marakroft na tajnom zadatku...

25.5.2010

Полако

Полако. Идем мојом улицом полако. И да хоћу брже...не могу. На паркингу испред општине гужва. Један човек виче у мобилни да га чују у његовом селу:

" И шта је с то његово спавање код другари? Што не спава код другарице? Тражио од мајку паре за менђушу! Па ел ја сина имам, ел ћерку? "

Просто ми би жао човека. Оста да виче сав црвен у лицу. Ја идем полако. Поздрављам кучиће ко и сваког дана. Поздрављају и они мене. Моравски парк пригрлио своје пензионере на клупама.Увече ће их заменити они млађи...

Низ улицу кафаница до кафанице. Од раног јутра седи народ. Коментаришу оно што су јуче заборавили. Или оно што су заборавили да су јуче коментарисали.

Идем полако и све оћу да не гледам у умрлице. Дрворед умрлица. А оно саме очи иду...Мало дрвећа за толике умрлице...

Стижем до болнице. Климају познате главе. Климнем и ја...Климамо тако сваког дана...Просто нам лакше што имамо коме да климнемо...што нисмо сами...

Стижем на одељење...нема гужве...испред мене породица...мајка, отац и дечак...ваљда га нису имали где...дечаку досадно...врпољи се...а отац га грди...и удара по глави...удара га што мора да чека...удара га што сестре баш сад пију кафу...удара га тек да га удари...сад чекају мајку...њих два мушкарца...један који се врпољи и један који удара...таман сам некако прогутала кнедлу и заустила да кажем...доста...мене прозивају...

Улазим послушно. Ко да ме страх да и мене неко не лупи по глави. Исте приче. Пуно посла... ето, баш врућина (и појачава климу)...више и не слушам...

Идем кући полако. И да хоћу брже...не могу. Храбро се решавам да идем пешке.

Полако. И као да доносим одлуку о будућности човечанства решавам да купим сладолед. Једем полако. И размишљам како би било лепо да и сутра поједем један.

Полако.

23:44, 20.10.2010 Poslao somi68

ne podnosim takva udaranja mada pozelim jedan momenat na polako.

13:03, 26.10.2010 Poslao marakroft

@somi68...podnese covek svasta...i ono sto je mislio da nikad ne bi...zato biraj dok mozes...makar i polako...