim do svog kreveta kad mama zaspi, zatekla sam poluonesvešćenu A. kako leži na hodniku. Pridigla sam je, a ona je otvarala oči polako i polovično, bila je načisto pijana, odvukli smo je do lifta i isporučili njenoj opičenoj majci. Kada sam je posle par dana srela, kroz smeh je rekla Ma, pusti, ribam podove po celi dan... Tada je malo batalila alkohol, a pijane večeri je zamenila telesnim uživanjima, posle kojih bi svraćala kod mene i do detalja opisivala svoje doživljaje. Stala bi pred ogledalo, šakama obuhvatala naizmenično grudi i struk, i glasom koji se lomio od mudrosti isklesane iskustvom, govorila Seks te oblikuje kao ženu.. povećava grudi i stanjuje struk, vidi zaboga! Htela sam da joj kažem da joj grudi rastu jer je još u pubertetu, A. je mlađa od mene četiri godine, u koje ja nisam uspela da smestim ništa od iskustva koje je ona imala još kad smo se upoznale, ali sam zaćutala pod težinom i sigurnošću tog tona.

Odmah po povratku sa svojih ekspedicija, A. je ponovo uzimala mobilni, zvala preostale kandidate kojima je dahtala ili se koketno smejala, a razgovor bi završavala obećenjem da će im poslati svoje najsvežije slike. Onda bi mi pružala svoj telefon, otkopčavala pantalone, prostrla se po mom patosu sa jednom rukom u gaćicama, pogledala me, tj. kameru ispod oka i rekla Slikaj! Na jednom od tih fotosešna, A. je da nadugačko i naširoko, sa neveštim pokušajima šaljivosti, objašnjavala da se u njoj ponekad, kad nađe osobu koja je tako fino razume i sluša (kao ja) javlja želja da je poljubi. Pri tom je sklanjala i vraćala poglde na mene, ubacujući po koju kokentu repliku iz standardnog repertoara, preglasno se i nametljivo smejala, bilo je očigledno da me A. zavodi. Ja sam se uspandrcala i s teškom mukom zadržala nervozni smešak, koji se kao odraz nemoći javlja u tim situacijama i često biva protumačen kao odobravanje. Plašila sam se da mi mama ne upadne u sobu, plašila sam se naših postpoljubačnih susreta u hodniku, i možda najviše – plašila sam se da li ću je dobro poljubiti. Zbog svega toga, taj čin je samo ostao u vazduhu, i niko nije zamahnuo rukom da ga uhvati.

Posle nekih mesec dva A. je otišla u Ameriku. Kada sam srela njenu mamu rekla je kako A. užasno pati u toj selendri u Indijani, kako ne može da izlazi i telefonira i kako jedva čeka da se vrati. U jednom od mejlova koje mi je poslala, između ostalog je pisalo:

„Zamisli, ne daju mi da nosim tange! Suvišno je napomenuti koliko su mi se sise smanjile...“