marakroft na tajnom zadatku...

27.5.2010

Бајка о диву Горану

Негде далеко, далеко, преко седам мора и седам гора налази се најлепша шума на свету. То је шума дива Горана. О, како је то дивна шума! Међу високим, поносним јаблановима, столетним, мудрим храстовима трепере нежне брезе својим сребрним лишћем...и јасенови и јавори...а четине прелепих смрча мање боцкају у шуми дива Горана...и јеле...тако нежне, ушушкане међу боровима...какав је то прозор...каква је то слика!

Ако мислите да у шуми дива Горана нема воћа- грешите! Све воће овога света скупило се баш ту, у тој прелепој шуми! О, какве су то јабуке! Најукусније јабуке на свету које вам се саме у руку спуштају...

А тек цвеће! Колико цветова! О, дивних ли мириса који путују далеко, далеко...Чини ми се да баш сад осећам мирис белих ружа што се уз поток свијају...О, какви водопади! О, какви водени слапови! И небо у језерцима се огледа...

А животиње! Данима бих вам набрајала ко ту све живи! Од оне мале, зелене гусенице па до слонова што кад шумом шетају ни један цвет не згазе...и лавови...и тигрови...и веверице....и вукови...и лије...и зечеви...и медведи и...

О, какво ту другарство влада! Све се животиње дивно слажу и друже!

Мачка и миш заједно спавају...Пас и мачка лудо се смеју дабровим враголијама...и птице...о, какве су то песме! Ево, ако сада ослушнем чујем песму и овде...о, какво весеље!

А све је то због дива Горана! Ишао је он свуда по свету и својом мудрошћу и љубављу освајао срца биљака и животиња...говорио им је како је много боље да једни другима помажу, а не да се љуте...да је једно дрво  лак плен ветровима, а шуму још нико није победио...

И зато је његова шума пуна љубави...зачас се извади трн из шапе, ту никада нико није ни гладан ни жедан, никада није било суза, зачас се пронађе изгубљено лане...

У шуми дива Горана никада се нико није посвађао, никада нико ружну реч казао...у спокоју спавају све душе ове шуме, а ујутру се радосне нестрпљиво буде и отварају очи ка новом дану...

Наравно да постоји и принцеза...па каква би ово бајка била...

Недалеко од шуме дива Горана налази се краљевство. Због доброте старога краља у краљевству су владали мир и благостање. Једина туга краљева била је та што је своју вољену изгубио...тугу је крио дубоко у себи да ни један тренутак не поквари својој вољеној кћери коју је сам одгајио у препаметну и прелепу принцезу.

А принцеза ко свака принцеза...несташна и радознала...

Истражујући свет око себе стигла је до шуме дива Горана...била је то љубљв на први поглед...

Заволела је малене птице које су јој слетале на дланове и певале најлепше песме...певала је и она са њима...њена песма била је још једна танана нит довољна да од шуме дива Горана направи савршену чаробну шуму која се љубљвљу храни и живи...

Ту је принцеза пронашла своје пријатеље...животиње су је увесељавале, цвеће поверавало своје најдубље тајне дарујући јој најлепше мирисе уплићући јој се у косу...

Са дивом Гораном причала је о свему...и он са њом...о местима које је видео на својим путовањима, о људима и животињама које је сретао...о морима и океанима...о непрегледним пустињама...о врховима планинским које је он као див лако савладавао и тако бивао ближи Сунцу...она га је слушала и уживала...у свакој његовој речи...проживљавала те исте тренутке негде у машти...

А њен брижни отац, добри краљ, бринуо је о њој па је она са првим сутоном журила да се врати у свој замак...да не насекира оца...див Горан би је пратио до саме ивице шуме и гледао како весело трчи своме оцу...у сигурност...

...и била би то савршена бајка...али где је вештица...страшни змај...зла маћеха...

Не, нема тога у овој бајци...али...

На крају шуме дива Горана почињала је мрачна шума...ни зрачка сунца...девеће осушених грана...тамно и тмурно...ни једног цвета...чак ни птице нису летеле изнад ове шуме, и небо је било прекривено сивим облацима...као да никада дан није био овде...као да никада свитало није...

У тој страшној, најстрашнијој шуми на свету живео је див Зли. Сам. Никада није имао пријатеља, никада љубав упознао, животиње које су некада свраћале у шуму мучио је и кињио...сада су је животиње заобилазиле...ту страшну шуму дива Злог...о њој су само шапутале, не спомињући име...чак су и гране старог дрвећа шуштале тако као да се чинило да неко плаче...

О, колико туге!

Једнога дана док је див Горан био на једном од својих путовања, принцеза се шетала шумом и занесена песмом птица и мирисом ружа и трава, заборавила да на време пође кући...сумрак је ухватио на ивици шуме...и она не примећујући разлику залута у шуму дива Злог...

У тренутку када је чуо њену песму див Зли је био изненађен...а онда је његово изненађење заменила огромна жеља да ухвати тај звук...

У два корака пришуњао се принцези која је управо схватала да нешто није у реду...да је сама...да нема животиња око ње...

Како није знала за страх, осећала је нелагодност и жељу да што пре стигне своме оцу...помислила је како би све било другачије да је див Горан ту...

...а онда је опхрвало то чудно осећање које никада пре није осетила...страшно лице дива Злог примицало јој се из таме...непријатељство тог створења, хтење да је уплаши и повреди пробудила је у њој непознато осећање и жељу да потрчи и побегне што даље...узмичући паде...

Див Зли је ухвати својом огромном руком и примаче лицу...да ли да је поједе одмах...

“ Пусти ме! “, рече принцеза...“ Хоћу својој кући! Хоћу своме оцу! “

„ Ти своју кућу више видети нећеш! “, повика див Зли тако да се цела шума затресла...

„ Ујутру, кад сване , ти ћеш бити мој доручак! А сад певај! Певај те твоје песме које певаш диву Горану! “

Руком је гурнуо уз дрво и почео да обмотава дебели конопац око ње...

Што се више бранила, његов стисак је бивао све јачи...“ Певај! “, викао је...

И принцеза је почела да пева...биле су то најтужније песме које је ико икада чуо...Певала је како би њен глас и њена туга некако стигли до дива Горана, како би јој помогао...њена песма била је њен једини спас...

Див Зли скупљао је грање и полако распаљивао ватру, маштајући о свом доручку...

А у двору је већ владала паника...отац краљ ронио је сузе од бриге за својом ћерком. Ноћ је одавно пала, а она се није вратила. Краљ је био сигуран да јој се нешто догодило...Кренуо је у шуму дива Горана...

Већ је почело да свиће када је краљ стигао до ивице шуме. Ту срете дива Горана који се управо вратио са свога пута. Чим је угледао краљево уплакано лице, див Горан је знао да се нешто догодило принцези...саслуша краљеву причу, обећа му да ће наћи принцезу и оде у шуму...рече нешто свим биљкама и животињама и цела шума се ужурба...птице одлетеше на све стране неба, животиње се растрчаше, а дрвеће и цвеће је шуштањем преносило вест о тужном догађају. Сви су тражили принцезу...

А принцеза је изнурена страхом и певањем читаве ноћи, клонула...див Зли грубо је гурао оног тренутка када би њен глас утихнуо...није више било снаге у њој...ни гласа...потпуно клонула поред дрвета, умотана у гомилу конопаца деловала је тако ситно...

Ватра која ће је прогутати обасјавала јој је лице у мрачној шуми...

А онда чудо!

Изнад страшне шуме почеле су да лете птице! Храбро су облетале изнад грана мрачног дрвећа...и  угледале принцезу!

За неколико тренутака вест о томе стигла је до дива Горана и он је у неколико крупних корака стигао пред дива Злог...

Својим дубоким гласом и наредбодавним тоном обратио му се:

„ Одмах пусти принцезу! “

„ Зашто? “, упита див Зли, приближавајући се диву Горану...

Тргнута њиховим гласовима принцеза отвори очи...и поче да пева...

дивну, стару песму о љубави...

Њен глас збуни оба дива...

„ Зар не мислиш да би принцеза лепше певала ако је пустиш? “, упита див Горан.

„ Ја хоћу да је поједем! “, одговори див Зли.

„ Али онда ти више никада неће певати! “

Одговор збуни дива Злог. Осврну се око себе. Шума је изгледала потпуно другачије. Свуда по дрвећу биле су птице. Хиљаде птица. Тамно, грубо дрвеће више није изгледало тако страшно...свуда су биле животиње...чинило се да се чак и сунце промаља кроз шумску таму...

„ Али, онда ћу бити гладан! “, кроз зубе процеди див Зли.

„ Нећеш!Можеш да једеш колико год желиш у мојој шуми!Има воћа колико желиш! “

Животиње се растрчаше и убрзо донесоше пуно воћа диву Злом.

Он седе и једући поче да јадикује:

„ Ето, према мени нико никада није пажљив, сви ме мрзе! Све животиње и биљке живе само у твојој шуми! Моја је шума тужна и ружна! “

„ Сам си крив! “ , рече му див Горан. „ А према коме си ти пажљив? Животиње си мучио, а биљке уништавао! Како очекујеш да ти се доброта и љубав врате, ако ти никога не волиш и према свима си лош?

Сада одмах одвежи принцезу и извини јој се!“

Тако и би. Див Зли приђе и одвеза принцезу. Она му рече : „ Сада обећај да ћеш увек бити добар! Да си ме појео, сада би био сам, не би имао са ким да разговараш, не би имао ко да ти пева! “, и запева највеселију песму коју је знала, а све животиње и птице јој се придружише...

Див Зли се осврну око себе и виде толико доброте и љубљви колико никада није видео...и по први пут у свом животу осети огромну срећу!

Даде чврсто обећање да више никада неће бити зао и никада га није прекршио! Див Горан одржао је обећање дато старом краљу и вратио му његову вољену ћерку. Све биљке и животиње настаниле су мрачну шуму и сада је све била једна велика, сунчана, срећна шума!

Див Горан и див Зли постали су пријатељи...дива Злог више нико није тако звао. Звали су га див Добри. Он је чувао шуму док је див Горан ишао на своја путовања.

Принцеза је била срећна, шетала је, дружила се са дивовима, животињама, певала...

Прича о шуми у којој су владали љубав и другарство проширила се од једног до другог краљевства...Још једном се показало да је боље умети да волиш и бити добар према другима, јер једино тако нећеш бити тужан и сам...

 Бришем твоје румене образе док цокћеш својим напућеним уснама воћну кашицу коју толико волиш. У твојим крупним очима лепо видим свој одраз. Замишљено трепћеш као да се још увек негде шеташ по чаробној шуми. Устајем да оперем празну чинијицу и твоју кашичицу...

„ Мама, ајде опет !“

Прстима мрсим твоје локне док те љубим и узимам у наручје...поново почињем причу, а тебе опојни мирис ружа и заносна песма птица из чаробне шуме одводе у сан...принцезо моја...

19:37, 27.5.2010 Poslao Olja

Divna bajka! Ovde samo treba ilustracija i spremno je za knjizare

23:44, 27.5.2010 Poslao marakroft

ilustracija moze da bude sledeci post...
inace...HVALA...mnogo mi znaci