marakroft na tajnom zadatku...

8.7.2010

Љубав је вечна...док траје...

Пре неко вече пуна кућа к'о по обичају. Скупило се друштво моје ћерке. Није што су наши, ал` стварно добра деца. Креће прича о музици, журке неке ових дана, припрема за море и оп! К`о гром из ведра неба, Инанина другарица ми каже: '' Причајте нам како је Ваш бивши дечко хтео да се убије због Вас!''

Е, ето ми баш ! '' Причајте, па и ми Вама све причамо! '' . Одакле ли само извуче тај аргумент...ето ми кад хоћу другарски однос...нееема тајни...Удри ја...као нећу да вам сметам децо...ма не вреди...тек сад сви чекају! Очи раширили да ме прогутају! Инана се смешка испод обрва...ја јој смишљам страаааааашне казне... Наместим осмех хај – нехај и кренем...

'' Били смо млади...'' , а клинци у смех...и ја глупо почела, ма јок, били смо матори...смејем се и ја...и онда крене прича сама...као да сам опет имала тих 17...

Ја, наравно мамина принцеза ( све до сад и не знам шта ми би )...а он битанга...неее...био је фрајер, главни у граду...љубав ал' са великим Љ...једна од оних вечних ( ''Љубав је вечна док траје!'' кинеска пословица ). И тако посвађамо се ми..ја нећу, он хоће, он хоће, ја нећу...ма није важно шта...а сцена баш онако филмска:

...ми поред реке...у парку...вече...фебруар месец...ја наслоњена на дрво...његове руке поред моје главе...дах нам се леди у један...каже ако га оставим скочиће у реку...а ја се смејем и кажем...добро...

...е сад...оно...успорени кадар...он се полако окреће и иде ка обали...каже да ће да скочи...а мени смешно...знам да он није такав...не би он то...шали се...жели да ме уплаши...а ја баш нећу...нећу да се уплашим...он је већ на обали...сад иде још спорија слика...ево и сад лепо видим како му се ноге клизају низ стрму обалу прекривену снегом...да сам потрчала, могла сам да га ухватим за руку...али нисам...смејала сам се...чак и кад је упао у воду...који ли филм ја то гледам? Или сањам? Не сећам се како сам схватила да ипак треба да се пробудим. Моја љубав, све моје, у леденој води...и лепо видим...што више покушава да се дочепа обале све више тоне...Не сећам се како се извукао из воде...сећам се да смо споредним улицама дошли до његове куће...Боже, колике очи имају ова деца! Не, није се разболео...не нису његови ништа приметили...и запела ја о извлачењу поуке из наведене приче, ето како из глупости може да се деси незгода...ма не вреди...дечаци ме већ подозриво гледају...па шта ако се оклизнуо, то је могло свакоме да се деси...чуј, свакоме! Ја не познајем ни једног више! И тај један ми је довољан! Девојчице, наравно..ах, па тако му и треба! Кад је хтео да се прави важан! Ухватим се ја за то '' важан '', објашњавам како је мени био важан и како није било потребе да се '' прави ''...ма не вреди! Девојчице, све до једне, као да је сваки од дечака бар 100 пута требало да скочи у ледену воду, а дечаци као да сам га лично, својим рукама држала до последњег даха, а ове младе даме ми помагале!

'' А да вам причам о летећим пиранама? '' Тајац. О, ево спаса!

Каква је то љубљв била! Он млад официр, а ја ...их...Супермен му није био раван. Све своје војне вештине демонстрирао ми је, ал' баш онако...прескакао ограду од два метра у једном скоку...био у стању да ме кроз пола Калемегдана носи у наручју,  јер ме мало нажуљала балетанка...откад су ме видели са њим они обешењаци из краја више ми нису добацивали...осећала сам се тако ситно поред њега...ма кад се појави у шињелу, онако само огрнут...он већ има озбиљне планове...хоће да ме жени ( клинцима смешно, али се само пристојно смејуље ). И онда одемо у биоскоп. Оооооо, шта ми је тооооо требало! Ајде биоскоп! Али зашто, о зашто баш тај филм!

Романтика. Ја удобно углављена у то јако, снажно, најснажније раме...ма и не гледам филм...уживам...тако сигурна и безбедна...Пролазе неке сцене по екрану, додуше јесмо били доста близу платну...први редови...како другачије...по платну скачу из воде нека смешна створења и једу људе који баш ту на плажи чекају свој крај...

И тада чујем:

'' У, јеботе...летеће пиране! ''

Осећам такав стисак руке, да сам мислила да ће ми отпасти...лагано подижем поглед у нади да ћу видети у том мраку осмех...да ми се страх у гласу само причинио...али не...лепо видим разрогачене очи мог супермена...и страх у њима...

Загрлим га, кажем биће све у реду...

На: '' У, јеботе...'' , клинци су већ вриштали од смеха...

'' Извини, не могу да се удам за тебе због летећих пирана...'', карикирам. Ух, ту се од смеха и шминка размазала...

Кренула је прича после и о првим пољупцима, првим сузама због љубави...ма свашта смо причали...

У неко доба приметим да се гуркају и загледају Инаниног тату који све време ''незаинтересовано '' гугла ли гугла...ко зна шта...И онда се окреће и најозбиљнијим гласом каже:

'' Да, и ја сам јој бивши момак! И остао бих само то, да она није отказивала венчање три пута, а ја га заказивао! ''

Смеју се клинци док их испраћам. Не верују. Знају да је Инанин тата велики шаљивџија. Пуштам их да верују шта желе...

Кад би само знали да се овога пута није шалио...

Али, то је већ нека друга прича...

07:12, 8.7.2010 Poslao bez

lepo je dok još možeš da veruješ u šta želiš...čim počne računica ko je šta dao. a ko izgubio (a i to se nekima događa)...ljubav nestaje..

11:46, 8.7.2010 Poslao kaya

ha dobra prica...........i ja se tako zezenem pa pricam kojesta deci, posle bude svasta..........

12:57, 8.7.2010 Poslao Anoniman

to je tako istinito i totalno stvarno kada ti pises....bilo da je istinito ili izmisljeno........kada se tu doda nota necijeg glasa -ugodjaj je visedimenzionalni.Obozavam tvoje price,obozavam da ih citam...obozavam tebe

17:47, 8.7.2010 Poslao SRNA

"...Боже, колике очи имају ова деца! "

Ogromne

19:36, 8.7.2010 Poslao marakroft

...ma i usi su im ogromne... ( mislim na decu )
a nije prica o crvenkapici...

HVALA...na svakom komentaru...ja se bas obradujem...

11:34, 10.7.2010 Poslao klavidija

I ja obožavam tvoje priče divno

17:35, 10.7.2010 Poslao marakroft

Hvala!
Pa sve prosto ne verujem...

02:30, 21.7.2010 Poslao Anoniman

GURNULA GA!!!!!!!

23:27, 20.10.2010 Poslao somi68

Uh, rasplakalaa si me. Koja turbulencija emocija, secanja, scena, ma svasta nesto.

13:22, 26.10.2010 Poslao marakroft

@somi68...pa pazi...ni meni nije bas sve jedno...