marakroft na tajnom zadatku...

4.10.2010

Dok dan prolazi...

Dok dan prolazi...

Čovek mili, gmiže globusom

Verujući u veličinu budućnosti

Kada zaboravi sadašnjost...

Moja je u meni. Deli me- kao nekada ja nju  na onu sa njim i onu bez njega. Ima li nade? Moje bele rukavice ostale su na njegovom dlanu...bez mojih ruku. Ne plačem. Nikoga ne krivim. Sve je zavisilo od mene.

Divno prolećno popodne. Naši pogledi presijavili su se na suncu. U nama zraci prolaznosti. ( Vi ne zate ništa ni o njemu, ni o meni...) Jedan davni dogadjaj ( kako smo sitni u ovoj reci nezaborava ) zamrsio se izmedju nas. Ostala sam sama. Bez rukavica.

Dok dan prolazi ja je slutim...

Nešto se pomiče u meni. Na svetu je samo prolaznost stalna. I čemu?

Je li istina, je li istina da je tvoja ljubav lutala kroz vekove i svetove tražeći mene?

Čemu sam služila sve ove godine? Sad kad ništa nemam –sve je moje. Onako kako ja to želim:

On sada nije sa njom. On ljubi moje bele rukavice od čipke. ( Možda i od morske pene. ) On šapuće moje ime. Tu pred vratima je.

Ja ustajem da bih mu otvorila...opet je trenutak prolaznosti i zanesenosti pukao preda mnom...Fotelja mi je sve bliža, ljulja se na nekim talasima, ostajem da plivam nad njom...

Dok dan prolazi, ja je prepoznajem...

Možda i život postoji samo zbog trenutka kada doživljavamo lepotu. A kada umire?

Znam. Lice mi je bledo. Bolne su oči na njemu. Ruke su bele...belje nego rukavice...Usne imaju molbu...ali njega nema...

Znam. Imena nam više nisu zajedno. A onda...ranije...bili su trenuci nedovoljno cenjeni da bi postali večnost. Ko će nositi moje bele rukavice posle mene?

Dok dan prolazi , ja je osluškujem...

Sama sam...sama...( Nema ni mojih belih rukavica! ) Svet je mrzovoljan ( ili sam ja tupa za njegove životne mirise...)

Dok dan prolazi, ja osećam njene prste...

Hranili smo se osećajima. Ostajali budni kao mlada noć jutarnja. Sanjarili smo prepuni nežnih strasti. Svežinom noći sazrevali su u nama bezazleno i nečujno leptiri zore i jutrom bi sa naših trepavica u sunce se vinuli...a mi bi ostajali ušuškani ne misleći o prolaznosti.

Dok dan prolazi, ja osećam njen hladni dodir...

Uz stepenice se polako penju zvuci tanga...u daljini neko svira taj tango što budi sva čula...uz bedra se penje taj tango...kao tvoje ruke nekada...Kroz prozor ulazi život koji toliko voliš...raspuštam kosu...uplićem tebe da budemo jedno..O, kakva radost!

Otvaram prozor. Tiho, kao da se bojim nekoga da ne probudim...Sebe. Drhtaj vetra na mom vratu. Kao tvoja ruka onda. Zatvaram oči i tu si...prilaziš lagano...Tvoja ruka putuje po mome vratu...I budi. Budi osećaje za koje nisam znala. Toplota u obrazima spušta se. Taj drhtaj... u utrobi mojoj...sada znam zašto smo stvoreni...Ko to sumnja u suštinu života? Ona je tu...u nama...Drhtim i tada i sada. Naslanjam glavu na meke jastuke. Kao na tvoje grudi. Ja nemam kuda. Moj je život – život bez prošlosti...budućnost će uskoro proći...

Dok dan prolazi čujem korake...

( Njegove ili njene? )

Prvi kraj:

Posle mnogo godina ( vreme ima dugačke korake ), uzimam svoj stari dnevnik. Te sam noći zaista čula korake.Dok mi je u mislima bila prolaznost, pred vratima je bio on...sa mojim belim rukavicama na dlanu...Danas, dok dan prolazi...otrgnuti smo od prolaznosti...a naša ljubav sve bliža večnosti...

Drugi kraj:

Ako se ne sećate ovog dogadjaja, to je zbog davne prošlosti u kojoj se dogodio. Stranice novina u kojima je pisalo o njemu požutele su mnogo pre nego par belih rukavica. Otrgli smo ga od prošlosti, od prolaznosti...Izveštaj policijskog inspektora o dogadjaju koji se dogodio u noći 19.. godine: „ U hotelskoj sobi, pored mrtve devojke, nadjeno je ovo pismo i par belih, čipkanih rukavica. “

Treći kraj:

21:24, 20.10.2010 Poslao somi68

ovo je moronska prica sa jos moronskijim drugim krajem. ajde malo pozitive.

15:18, 24.10.2010 Poslao Anoniman

intrigantno,zamrseno,zakukukljeno,zamumuljeno...kao i nasa stvarnost....Prvi kraj-bajka,a znamo da su to izmisljene price sa nestvarnim srecnim zavtsetcima-znaci nema.
<br>Drugi kraj-blizak stvarnosti,sadasnjosti....ali bih ga promenila.Smem li???
<br>Treci kraj-ona lezi u svom omiljenom bade-mantilu ,koji se tako uklapa sa bojom njenih ociju i pramenovima prelepe joj i nemirne kose.Otvara svoj profil,sa omiljenog joj lap-topa,i vidi ima opet 50-ak poruka....\"opet.....uh....\".sada cu ih obrisati!Otvara i vidi link.Klik na link.Fotografija belih ,cipkanih rukavica............uz prateci tekst\"posle mnogo godina patnje i bola,nastupile su godine traganja za tobom.Shvatio sam odmah te noci-zivim samo za tebe!!!!Molim te pokusaj da oprostis...probaj da oprostis...probaj da me zavolis....
<br>P.S.godine nisu uzaludno protracene....jedina ljubavi moja
<br>
<br>Ona cita,sa osmehom na usnama...primace casu sampanjca i donosi odluku.
<br>Klik na brisanje poruka....

13:29, 26.10.2010 Poslao marakroft

@somi68...ovo je moj pismeni zadatak, III ili IV srednje...nisam zelela nista da menjam...ali sam i tada bila "predusretljiva", pa svakome ostavila mogucnost za kraj...ili pocetak...

@Anonimna...bravo...ja mozda ne bih obrisala poruku